Сарадња између Европске престонице културе и Омладинске престонице у Новом Саду, изграђује се из дана у дан. Поред планиране стратегије заједничког деловања која је у изради, пројекат на чијој реализацији се одавно ради је Новосадски волонтерски сервис.

Реализација пројеката у сарадњи две организације је необична из више разлога каже координатор пројекта Војислав Пркосовачки: „Заиста сматрам да је ствар у промени; У промени сагледавања и разумевања ствари и односа, у креирању нових вредности. Обе престонице пружају могућност системског приступа и утицаја на позитивне промене на локални ниво, микро заједницу, а посредно на цело друштво.“

Са Пркосовачким смо причали о томе колико је необично радити на овај начин. „Партнерство између „две престонице“ на реализацији неког пројекта је јединствено у Европи, па је реализација пројекта „Новосадски волонтерски сервис“ посебна и самим тим велики професионални изазов. Овакво партнерство је унело алтернативу у досадашњим напорима да се волонтирање сагледа на прави начин, јер је подигнуто на виши ниво међусекторске и међуинституционалне сарадње,“ каже Пркосовачки. Он додаје и да ово партнерство доноси најбоље из људских и техничких капацитета у форми вештина, знања и идеја и додирује заједничке проблеме који су ван перспективе једне организације, те да се партнерством креира поверење, виши ниво заснованости и заједничка одговорност у неуспеху, али и успеху. Пркосовачки износи и да је „срце једно велико волонтерско у Новом Саду основни предуслов за озбиљније системско бављење волонтерима, нарочито у облику волонтерског сервиса. Пошто је при услов испуњен, надоградња мора ићи према организацијама и институцијама – креирање модела међусекторске сарадње на локалном нивоу који ће дугорочно подржати овај сервис.“

Координатор НВС додатно појашњава структуру сервиса, чија се улога заснива на пласирању информација, изградњи капацитета и пружању неопходних ресурса за развој волонтерства на локалном нивоу: „Новосадски волонтерски сервис омогућава спровођење квалитетног и организованог рада са волонтерима, а својом реализацијом даје допринос у подстицању позитивних промена на микро нивоу. Сервис са једне стране брине о интересима волонтера, а са друге, о потребама организација и јавних институција. Успостављањем овог система повећава се утицај и допринос волонтерског рада у решавању проблема у локалној заједници и повећање квалитета живота’’.

Волонтерски сервис је модел волонтирања који није нов али је недовољно примењиван у нашој земљи. Заједно са другим моделима волонтирања, као што су међународни и домаћи волонтерски кампови, дугорочна и краткорочна волонтирања кроз различите европске програме чини један од основних модела волонтирања. Координатор пројекта наводи да „можемо говорити о волонтирању кроз стратешку перспективу, кроз националне или регионалне и локалне политике; можемо волонтирање посматрати и анализирати кроз законе и њихово спровођење и друге рационалне и формалне начине. Ниједно од ових гледишта неће нам показати најсветлију и најчистију слику о волонтирању све док сами то не пробамо – тек тада можемо бити скроз уверени да смо волонтери и да у себи носимо ту клицу која више никада из нас не излази. До 2022. године и након тога, очекујем да свако у себи пронађе ту клицу, да осети колико је вредна и да је подели са окружењем.“