Почетак новог. Сада!
4. АПРИЛ – 15. МАЈ 2022.
КУЛТУРА У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ
Подстицање и укључивање деце и младих у стварање боље будућности Европе, кроз културу и уметност, основни су циљеви овог програмског лука.
Неки од највећих програма бавиће се алтернативним моделима образовања (Школе будућности), подстицањем критичког изражавања поводом друштвених актуелности (Заставе будућности), модерним читањем традиционалних наратива (Бајке будућности) и другим темама. Деца и млади, као основа за бољу будућност Европе, подстичу се на критичко промишљање, али и на активно учешће у друштвеним питањима.
Само нека од имена и неки од програма које ћете имати прилику да видите у оквиру програмског лука Будућност Европе су: Даблински позоришни фестивал, најстарији европски позоришни фестивал из Ирске; Позориште Алфа из Чешке са представом „Три мускетара“ која је из године у годину међународно најуспешнија чешка позоришна представа, што доказују и многе награде које су јој додељене, као и позиви да се игра у више од 35 земаља на три континента; Кокан Младеновић; Јасерштајн; Кармина Шилец, диригенткиња и редитељка-ауторка, која је развила јединствен уметнички концепт „Choregie“ и унела свежину и оригиналност у свет музике и позоришта; Панда ван Проздеј која је 2014. године креирала кореографију победничког програма „Aarhus Pigekor“ током Светских хорских игара у Риги, док је 2015. овај хор са својим најновијим програмом „Нека певају народи“ освојио Сребрну ружу у Минхену; Стефан Лутерман, уметнички директор, који је 2010. покренуо први европски хорски фестивал Sing We And Chant It окупљајући дечје и омладинске хорове из Шведске, Мађарске и Немачке.
Програмску књигу лука Будућност Европе можете погледати овде, а календар свих догађаја овде.
ПРОГРАМСКЕ ЦЕЛИНЕ
Преиспитивање система формалног образовања и промоција његових алтернативних модела кроз уметност, игру и стваралаштво.
Уметничко промишљање деце и младих на тему актуелних друштвених питања и подстицање њиховог критичког изражавања.
Ново читање традиционалних бајки и стварање нових прича,
као израза савремених генерација и њихових потреба.
18. МАЈ – 12. ЈУН
МОЋ ЖЕНСКОГ СТВАРАЛАШТВА
Представљањем женске културе, уметности и стваралаштва и преиспитивањем женског историјског наслеђа, стварамо родно равноправније друштво.
Хероине су посвећене нашим најважнијим научницама, уметницама, добротворкама, активисткињама и другим женама које су мењале свет. Милева Марић Ајнштајн, Марија Трандафил, Милица Стојадиновић Српкиња, Милица Томић, само су неке од важних фигура националне историје и културе које су инспирисале изложбе, представе, концерте и друге догађаје који нас очекују током овог програмског лука.
За историју Новог Сада и оно што је овај град данас жене су имале кључне улоге. Баш зато се програмски лук Херoине бави женским стваралаштвом, подстицањем и промовисањем женске културе, уметности и стварлаштва. Овај лук промовише женско историјско наслеђе зарад равноправнијег друштва.
Неке од Хероина које ће кроз различите програме Нови Сад начинити престоницом жена су хероина хармонике Нежа Торкар, легендарна хероина перформанса Каталин Ладик, хероина-редитељка Аница Томић, готик хероина Тарја Турунен, хероине класичне музике – виолинисткиња Симон Ламсма и виолисткиња Табеа Цимерман, четири хероине које чине бенд Warpaint, регионалне хероине Натали Диздар и Калиопи, хероина југословенског глумишта Аница Добра и многе друге.
Програмску књигу лука Хероине можете погледати овде, а календар свих догађаја овде.
ПРОГРАМСКЕ ЦЕЛИНЕ
МАТИЦА
Жена као надахнуће и покретач у традиционалној уметности. Иновативно представљање културног наслеђа, инспирисано
добротворком Маријом Трандафил и другим меценама.
Бајковито породично окупљање у природи, посвећено нашој фрушкогорској вили, песникињи Милици Стојадиновић Српкињи.
Премијера представе „Милева”, чија је ауторка једна од најутицајнијих регионалних редитељки, Аница Томић, а на којој је своје креативне снаге удружило чак шест домаћих и регионалних драматуршкињакоја, открива лик и дело научнице Милеве Марић Ајнштајн.
МИЛИЦА
Мултидисциплинарни приступ женском активизму, подстакнут делом Милице Томић, једне од првих жена која је на нашим просторима донела искру феминизма.
