Нови Сад, након више деценија, поново има Филхармонију младих. Кроз концепт музике као универзалног језика, идеја Филхармоније је да окупља младе музичаре и омогући им да стасавају уз искусне, познате локалне, регионалне и интернационалне музичке ствараоце. Како је музика и језик дијалога, у основи Филхармоније младих је и прича о инклузији деце и младих који долазе из социјално угрожених породица.
Нова Филхармонија младих први наступ забележила је 13. јануара у склопу прославе Дочека 7526. године у организацији Фондације „Нови Сад 2021“. Овим новогодишњим концертом у Синагоги покренута је нова градска музичка прича.
О Филхармонији младих, њеном концепту и циљевима, искрено, од срца, говори Марко Милетић, Уметнички руководилац Филхармоније младих и Уметнички руководилац оркестра „Камерата Академика“.
Шта је основни концепт Филхармоније младих?
Идеја Филхармоније младих је да окупи младе и талентоване музичаре, пре свега из средњих и нижих музичких школа, али и студенте музичких академија, како би што пре кренули са стицањем искуства свирања у симфонијском оркестру. То је и сјајна прилика, за наше најталентованије младе музичаре да наступе као солисти испред симфонијског оркестра.
Када сте почели са селекцијом чланова? Да ли су Ваша очекивања испуњена када је одзив младих у питању?
Са селекцијом чланова Филхармоније младих, кренули смо пред Нову годину, а број младих музичара који су учествовали у пројекту надмашио је и најоптимистичнија очекивања. Наш почетни циљ био је симболично – 21 музичар, но, сведоци смо изванредног концерта у извођењу 65-оро младих и талентованих музичара (у највећој мери то су ученици Музичке школе „Исидор Бајић“), што заправо најбоље говори о њиховој мотивацији, односно жељи и посвећености да се на прави начин баве музиком.
Који су били критеријуми за одабир чланова? Да ли је постојао неки оквирни профил приликом селекције чланова?
Основни критеријум за одабир чланова била је њихова способност да успешно савладају програм, као и мотивисаност и марљивост коју су показали у досадашњем бављењу музиком.
Филхармонија младих је и музичка прича и прича о инклузији. Можете ли нам рећи нешто више о овом аспекту?
Музика, односно уметност, јединствена је прича која од давнина надопуњује и оплемењује човека. Са те стране, инклузија је само идеја која се наставља и заокружује такав вредносни принцип. У овом случају, а на нашу велику радост, у овај пројекат укључили смо и децу из прихватног центра „Принциповац“ из Шида, која долазе из Авганистана, Ирака, Ирана, Сирије, Сомалије и која су овога пута имала прилику да уживају у музицирању својих вршњака, но, наш крајњи циљ је да их и активно укључимо у рад овог оркестра. Са сигурношћу могу рећи да ће овај пројекат тек тада доживети целовити успех.
Концертом „Пут око света“, успели смо да представимо дела највећих светских композитора, и да музиком као универзалним језиком света повежемо децу као најдрагоценији ресурс наше будућности. Уједно, то је и најбољи начин да се младима пружи шанса и простор у окружењу које може изнедрити позитивне промене у друштву, јер уколико пробудимо пажњу бар још једног детета да се отисне у свет музике, сасвим смо сигурни да ће то дете корачати исправним путем. Са те стране, за нас би била изузетна част да наши драги гости постану равноправни учесници на концертима класичне музике, те да их за период боравка у Србији веже једна лепа музичка прича. И, уколико би ме неко упитао шта је то на чему би требало да почива стратегија Европске престонице културе, односно где би се налазио њен центар, онда би мој одговор управо био овај концепт, због његовог вишеструког значаја за ову децу која на диван начин обликују музику, која у исто време обликује и њих саме.
Љубав према музици и посвећеност/истрајност важна су основа за постајање успешним музичарима. Које основне вредности негујете у раду са младима у оквиру Филхармоније?
У музици, баш као и у свакој другој професији, немогуће је начинити помак уколико не постоје те две важне особине, коју повлачи истинска љубав према музици коју смо одабрали као свој позив, и за коју, у дубини себе, осећамо да је дар који је потребно неговати. С те стране, сваког члана оркестра одликује марљив рад, како на пробама, тако и ван проба, јер оно што они сада већ знају – а што је предуслов да сутра буду репрезентативни чланови великих професионалних оркестара, јесте чињеница да на пробу морају доћи спремни. Наравно, сходно свом циљу, свако од њих, сам ће одабрати колико ће времена и труда посветити усавршавању, али сасвим је сигурно да ће чланови Филхармоније младих понети једно значајно искуство, које им сигурно може оснажити самопоуздање и припремити их за неке друге, једнако важне пројекте. Њихова снага лежи у заједништву, због чега је неизмерно важно да у сваком тренутку воде рачуна једни о другима, а најбољи начин да покажу одговорност у том смислу, поново нас враћа на марљив рад и добру припремљеност. Управо зато, велико је задовољство имати овако талентовану децу, која су и сама свесна значаја ових вредности, и која се управо из тих разлога представљају Филхармонију младих, због чега их већ сада можемо сматрати професионалцима.
Као професионални музичар учествовали сте у програму када је Марибор 2012. године био Европска престоница културе. Какве утиске носите из Словеније? Можете ли повући паралелу између Марибора тадашње и Новог Сада као будуће Европске престонице културе, када је музика као чинилац програма у питању?
Са својим оркестром „Камерата Академика“, гостовао сам у Марибору 2012. године, у години када је Марибор био престоница културе. Из онога што сам за то кратко време доживео (и чуо од својих колега који су тамо провели више времена од мене) рекао бих да је Марибор био веома успешан у организацији програма, и да би њихова искуства сигурно била драгоцена. Упркос томе, сматрам да је Нови Сад у предности, пре свега због временске дистанце, јер технологија напредује невероватном брзином, па смо ми сада у прилици да користимо ту предност у презентацији културних садржаја. До 2021. године имамо још доста времена да се добро припремимо, а дочек 7526. године доказао је да смо на најбољем путу истинске Европске престонице културе.
Када је класична музика у питању, оно што знам јесте да Марибор има Оперски оркестар, а тих година када су изабрани за престоницу културе, основали су и Омладински оркестар МИО, док Нови Сад има Војвођанску филхармонију, Оперски оркестар Српског народног позоришта, камерни ансамбл у оквиру Академије уметности у Новом Саду „Камерата Академика“, а сада и Филхармонију младих. Када је у питању фестивалска сцена, Марибор има јак фестивал класичне музике, док Нови Сад представља НОМУС, а од прошле године и НЕО (НЕкласични фестивал класичне музике). Када су други музички жанрови у питању, нисам сигуран каква је понуда у Марибору, али је сасвим јасно да Нови Сад са фестивалом Егзит, Новосадским џез фестивалом, Фестивалом уличних свирача, Концертом године и низом других музичких празника, ужива такву репутацију као ретко који град у Европи. Уосталом, управо зато је из године у годину и све врећи број туриста из региона, међу којима велики број оних из Словеније. Надам се да ће се та цифра изнова повећавати, и то ће сасвим сигурно бити најбољи показатељ резултата које смо заједничким напорима направили када је у питању стратегија Новог Сада као Европске престонице културе.
