Свечано отварање Европске престонице културе: Ко нас чека на Зенитеуму :: 2022?

Објављено:

10/01/2022

10/01/2022

Као што је зенит највиша тачка до које се може доспети, тако је и Зенитеум :: 2022 представа, славље и кулминација двојног отварања Европске престонице културе у Новом Саду и врхунац програма „Дочека” у којем се укрштају време и енергија како бисмо ослободили простор нагомиланог потенцијала, простор дугог ишчекивања у једном тренутку у ком ће из снаге разноликости бљеснути Волтин лук, креативна муња, која ће осветлити читаву 2022. годину и све програме Европске престонице културе под геслом За нове мостове.

Званичан почетак године титуле Европске престонице културе у Новом Саду биће 13. јануара u 20.22 код Бановине.

Такође, директан пренос свечаног отварања моћи ћете да пратите и на другом програму Радио-телевизије Србије и првом програму Радио-телевизије Војводине, као и на званичним сајтовима Дочека и Фондације Нови Сад – Европска престоница културе.

Пре Зенитеума чека нас церемонија проглашења Новог Сада културном престоницом у Српском народном позоришту, коју ћете такође моћи да пратите уживо на другом програму Радио-телевизије Србије и првом програму Радио-телевизије Војводине од 18 часова.

Зенитеум :: 2022, најсложенији продукциони уметнички пројекат који се последњих година реализује у Србији, биће приказан као секуларни обред са одабраним садржајима највише духовне вредности Републике Србије. Представљаће све своје грађане и грађанке са посебним фокусом на Новосађане.

Наслов представе свечаног отварања потиче од транснационалног уметничког покрета зенитизам, уметника и уредника часописа Зенит, Љубомира Мицића (1895 – 1971), који је у свом међународном часопису обликовао модернистичку уметност између два светска рата у Београду, Загребу, Паризу, Берлину, Милану и Москви.

Зенитеум :: 2022 , чији је аутор један од најважнијих фигура словеначке и регионалне уметничке сцене, реномирани европски редитељ и постгравитациони уметник Драган Живадинов, за своју протагонисткињу оптималне пројекције изабрао математичарку Милеву Марић Ајнштајн (1875 – 1948) и протагонисту математичара Милутина Миланковића (1879 – 1958). Математика је централна тема сценарија Зенитеум :: 2022, математика као оруђе и језик који човеку омогућава да опише своје духовно остварење. На церемонији ћемо певати славу науци и уметности у име културе!

Трећи, естетски протагониста, биће Љубомир Мицић са његовом идејом модернизације Балкана, са своја 43 броја часописа „Зенит”, са посебним нагласком на двоструко руско издање. Сценографија (естетика) биће заснована на постгравитацијској реинтерпретацији конструктивизма и супрематизма.

Здање дужине 180 и ширине 44 метра, у облику двоспратне издужене потковице, са полукружном западном фасадом и високом кулом квадратног пресека на источној страни, Бановина својом формом, али и положајем – пошто се налази на линији булевара који води ка обали Дунава – асоцира на дунавску луксузну „белу лађу”. Истовремено, њена западна кула подсећа на торњеве барокних цркава, карактеристичних за војвођанско поднебље. Ово оличење зрелог модернизма креирао је чувени архитекта Драгиша Брашован, у раздобљу 1936-1939. године.

О значају опуса Драгише Брашована (1887 – 1965) довољно говоре и два ретка интернационална признања. Док га је Краљевски институт британских архитеката (RIBA) изабрао 1953. за почасног члана, „Фејдон” (Phaidon), водећи светски издавач у области уметности и архитектуре, уврстио је зграду Бановине међу најзначајније светске грађевине у двадесетом веку.

У главним улогама наћи ће се Анита Манчић, која ће одиграти лик Милеве Марић Ајнштајн док ћемо Бориса Исаковића гледати као Милутина Миланковића. Домаћин представе је Лазар Јованов, а драматург Светислав Јованов. Композицију дела за ову прилику потписује композиторка Драгана Јовановић, док је Дуња Зупанчич задужена за сценографију и костиме.

На самом почетку представе свечаног отварања на сцени ће се представити добро познати уметнички двојац Synspecies, који чине Елиас Мерино и Тадеј Дрољц, аудио-визуелним перформансом Crevasse. Ово дело представља мит о стварању у којем живот настаје из процепа – процепа егзистенцијалног бесмисла којим свакодневно затрпавамо своју машту и потребе, називајући то стварношћу. Поред њих, на сцени ће бити и ди-џеј двојац Милош Мартинов Лаг и Дејан Илић.

Учесници представе свечаног отварања Европске престонице културе Зенитеум :: 2022:

Редитељ и писац либрета:
Драган Живадинов

Сценографкиња и костимографкиња:
Дуња Зупанчич

Композиторка:
Драгана Јовановић

Драматург:
Светислав Јованов

Асистенткиња редитеља:
Маја Гргић

Мапирање дигиталних садржаја:
Грегор Месец

Синхронизација дигиталних садржаја:
Миха Туршич

Кинетичка анимација:
Тадеј Дрољц и Елиас Мерино

Кореограф:
Иван Петернељ

Извршни сценографи:
Жељко Пишкорић и Младен Стојановић

Извршна костимографкиња:
Наташа Вранешевић

Продуценти електронског звука:
Милош Мартинов и Дејан Илић

Графичке дизајнерке:
Љиљана Кузмановић и Мина Алексић

Лектор:
Саша Латиновић

Дизајнер звука:
Милош Момиров

Дизајнери светла:
Жарко Лазић, Арса Златковић и Виктор Трифу

Редитељ телевизијског преноса:
Дарко Камарит

Протагонисти:

Милева Марић Ајнштајн:
Анита Манчић

Милутин Миланковић:
Борис Исаковић

Домаћин:
Лазар Јованов

Соло трубачи:
Лаура Вукобратовић и Ненад Марковић

Глумачки ансамбл (зенитисти):
Ташана Ђорђевић
Вања Халупа
Ана Милосављевић
Емилија Милосављевић
Јелена Ђулвезан
Леа Јевтић
Марина Аратиновић
Милица Шећеров
Невена Ковачевић
Неда Миљковић
Славица Вучетић
Марко Топаловачки
Стефан Миливојевић
Никола Ивачков
Ђорђе Галић
Лазар Петровић
Пеђа Марјановић
Вукашин Ранђеловић
Аврам Цветковић
Стефан Сабо
Бранислав Ћалић
Милош Лазић

Еквилибристи:
Филип Кржишник и Блаж Сланич

Плесачи:
Анисја Гавриловић и Тома Крижнар

Дувачки ансамбл

Труба:
Лука Калезић
Драган Тасић
Петар Поповић
Петар Марковић
Дејан Пандуровић
Павле Михаиловић
Ненад Нинковић
Јован Савић
Зоран Ковачевски
Владимир Мандић

Тромбон:
Младен Лукић
Никола Петровић
Михајло Богосављевић
Сашка Вељовић

Саксофон:
Дејан Трифуновић
Душко Трнавац

Тенор:
Ђорђе Антић
Драган Миленковић
Иван Јовановић
Милован Аврамовић
Никола Живковић
Филип Ракић

Туба:
Драган Лакићевић
Иринеј Радомировић

Тамбура:
Зоран Бугарски Брица

Вокални студио Орфелин (Нови Сад):

Диригенткиња:
Тамара Адамов Петијевић

Продуцент:
Ладо Леш

Певачи:
Јасмина Михајловић
Радмила Владетић Иванишевић
Биљана Васиљевић
Марина Милошев
Катарина Кочиш
Дуња Деурић
Агнеш Мелеги
Ивана Говорчин
Вишња Димитријевић
Александар Толимир
Бојан Здравић
Марко Асурџић
Јован Пејић
Никола Дорић
Милан Бугарин
Стеван Гез
Сава Илија Брцански
Александар Новаковић
Милош Гашић
Милан Станчић
Анастасија Шемић