ICROM (Internacional Creative Ride Open Mind) је невладина организација (НВО) основана марта oве године у Новом Саду, која тренутно броји тридесетак перспективних високообразованих чланова (од 18 до 35 година), уједно учесника ове интернационалне, едукативне, културне и спортске summer bike 2013 авантуре. Овогодишњу вожњу званично је подржао и Културни центар Новог Сада, а млади учесници су са задовољством промовисали наш град као кандидата за престижну титулу коју додељује Европска комисија у области културе, титулу Европске престонице културе.
Оснивач и главни руководилац идејног програма организације је Милорад Убовић који је овом приликом описао само путовање и нашу промоцију.
1. Какви су Вам утисци са пута с обзиром да је ICROM организовао велики спортски догађај, трку пријатељства од Новог Сада до Пизе?
Утисци су више него позитивни. У сваком дану пута остваривали смо неколико аспеката, а то су: бављење спортом, промовисање циклотуризма и екологије, тимски рад и сарадња, дружење и културна размена, представљање Новог Сада као кандидата за Европску престоницу културе 2020. године.
Такође, сматрам да је важно указати на значај дружења са становницима градова које смо посећивали, и да се такав специфичан однос могао искључиво остварити захваљујући томе што смо као бициклисти и због степена самосталности који смо остварили на интензивнији начин учествовали у интеракцији са околином.
Оно што бих хтео посебно да истакнем јесте да су сви учесници пружали допринос у појединим сегментима свакодневног функционисања екипе. Током путовања је дошао до изражаја тимски рад, спортски дух, свако од учесника је допринео култуно-академском аспекту у свакодневној комуникацији са људима са којима смо долазили у контакт. Такође сви од чланови тима су имали задужења којима су доприносили фунционисању тима. Нека од задужења чланова тима су била: бављење логистиком и обезбеђењем смештаја, предвиђањем даљег тока пута, набавком хране, бригом о здравственом стању осталих чланова екипе, бригом о исправности опреме тј. бицикала и отклањању кварова, затим бављење комуникацијом са житељима градова кроз које смо пролазили и сналажењем кроз исте. Оно на шта сам посебно постављао акценат је да сви чланови тима учествују равноправно у доношењу одлука, указивао сам на значај договора и тимског рада.
У свакоме дану, при вожњи преко деоница услед физичких напора долазило је до потребе за мотивацијом и подизањем такмичарског духа у чему су сви учесници давали свој допринос. Након вожње, посебно у моментима када смо пристизали у градове, мотивација је расла, и као награда за уложени труд указивало се задовољство обиласка културног наслеђа и уметничких знаменитости градова које смо посећивали.
2. Пролазили сте кроз разне крајеве у региону, колико су Вам неформална дружења допринела испуњењу мисије овог пута коју сте замислили пре поласка?
Пролaском кроз различите крајеве смо долазили у контакт са великим бројем особа. При сваком сусрету смо наводили циљ нашег тима, дужину пута почетак и крајње одредиште путовања. Посматрајући путовање из перспективе циклотуристе, једно од већих задовољстава су нам управо пружали разговори током неформалних дружења. Током пута и посете градовима сусретали смо се са особама које су такође афирмисани бицилкисти, а током разговора са истима, размењивали смо искуства што нам је указивало посебно задовољство. Наводим пример сусрета у Загребу када смо имали прилику да се упознамо и дружимо са тимом “Ride for your rights”, групом бициклиста који возе од Беча до Анкаре, затим је значајан и случајан сусрет са бициклистом који вози од Амстердама до Монголије. Током путовања и на самој цести смо се сретали са бициклистима који су такође циклотуристи, и такви сусрети у вожњи су нам посебно давали подстрек и афирмацију у моментима када је било потребно прикупити снаге и превести напоран део пута. Сматрам да је значајно поменути и сусрет са екипом бициклиста на успону ка превоју Циса у Италији. У току вожње су се дешавали кварови на бициклима и при отклањању истих наилазили смо на подршку локалног становништва. Пример је и несебично указана помоћ члану тима коме је пукла гума и кога је до возила техничке пратње, дакле напомињем и бициклисту и бицикл, превезао члан мото клуба љубитеља мотора Веспа. При свим значајним сусретима смо наступали као екипа, са тимским обележјима и улагали смо труд да представимо пројекат. Сам начин промовисања културне баштине Новог Сада је посебно долазио до изражаја при навођењу да се на путу крећемо самостално бицилкима. Ова информација je код наших саговорника изазивала интересовање и дивљење што смо користили да би што ефектније приказали циљеве пројекта.
3. Колико је битна култура спорта у данашње време и да ли сте на свом путу приметили разлику у односима држава према култури спорта?
С обзиром да је спорт начин да се одржи физичка култура особе, сматрам да је култура спорта и односа према спортистима веома битна. Свака афирмација упућена спорту и спортистима је више него значајна за развој и добро стање друштва у ком живимо и које чинимо. O разликама у односу држава према култури спорта могу одговорити са становишта бицилкисте. Током проласка кроз Босну и Херцеговину, Хрватску, Словенију и Италију, могла се јасно уочити разлика у манирима опхођења осталих учесника у саобраћају према бициклистима. Најпозитивнији утисци солидарности с возачима бицикла у саобраћају су настали у Словенији, где је бициклиста равноправни учесник у саобраћају са возачима аутомобила и пешацима. У Словенији постоје посебно уређене стазе за бициклисте. Веома културно опхођење према бициклистима указују и возачи аутомобила у Хрватској. Насупрот претходно наведеним државама, при проласку кроз Италију смо наишли на некоректан однос према бициклисти у саобраћају, што се огледало у непажњи при проласку поред бициклисте, оглашавањима сиреном и чак покушаја започињања вербалног конфликта.
4. Готово је више од 80 одсто учесника било из Новог Сада. Колико сте успели Италијанима да дочарате град из којег долазите?
При сваком сусрету да ли са домаћинима који су нам указали гостопримство или са особама које су показивале интересовање према нашем тиму наводили смо Нови Сад као град из којег је почело путовање и наводили смо да је Нови Сад кандидат за Европску престоницу културе у 2020. години. Такође смо својим саговорницима уручивли пригодне штампане материјале са информацијама који су имали за сврху да увећају интересовање и укажу на пријатности која би им нека будућа посета Новом Саду могла пружити. Посебно интересовање су показивале млађе особе због могућности посете музичким манифестацијама.
5. Ви сте на овом спортско догађају и конкретно промовисали Нови Сад као град који је кандидат за Европску престоницу културе 2020. године.
При сваком дружењу смо својом појавом, односно одећом на којој је био приказан текст са логоом Новога Сада као града кандидата за Европску престоницу културе 2020. године, и организованим наступима указивали смо на Нови Сад и говорили о културним дешавањима која се одвијају у њему. Као подршку кандидатури за овакву престижну титулу наводили смо културне догађаје и знаменитости које се налазе у Новом Саду, и уколико смо били у могућности, приказивали смо видео снимак који приказује културне знаменитости Новог Сада. При посетама и обиласцима градова кроз које смо пролазили, правили смо тимске фотографије са заставом која је представљала наш пројекат, и тиме смо на интензиван начин скретали пажњу грађана Италије као и присутних туриста из целога света. Особама које су посебно изражавале интересовање уручивали смо штампане материјале и давали објашњена на које све начине би могли допутовати у Нови Сад.
6. Да ли Вам је у плану да сличну спортску активност имате и у другим европским градовима?
У току следеће године планирам да организујем бициклистичко путовање од Пизе у Италији до Лисабона у Португалији. Планови за следеће путовање су већ у току и с обзиром да смо сви упознати са својим могућностима, и поведени искуствима са првог путовања, на следећем планирамо да наступимо још интензивније.
