Један од основних критеријума припреме кандидатуре за Европску престоницу културе једног града је снажни европски контекст пројекта и сарадња са европским стручњацима, уметницима и институцијама у Европи. Стога је наш пројектни тим посебну пажњу посветио управо овом сегменту кандидатуре, а један од градова са којим подстичемо културну размену је Печуј. Ова некадашња престоница културе и град побратим Новог Сада је сјајан пример трансформације града и одрживог развоја, који је кроз пројекат решио неке од суштинских проблема градске културне сцене. О кандидатури Печуја, сарадњи са Новим Садом и пројектним активностима тима Печуј 2010, разговарали смо са господином Мартоном Мехешом, чланом тима.
1. Господине Мехеш, били сте уметнички директор пројекта Печуј 2010. Можете ли нам рећи нешто више о кандидатури и уметничком концепту пројекта?
Када је Печуј аплицирао за Европску престоницу културе, европски дискурс је био веома фокусиран на урбани развој на културној основи. То је значило да су градови морали много да уложе у културну инфраструктуру и ревитализацију некадашњих индустријских хала и простора. Ово је уједно било и полазна тачка за Печуј, с обзиром да је овај град, који има богату културну баштину дугу 2000 година, али и можда најјачу савремену сцену у Мађарској после Будимпеште, био без културне инфраструктуре. То је морало да се мења. Стога смо започели процес преуређења индустријске зоне – стара Жолнаи фабрика керамике је постала Жолнаи културни кварт, а данас је јединствена мешавина индустријског наслеђа, уметности, дизајна, образовања, породичне забаве, фестивала и гастрономије.
Из потпуно друге перспективе, кандидатура Печуја је покушала да редефинише положај града и улогу у региону – били смо у потрази за интензивнијом културном сарадњом са градовима сличне величине и “централно-европског типа“ од Трста до Сибиња – а међу њима и са Новим Садом. Није случајно да су Нови Сад и Печуј постали званични партнери у припремном периоду за Европску престоницу културе, 2009. године.
Важан циљ уметничког концепта био је да споји локални и европски карактер. Споменуо бих два конкретна примера.
Недовољно је позната чињеница да је Печуј имао значајан допринос Баухаус покрету. Неколико познатих Баухаус-уметника потиче из Печуја, као рецимо Марцел Бреуер. У великом и комплексном међународном пројекту рад мађарских (и печујских) уметника у европском (и светском) Баухаус пројекту је представљена – после Печуја и у Баухаус архиви у Берлину.
Други пример повезивања локалног и европског је било позивање европских соло уметника да наступају заједно са Панонском филхармонијом у Печују. То је било добро не само за ширу публику, већ и за углед оркестра! Заузврат, печујски музичари су одлазили на турнеје у остале европске престонице културе и имали улогу амбасадора културе Печуја.
2. Колико је трајао процес припреме кандидатуре Печуја за ЕПК и који су главни проблеми и изазови са којима сте се суочавали током припреме?
Печуј је изабран за Европску престоницу културе у октобру 2005. године, али конкретне припреме су почеле у новембру 2006. Врло је важно напоменути да је у Печују пет великих инфраструктурних пројеката морало да буде реализовано до 2010. године (међу њима и нове концертне хале и обнова Жолнаи четврти) за шта је био предвиђен пакет од 115 милиона евра – углавном финансијске помоћи из фондова ЕУ. Стога је највећи изазов био то што су грађани, медији и политичари били прилично фокусирани на инфраструктурне пројекте, више него на културне садржаје. Главно питање је било да ли цће инфраструктурни пројекти бити завршени до 2010. године.
Ипак, реализоване су три тематске године од 2006. до 2009. године. Година културне баштине, година зеленог окружења и година религија. Све су биле повезане са релевантним годишњицама или посебним догађајима у граду, као рецимо отварање локалитета UNESCO културне баштине 2006. године (ранохришћанско гробље) или 1000. годишњица Епископије у Печују 2009. године. Мислим да смо успели да покренемо неке одрживе програме током припремног периода, као што је Међународни програм писаца – који још увек постоји!
3. Можете ли да направите кратко поређење Печуја пре и након пројекта Европске престонице културе?
То је главно питање! У 2009. години око 80% грађана је били прилично скептично по питању успеха пројекта Печуј 2010. У 2011. години више од 80% је веровало да је заиста све вредело труда! Желео бих да нагласим две веома важне чињенице: 1) Од 2010. године Печуј се налази на културној и туристичкој мапи Европе. 2) Грађани и уметници су одушевљени новом културном инфраструктуром као што је Кодали Центар (концертна и конференцијска сала). Реч је о једној од најакустичнијих концертних дворана данас у Европи. Уметници из целог света тамо наступају из месеца у месец – пред препуном двораном .
4. Поседујете огромно искуство у реализацији пројеката Европске престонице културе. Шта је, по Вашем мишљењу, најважнији критеријум који један град мора да испуни да би постао Престоница културе?
Не мислим да можемо пројекат свести само на један критеријум. Верујем да постоји више критеријума за успешну апликацију за Европску престоницу културе – као на пример – јединствени уметнички концепт, европска димензија, дугорочна културна стратегија или капацитети за управљање и да су сви заиста релевантни и да је њихово испуњење неопходно. Питање је само да ли град има праве одговоре или идеје за ове критеријуме, што такође значи да у одређеном смислу политика, уметничка сцена, институције и грађани морају да буду спремни и способни да се мењају. Кандидатура мора да покаже оно што сам научио од мог пријатеља Улриха Фукса (Линц 2009, Марсеј 2013) Титула Престонице културе није украс већ награда. Град мора то да искористи на најбољи начин!
5. У последњих неколико година, у неколико наврата сте изразили свој оптимизам у погледу могућности да Нови Сад постане Европска престоница културе. На чему темељите свој оптимизам?
И даље сам уверен да Нови Сад има потенцијал једне престонице културе! Нови Сад је европско место које поседује мултиетничку, мултикултуралну и мултирелигијску историју, а европску перспективу у будућности. Нови Сад је показао свету да мостови уништени у рату могу бити реконструисани за само неколико година. Ово је такође веома јак симболички моменат, као и чињеница да је Нови Сад на пола пута на Дунаву између Шварцвалда и Црног мора. Град је дете Маме Дунаве.
С друге стране уочио сам спремност да се ојача структура и да се развијају нови културни садржаји. Постоји много узбудљивих прича које Нови Сад може да исприча или продискутује са Европом, јер су у многим областима, искуства која град има и планови за будућност важни и за многе друге општине широм Дунавског региона и Европе.