Такмичење за Европску престоницу културе у Хрватској је у завршној фази. Осијек, Ријека, Пула и Дубровник су четири града финалиста, од којих ће само један бити изабран за прву хрватску Европску престоницу културе за 2020. годину. Чланови тима Нови Сад 2021 најближе сарађују са колегама из Осијека, а данас смо одлучили да нашим читаоцима, у оквиру пројекта “Трагом Европских престоница културе” представимо кандидатуру Пуле, која се одвија под слоганом “Демилитаризација! Од Тврђаве ка Форуму”
.
Пројекат припреме кандидатуре за Европску престоницу културе започео је у Пули, пре четири године. У самој сржи, овај пројекат се снажно ослања на прошлост Пуле, богату и бурну историју и вековну мултикултураност, која је надалеко позната и идеји суживота њених становника. Пројекат се фокусира на отклањање свих врста милитантности данашњег друштва које се спроводи кроз медије, идеологију, конзумеризам. Идеја демилитаризације је на самом почетку такмичења оцењена као храбра и провокативна, али се накнадно показала као итекако актуелна и потребна, поготово у светлу мигрантске кризе у Европи и терористичких напада у Паризу.
О пројекту Пула 2020, разговарали смо са Влатком Коларовић, директорком пројекта.
Госпођо Коларовић Пула је пре неколико недеља поднела завршну верзију апликације. У којој фази припреме је пројекат кандидатуре?
Пула је, како то симболично одређује слоган пројекта од тврђаве, које су мало архитектонско наслеђе Пуле, али и метафора затворености ка спољним утицајима, метафора уског мишљења, ка форуму, на којем се дешава интеракција грађана, а уједно представља идеју отворености, умрежавања и дијалога, кренула у својеврсни маратон. Сад смо у последњих 195 метара.
Који су, по Вашем мишљењу, најзначајнији пројекти којима се Пула кандидује за хрватског кандидата за Европску престоницу?
Тешко је издвојити појединачне пројекте. У три програмске линије бавимо се границама (стварним и метафоричким), економијом и политиком партиципације, а основни метод који користимо у програмима је – игра. Говоримо о игри, не само у класично схваћеном значењу, него и као својеврсном обрату, искошеном погледу на свет, иронији и креативности. Отварамо тврђаве и километре подземних тунела и позивамо европске и светске партнере да са нама обликују нову Пулу. Такође, укључили смо и постојеће културне капацитете, инфраструктурне и људске, покренули културне раднике, створили занимљиве визионарске пројекте, који би и након 2020. требали бити провокативни, свежи и узбудљиви.
Који су, према Вашем мишљењу, најзначајнији бенефити пројекта Европске престонице?
Бенефити Европске престонице културе могу бити огромни. Сама кандидатура је натерала људе који су укључени да почну да другачије посматрају културу, њену одговорност, ширину и потенцијал. Али, ова титула може једну средину претворити у боље место за живот за све њене грађане, а то нам је, напослетку, и најважнији циљ.
Који су изазови и проблеми са којима сте се сусретали приликом припреме кандидатуре?
Такмичење за Европску престоницу културе је као маратон. Борба са самим собом, бројни тренуци кризе и размишљања о одустајању, бројни тренуци невероватног полета. Но, маратон уз оних 42 километра има и последњих 195 метара, а ми смо сада утрчали у тај последњи, најтежи део. Бројни су проблеми. Пре свега ниједна средина и град у Хрватској се до сада нису сусретали са такмичењем овакве комплексности, па све што смо радили, морали смо прилагодити нашем граду и нашем такмичењу, без икаквих ранијих искустава. Свест грађана о томе шта је то Европска престоница културе у Хрватској је на почетку такмичења била изузетно ниска. Људи живе тешко, а и сами знамо да у таквим временима култура није прво чиме се желе бавити, а опет, Пула је град невероватне енергије и потенцијала, има развијену критичку свест и мишљење о себи, грађани су свесни простора на коме живе. Пула и Истра једино су службено билингвалне средине у Хрватској, имају свест о мањинама, различитости, негују толерантан суживот и поносни су на Истру. Најтеже је било рећи доста добрим идејама, хајде да их сада реализујемо.
Нови Сад припрема кандидатуру да, у покушају да, као финалиста, постане прва Европска престоница културе изван граница Европске уније. Имате ли неку поруку за Новосађане?
Наш савет Новосађанима је да, без обзира колико били незадовољни тренутним економским полижајем, увек и безрезервно подрже културу јер она је једино што нам је, уз ваздух и храну, заиста неопходна за живот. Члановима тима саветујемо да раде, баш онако као што смо и ми – свесни да вероватно никада у животу нећете добити прилику да се упустите у тако велики и значајан пројекат као што је Европска престоница културе. Будите најискренији према себи и према другима, јер једино тако ћете моћи, ако и не постанете Европска престоница, с поносом да покажете вашу апликацију и статнете уз њу без срама и жаљења.