Сигрид Нимер је студирала уметност и образовање и била је један од оснивача културног центра ufaFabrik у Берлину, холистичког пројекта заснованог на темељима некадашње компаније UFA-film. Од 1979. године, ради и живи у оквиру заједнице ufaFabrik. Радила је на различитим уметничким и менаџерским позицијама, а њено главно поље деловања данас у оквиру центра ufaFabrik лежи у различитим пољима комуникације. Поред тога, повезана је са неколико европских институција и мрежа у раду на размени знања у вези са интеркултуралном комуникацијом, стратешким планирањем, решавањем сукоба и одрживим развојем иницијатива у култури.
Међунардни културни центар ufaFabrik је зелена оаза културе усред Берлина – простор за креативност, културу, одрживост и иновативне идеје. Простор од 18.600м2 некадашње фабрике компаније UFA-film отворен је током целе године и нуди уметничку продукцију, активности за заједницу и еколошке пројекте.
Флоријан Лaдштетер је студирао међународно пословање у Инзбруку (Аустрија) и Овиједу (Шпанија). Након завршетка мастер студија, започео је рад на свом докторату у области организационих студија на Универзитету у Инзбруку, који завршава 2017. године. Као докторант, почео је да ради у културном центру Die Bäckerei 2012. године. Његова позиција у центру Die Bäckerei развила се од шефа финансијског сектора до модератора за заједнички рад и одговорног за маркетиншки и организациони развој. Његова интересовања обухватају тимове који се самостално организују и спајање истраживања и праксе на продуктиван начин.
На 2500м2, центар Die Bäckerei организује 500 догађаја годишње. Заједничка радионица за дрво, башта на крову, сталан програм резиденција за уметнике, радионица за бицикле, задруга за храну и разна културна удружења и мале компаније чине део центра Die Bäckerei. Са свим догађајима који се одвијају у њему, центар Die Bäckerei представља виталну платформу за културну и социјалну размену.
Биргита Пешон има двадесетогодишње искуство у раду у сектору културе. Као један од троје директора Културне агенције Olivearte, ради као консултант у организационом развоју, обуци и лидерству са фокусом на организације културе широм Европе. Извршна је директорка компаније Point of Value, консултантске агенције која подржава развој заснован на вредностима у организацијама и тимовима. Била је генерална секретарка мреже Trans Europe Halles од 2014. године и водила је развој релативно мале мреже у једну од најпоштованијих мрежа културних центара у Европи коју су започели грађани и уметници и која сада има 90 чланова у 30 земаља. Успоставила је и водила бројне пројекте сарадње и изградње капацитета на европском нивоу. Између 1995. и 2004. године радила је као менаџер за комуникације, промотер, менаџер за прикупљање средстава и координатор у сектору културе.
Агенција Olivearte нуди свеобухватан избор услуга, укључујући обуку, консултовање, вођење пројеката и управљање финансијама. Између осталог, агенција је тренутно укључена у неколико послова консултовања организација културе у Немачкој, Луксембургу и Уједињеном Краљевству које су у потрази за развојем капацитета и помоћ у развоју стратегија и пословних планова за будућност. Агенција Olivearte такође продуцира програм Escalator, једногодишњу обуку за раднике у култури и креативне предузетнике у Словачкој.
Елизабет Бернтроитнер ради као менаџер у култури од 2004. године. У центру Brunnenpassage у Бечу развила је и води програм за театар и перформанс од 2011. Године. Део је одбора организације IG Kultur Wien, а пре тога је радила у центру Tanzquartier Wien и у оквиру независне сцене за перформанс. Завршила је мастер студије у области перформанса и културне антропологије. Образовала се у области драматургије и менаџмента у култури и у области менаџмента у култури и управљања разноврсношћу. Стручњак је у области транскултуралних студија у савременим уметничким праксама, партиципативних уметности, пројеката у култури и културних политика.
Циљ Brunnenpassage центра је да подстакне људе различитих националности и старосне доби и који долазе из различитих социо-културних средина да се укључе у пројекте уметности заједнице.
Душица Радојчић је председник невладине организације за заштиту животне средине Green Istria од 2002. Године, где управља програмом „Јачање учешћа публике у доношењу одлука у вези са заштитом животне средине“. Њено главно поље интересовања је процена утицаја на животну средину и учешће јавности. Председница је и Савеза удруга Ројца од 2008. Године, хибридног цивилно-јавног тела за управљање.
Људи су увек импресионирани када посете Савез удруга Ројца по први пут. Његове физичке димензије одмах заокупи пажњу посетилаца, пре свега његов спољни и унутрашњи облик који јасно говори о војној прошлости и сврси зграде. Дугачки ходници у којима је лако изгубити се некада су водили до спаваоница и учионица, а ходнички прозори сви гледају на унутрашње двориште које подсећа на затворско. Као уметнички приговор архитектури, ходници су украшени и осликани када је згради промењена намена. Ипак, најупечатљивија је чињеница да је данас Савез удруга Ројца дом 110 организација цивилног друштва и одаје атмосферу велике активности и енергије. Иако је то мање видљиво, оно што чини Ројц јединственим је да се зградом управља путем иновативног модела јавно-цивилног управљања.
Антун Севшек је самостални архитект и истраживацч. Дипломирао 2006. на Архитектонском факултету у Загребу. Био је дио кустоског тима завршне изложбе међународног пројекта Недовршене Модернизације из 2012. и један од уредника истоимене публикације. Дугогодишњи је члан Платформе 9,81; невладине организације за истраживања, едукацију и активизам на пољу архитектуре и урбанизма. Од 2014. активан у загребачкој удрузи Право на град, односно у савезу удруга Операција град где се бави праћењем и анализом просторно-планских докумената на градском и националном нивоу, политикама управљања градом и развојем иновативних институционалних модела.
Савез удруга Операција Град основан је с циљем подстицања развоја независне културе, самоорганизованог деловања младих, што остварује окупљањем организација и појединаца те организовањем различитих културних садржаја од манифестација и јавних расправа, преко едукацијских и истраживачких програма до издавања публикација. Савез тренутно има 29 чланица.
Дејан Убовић је студирао антропологију и пројектни менаџмент у Београду. Радио је на радио станицама Студио Б и Б92 више година. 2000. године иницирао је Cross Radio мрежу, недељни радио програм први такве врсте на подручју бивше Југославије који је обухватао 14 радио станица. Истовремено, оснива Културни Фронт који од 2000-те организује изложбе, концерте, фестивале итд. 2009. године оснива Културни центар ГРАД у напуштеном складишту у београдском крају Савамала. Током првих девет година КЦ Град је био домаћин на преко 4500 програма те истовремено и окидач за развој целог краја. Члан је Стратешке групе европске иницијативе A Soul for Europe.
ГРАД, Европски центар за културу и дебату настао је на иницијативу Културног Фронта Београд и Felix Meritis фондације из Амстердама. Захваљујући подршци Министарства иностраних послова Холандије кроз програм МАТRA и београдске општине Савски венац по први пут код нас један објекат индустријског наслеђа постаје место културних дешавања. Стари магацин саграђен је још далеке 1884. године. Преуређен је у мултифункционални простор са могућношћу организовања програма као што су изложбе, концерти, дебате, представе, конференције и радионице. Идеја је била да се што је могуће више сачува атмосфера старог складишта на обали реке Саве увођењем само оних најнеопходнијих новина које су потребне за функционисање једног културног центра.
Лука Пишкорич је суоснивач и директор Полигона – првог словеначког креативног центра. Такође је суоснивач иницијатива Slovenia Coworking and Slovenia Crowdfunding. Са преко 20 година искуства у културним и креативним индустријама, ради на међународном нивоу као стручњак фокусиран на развој „одоздо према горе“ (bottom-up), креативне центре, развој публике и нове економске моделе. Лука је и један од оснивача мреже Cultural Policy Designers Network.
Креативни центар Полигон је први словеначки креативни центар, који ради као аутономна платформа за оснаживање фриленсера, креативних малих компанија и заједница. Полигон се налази у бившој фабрици дувана у самом центру Љубљане и пружа својим корисницима место за рад и сарадњу, место за организацију догађаја, галерију и maker lab. Од почетка рада у фебруару 2014. године, центар је угостио преко 650 професионалаца из 36 земаља и у њему је организовано преко 900 догађаја које је посетило преко 40.000 људи.
Као независна платформа, његови програми за развој кретивног и културног предузетништва заснивају се снази његове мултидисциплинарне заједнице, социјалном капиталу, међународним партнерствима и сталној иновацији.
Владица Јовановић је извршна директорка Бродото Србија; у коме развија, дизајнира и спроводи crowdfunding и social impact кампање и програме. Користи вештине организовања и грађења заједнице, импацт инвестирања, маркетинга и многе друге, како би помагала удружењима, социјалним предузећима, креативцима и ИТ екипама да буду одрживије, видљивије и боље повезане. Њено интересовање за цроwдфундинг иде скроз до 2013. године, када је први пут препознала crowdfunding као начин да прикупите средства, развијате бизнис, заједницу и градите своју видљивост.
У претходним годинама радила је са водећим корпорацијама, фондацијама и другим стејкхолдерима на Западном Балкану (Ерсте банка, Апатинска пивара, Награда за друштвене промене, Resonant Voices Initiative, СББ, UN Women, УНИЦЕФ, ФОД). Њено искуство иде од међународних организација каква је Бритисх Цоунцил, до националних и локалних иницијатива као што су Catalyst Balkans, Грађанске иницијативе, Србија у покрету. Круна њеног рада у организовању заједница и развоју лидерства јесте позиција Teaching Fellowa 2016 на Харвардовом онлајн програму – Лидерство, организовање, акција: вођење промене.
Нана Раденковић је од самог почетка ангажована на креирању специјалних програма едукације за широку заједницу окупљену око хаба Нова Искра. Mагистар Менаџмента у култури, интеркултурализма и медијације на Балкану са великим искуством рада у проватним, јавним и невладиним организацијама из домена уметности и културе. Оснивач је фестивала за децу KidsPatch и била је професор на Факултету за медије и комуникацију у Београду и ментор у оквиру програма Креативно менторство.
Мартин Штурм, Уметнички директор OÖ Kulturquartier
Рођен је 1957. године у Аустрији. Дипломирао је на Универзитету у Инзбруку (Немачке и америчке студије), након чега се посветио уметности и култури Горње Аустрије. Између 1988. и 1992. године, радио је у Секцији за културу Регионалне владе Горње Аустрије, након чега је постао директор културног центра Offenes Kulturhaus Oberösterreich. Био је одговорно лице, и у креативном и у организацијском смислу, за велики број изложби модерне уметности и изложби из области књижевности и историје културе. Пројекат Höhenrausch, који је Мартин Штурм развио са својим тимом, био је један од успешнијих пројеката за Линц 2009 – Европску престоницу културе и наставља да живи и данас, још јачи. Од 2012. године, Мартин Штурм активно ради као уметнички директор културне четврти OÖ Kulturquartier.
Селман Ћоровић је директор Завода Царница, који управља Кућом уметника (Layerjeva hiša) у Крању. Од 2005. године редовни је сарадник у културно уметничким пројектима друштва КУД Катаман, од 2010. године председник и програмски вођа програма КУД Катаман, сарадник је музичке редакције на Radio Študent у Љубљани, током 2009. и 2010. сарадник је фестивала Mesto Žensk, сарадник је фестивала Sonica (2010, 2011), фестивала Sajeta, а бави се и организацијом и продукцијом концерата ANBB, Stereo Total, Xiu Xiu, Groupshov, Murcof, Zola Jesus, Battles, Caribou, Nils Frahm, Hauschka, Jambinai… Селман чини и пола тандема dj Brat & Sister.
Layerjeva hiša (Кућа уметника) је центар културних и друштвених догађаја у Крању. Уметност, музика, креативност, образовање овде живе сваки дан у години. Налази се у старом језгру града. Кућа је одувек била везана за уметност, тако да се зове и „Кућа уметника“. Њоме управља Царница Институт (Завод Царница), који обавља едукативне активности са радионицама и курсевима за децу, младе и одрасле и разноврсним дневним и вечерњим културним програмом. У просторијама куће, у башти и у суседној Кули Шкрловец, организује догађаје из области сликарства, фотографије, ликовне и интермедијске уметности, филма, позоришта и музике и негује ниво актуалне и квалитетне продукције.
Милица Рашковић, координаторка за партиципацију, Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“
Милица Рашковић је активисткиња и менаџерка у култури последњих 15 година. Основала је и водила 3 невладине организације када је стекла значајно искуство у писању и имплементацији пројеката од локалног до међународног нивоа. Добро познавање новосадске невладине сцене као и међународно искуство дало јој је подстицај да успешно развије културни центар и библиотеку Амерички кутак у Новом Саду који води већ 12 година и за чије је ко – вођење добила награду “Public Diplomacy Achievement Award” додељену од стране Удружења професионалних дипломата из САД-а. Концепт Америчког кутка у Новом Саду укључује снажну везу са локалном заједницом и потребама корисника, што је постало модел и за остале Америчке кутке и библиотеке у Србији.
Као један од најзначајнијих пројеката који је тимски написала у својој каријери јесте пројекат аплицирања Новог Сада за европску престоницу културе 2021. године. Тренутно у „Фондацији Нови Сад 2021“ развија и води партиципативне пројекте који имају за циљ активно укључивање становника Новог Сада у културно уметничке пројекте и просторе, као што су Културне станице, а ради повећања квалитета живота и културе живљења.
Бернард Колудровић је дугогодишњи културни критичар за разне медијске платформе и активни организатор културних, научних и образовних програма од 2010. године.
У склопу „Ријека 2020 – Европска престоница културе” водитељ је RiHub-а где је задужен за партиципативне програме и вођење хибридног културно-информативног центра и coworking простора. Као епицентар ЕПК програма RiHub ће укључивати јавност као информанте, консултанте и сараднике и подстицати услове за нову друштвену и културну динамику.
Ријека је први хрватски град с титулом Европске престонице културе. Велика част значи и велику одговорност – већ у 2018. години све су очи упрте у Ријеку. То значи и да култура престаје бити активност из запећка друштвеног живота, те постаје генератор промена.
Главни програм пројекта „Ријека 2020 – Европска престоница културе”, чији је мото „Лука различитости“, подељен је у седам програмских праваца и ротира се око трију за Ријеку изузетно важних тема: рада, воде и миграција.
Лејла Крешевљаковић је архитектица, Удружење Акција, Архитектонски факултет Сарајево.
Архитектонски факултет у Сарајеву завршила је 2005. године. Исте године почиње и радити на Архитектонском факултету у Сарајеву. Магистарски рад са темом „Преобликовање музејског простора на прелазу из XX у XXИ век“ одбранила је на Академији ликовних уметности у Сарајеву 2013. године, на Одсеку за продукт дизајн. Пројектантски рад у области архитектуре представила је двема самосталним изложбама 2010. и 2013. године у Сарајеву. Као истраживачица у области архитектонске теорије своје радове излагала је на научним конференцијама и објавила у неколико научних књига. Неки од њених назначајнијих објављених радова су “Sarajevo Museums Representing the Post-War B&H Society in Transition”, објављен 2016. године у књизи The Importance of Place: Values and Building Practices in the Historic Urban Landscape, те рад под називом “Social Dissolution’s Reflection on Housing in Afterwar Bosnia and Herzegovina” објављен 2015. године у књизи Architecture Anthology I: Architectural and Urban Theory. Занима је социјални аспект у архитектури и учешће грађана у просторним интервенцијама.
Са удружењем „Акција” радила на пројекту „Домови културе у БиХ“ где је спровела истраживање институциналних реформи локалних домова културе у Сарајеву те њихов утицај на промјену садржаја, са посебним акцентом на културне садржаје.
Пјер Мартинез је од 2009. до 2013. године био један од директора програма Марсеj 2013. са фокусом на извођачке уметности и био је задужен за концепт и спровођење програма, као и за спровођење и надзор отворених позива за међународне пројекте.
Био је задужен и за осмишљавање главних сезона у оквиру пројекта и за велике догађаје који се одвијају у јавним просторима.
Мартинез је, такође, био задужен и за продукцију и комуникацију, као и за односе са општином и регијом.
Био је задужен за буџет од 25 милиона евра.
После тог пројекта, постављен је за извршног директора Националног центра за драмску уметност у Сартрувилу и тренутно је на позицији привременог гренералног директора Националног кореографског центра у Рубеу у региону О де Франс.
Милан Тавчар, ко-оснивач два најбоља и најпосећенија летња културна пројекта у Београду – Filmstreet и Ноћ музике.
Film Street је летњи фестивал уличног биоскопа и представља непрофитни и некомерцијални културно уметнички пројекат у оквиру ког је организовано више стотина пројекција на најбољим локацијама у Београду и где су приказани филмови америчке, југословенске, француске и индијске кинематографије. Од 2010. године, бесплатно гледање филмова на великом платну, под отвореним небом, посетило је више десетина хиљада људи.
Ноћ музике је први и највећи традиционални концерт класичне музике на отвореном у Београду и Србији.
Милан Врачар је дипломирао менаџмент у култури и медијима. Као независни продуцент, председник и оснивач Асоцијације Културанова иницирао је и водио многе међународне пројекте, али и сарађивао на најзначајнијим догађајима у Новом Саду и Србији (Интернационални фестивал уличних свирача, Фестивал Дани Бразила – новосадски самба карневал, Стеријино позорје, ИНФАНТ, Новосадски џез фестивал, Белеф, Битеф и др.) Учесник је многих интернационалних конференција, радионица (међу њима најзначајнији Амстердам Мастрикт Летњи Универзитет) и резиденција (најзначајне Феликс Меритис резиденција у Паризу 2004.године, резиденција у АКЦ Метелкова, Љубљана 2007/2008 и ЦЕЦ Артслинк резиденција у Њу Јорку, Сиетлу, Портланду и Сан Франциску 2009.). Такође је члан многих интернационалних мрежа. Одржао је неколико предавања о свом раду на Универзитетима у Србији и Европи. Сарађивао са многим институцијама као што су Министарство спољних послова Аустрије, Савет Европе и др. Радио на позицији маркетинг менаџера у Културном центру Новог Сада и координисао кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе. 2017. Постао је један од ко-оснивача Културног центра ЛАБ.
Модератори
Бојан Милосављевић је дипломирао позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Завршио трогодишњи мастер програм за савремене извођачке уметности МАПА Академије из Амстердама (Мобилне академије извођачких уметности). Апсолвент политиколошког мастер програма на модулу Јавна управа, локална самоуправа и јавне политике на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Студент Алтернативног програма у Центру за женске студије у Београду.
Писао и координирао пројекте и учествовао у пројектима у оквиру програма Erasmus+, Creative Europe, Europe for Citizens. Учествовао на бројним међународним конференцијама и тренинзима. Реализовао више од 20 професионалних режија на сценама у Србији и региону, као и неколико радио режија за Радио Београд. Три године обављао послове директора Центра за културу Гроцка.
Бојан Милосављевић је модератор панела 1 конференције „НЕУТРАЛНО“: Европске престонице културе као покретачи промена
Ивана Волић је магистрирала на студијама туризма, специјализирала планирање засновано на култури и докторирала на менаџменту у култури и културним политикама. Бави се истраживањима и праксом из области културе и туризма. Области њеног интересовања су туристичка и културна политика, партиципативно планирање, туризам и јавни простор, и ревитализација културног наслеђа. Предаје на Факултету за спорт и туризам предмете везане за културни туризам. Учествовала је у осмишљавању и реализацији неколико пројеката из области културе („Градитељско наслеђе као сцена – амбијентални театар у функцији реанимације”, „Оживљавање градитељског наслеђа амбијенталним театром”, „Тврђава од папира – сећања на једну капију”). Учествовала је у првом дубинском истраживању система културе у Новом Саду и у изради прве Стратегије културног развоја Града Новог Сада. Чланица је тима за израду Менаџмент плана Петроварадинске тврђаве. Ауторка је и ко-ауторка у преко тридесет стручних, научних чланака и публикација који се баве темама културе, туризма, са акцентом на локалну заједницу и просторе за културу. Њен професионални циљ је допринос изградњи капацитета организација цивилног друштва, и јавно дељење истраживачких резултата у циљу доприноса подизању нивоа знања из области културе и туризма.
Ивана Волић модераторка је панела 2 конференције „НЕУТРАЛНО“: Култура између тржишта и друштвености – како балансирати између улога?
Натали Бељански Поповић, Мастер менаџер из области културне политике и медија (Универзитет уметности у Београду и Université Lumière Lion2). Извршни директор Фестивала уличних свирача, истраживач у домену културне политике, локалног развоја и интеркултуралног дијалога са значајним практичним искуством у области менаџмента у култури и уметности и фандрјезинг-а за многе локалне и европске пројекте (Фестивал уличних свирача, Share конференција, Егзит фестивал, европски пројекат Циркус као начин живота итд.)
Натали Бељански Поповић модераторка је панела конференције „НЕУТРАЛНО“: Култура партиципације – како развити проактивне заједнице?
Виолета Ђерковић – мастер социолог (катедра за социологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду ) и докторант на катедри за туризам факултета за спорт и туризам ТИМС. На почетку каријере бавила се телевизијским новинарством десетак година, а од 2001. професионално се бави адвертајзингом. Као активисткиња удружења за заштиту културног наслеђа „Алмашани“ из Новог Сада, истражује различите културне праксе у област ре(интерпретације) културног наслеђа. Посебно је посвећена интерактивној и савременој презентацији наслеђа, која захтева активно укључивање појединца и његову сопствену интерпретацију вредносних и значењских слојева културног наслеђа. Коатуор је пројеката „Старе приче за ново доба“, „Интелектуална топографија Алмашког краја“ и „Звучна историја Алмашког краја“.
Заинтересована је за истраживање релација између културног наслеђа и туризма – за осветљавање противречности њиховог међусобног односа, али и могућности које тај однос отвара. Као активисткиња, радује се могућностима које у свим овим областима отвара будућа културна станица Свилара, чијем су избору својим активностима допринели и „Алмашани“.
Виолета Ђерковић модераторка је панела 4 конференције „НЕУТРАЛНО“: Редефинисање улоге културних центара- како се мења Балкан?
