Данас је у СКЦ „Фабрика“, на иницијативу Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, одржана јавна расправа о будућем развоју простора некадашње фабрике „Петар Драпшин“, познатог и под називом Кинеска четврт. Бројни окупљени грађани и представници разних удружења водили су отворени разговор о плану да се овај простор трансформише у ново културно и креативно средиште града до 2021. године када ће Нови Сад бити Европска престонице културе.
– Вођени визијом реинтеграције Новог Сада и Србије у европски културни живот кроз дијалог културе, покренули смо јавну дебату са циљем да кроз апсолутну укљученост, како стручне тако и осталих јавности, уз поштовање принципа демократичности и транспарентности, дођемо до јединствене стратегије око уређења овог простора, али и механизама креирања наменског и архитектонског решења – изјавио је овом приликом Немања Миленковић, директор Фондације и вођа тима који је освојио титулу Европске престонице културе управо са планом ревитализације Кинеске четврти и њене трансформације у културно-креативни центар града.
На јавној расправи могле су да се чују и примедбе у вези са дефинисањем намене некадашњег фабричког комплекса, али и статуса тренутних корисника појединих простора након његове обнове. Тако ће некима од оних који се не баве културним и креативним делатностима, а користе фабричке објекте који су у власништву Града Новог Сада, бити потражени други простори у складу са пословима којим се баве. Да је чак 71 одсто објеката небезбедно, могло се прочитати и у закључку тима независних експерата који су недавно радили пуно вештачење објеката и анализу инфраструктуре у овом некадашњем фабричком комплексу. Вештачење је потврдило и да су само четири објекта у релативно добром стању, још шест их је у добром, а чак четири објекта из катастарских књига уопште не постоје на парцели.
Од укупне површине, 62 одсто је неискоришћено или се у објектима не одвија никаква делатност. Од укупног броја објеката 21,3 одсто су празни, 23,14 одсто су магацини, а 8,3 одсто представљају објекти који се бесправно користе или је кључ у суду. Када је реч о објектима у којима се одвија одређена производна или услужна делатност, доминирају мајсторске радионице (29,6 одсто), објекти везани за спортске делатности (3,7 одсто) и угоститељски објекти (2,8 одсто). Од укупно 32 мајсторске радионице, чак 62,5 одсто чине услужни занати и ни у једној од њих се не одвијају стари или уметнички занати. Културном стваралаштву припада само 9,2 одсто и чине га четири институције културе, три сликарска и три музичка атељеа, једно позориште и два објекта за организовање културних и уметничких дешавања.
Откако постоји план ревитализације Кинеске четврти, у јавности се полемисало и о наводној приватизацији и пренамени земљишта, а представници Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ на дебати су истакли да је све ово више пута демантовано одлуком Скупштине Града и Завода за урбанизам да на поменутој локацији ни под каквим условима неће бити дозвољена изградња, адаптација, пренамена, нити коришћење простора у сврхе становања или комерцијално-трговинске сврхе.
У отвореном разговору је закључено и да тренутно највише недостају предлози релевантних струковних удружења када је у питању идејно решење за тзв. Кинеску четврт, док истовремено грађани самостално показују иницијативу и заинтересованост за ревитализацију и предложено решење креативног дистрикта. Пројекат Youth Creative Polis привући ће и концентрисати разне културне и креативне индустрије на једном месту, док ће Нови Сад добити нову туристичку дестинацију својствену за савремене европске градове.
Истраживање потврдило: Грађани желе нови идентитет и обнову четврти
Да тзв. Кинеска четврт нема јасан идентитет, закључило је истраживање које је „Ninamedia Research“ спровела на територији Града Новог Сада, од 24. јула до 9. августа ове године, на репрезентативном узорку од 803 испитаника. На питање да ли су чули за тзв. Кинеску четврт, 75 одсто Новосађана одговорило потврдно, али на питање на шта их асоцира то место у Новом Саду, готово 63 одсто испитаника није имало одговор. Чак 17,6 одсто наводи као одговор Кинезе, а око 3,7 одсто наводи одговор „запуштено, прљаво“. За тренутно стање и техничку безбедност тамошњих објеката чак 92,7 одсто испитаника дало је недовољну оцену, док 64,6 одсто грађана Новог Сада сматра да је постојеће објекте потребно реновирати, адаптирати за омладински сектор, културне и креативне садржаје, уз очување постојећег архитектонског идентитета индустријског наслеђа.
