Успешно завршена друга Међународна дунавска конференција о култури/ 2nd International Danube Conference on Culture was successfully closed

Објављено:

12/05/2014

12/05/2014

Нови Сад још бољи од Улма! (резиме)/ Novi Sad even better than Ulm! (summary)

Here you can read the English version of the report.

Here you can download the English version of the report.

Hier können Sie die Deutsche Version des Berichts zu lesen.

Hier können Sie die Deutsche Version des Berichts herunterladen.

Више од 130 високих званичника и културних посленика из Дунавске регије присуствовало је 2. Међународној дунавској конференцији о култури.

„Морам признати да је ова конференција у Новом Саду превазишла прву конференцију у Улму“, истакао је Јоахим Улман, државни секретар из Баден-Виртемберга.

Конференцију је отворио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, а уводни говор одржао је познати књижевник Александар Гаталица. Учесници су имали прилике да чују и излагања европског комесара Јоханеса Хана, покрајинског секретара Славише Грујића, градоначелника Улма Ива Генера, Андреја Фајгеља, Петера Лангера, Елизабет Пахер, Евгенија Спасова, Мартона Мехеша и других.

У име организатора, директор Културног центра Новог Сада и председник Организационог одбора за пријаву Новог Сада за Европску престоницу културе Андреј Фајгељ, изјавио је да „желимо будућност у којој наша разноликост неће бити препрека, већ заједничко добро“ и истакао да „јединство у различитости“ одликује и Нови Сад и Европску унију.

На основу рада две радне групе, учесници су у заједничкој декларацији донели препоруку о покретању пројеката дигитализације културне баштине и изградњи мрежа Европских престоница културе и фестивала у Дунавској регији.

За домаћине следећих Дунавских конференција о култури одређени су Темишвар у Румунији и Русе у Бугарској.

За госте је приређен богат културни програм. Приређене су изложбе „У срцу нам Шајка“, „Стварање уметности дуж Дунава“, као и дигитална изложба културног наслеђа Немаца у Новом Саду.

На Штранду су учесници присуствовали Дунавском фестивалу, а највећу пажњу је изазвала реконструкција напада Османлија на шајкаше, припаднике аустријско-српске јединице која је више од 100 година чувала Дунав и Европу.

Конференцију су организовали Културни центар Новог Сада и Европска дунавска академија, уз подршку Града Новог Сада, Владе покрајине Баден-Виртемберг и Владе АП Војводине.

Култура је трећа приоритетна област Дунавске стратегије Европске уније која има за циљ развој Дунавске макрорегије.

Ова конференција је део залагања Новог Сада да постане Европска престоница културе 2021. године.

Нови Сад још бољи од Улма! (опширније)/ Novi Sad even better than Ulm! (extended version)

Here you can read the English version of the report.

Here you can download the English version of the report.

Hier können Sie die Deutsche Version des Berichts zu lesen.

Hier können Sie die Deutsche Version des Berichts herunterladen.

Не само да је Културни центар Новог Сада, заједно са Европском дунавском академијом, успешно организовао другу Међународну дунавску конференцију о култури, догађај од међународног значаја, већ је као организатор и домаћин добио и значајан комплимент од Јоахима Улмана, државног секретара Министарства за науку, истраживање и уметност Покрајине Баден-Виртемберг, дакле, од домаћина прве Међународне дунавске конференције о култури у Улму прошле године. Улман се захвалио на доброј организацији и закључио да је културна атмосфера у Новом Саду надмашила ону која је владала на претходној „Дунавској конференцији“, у Улму.

„Организација је перфектна, имали смо прилику да учествујемо у раду са одличним групама, сигуран сам да ће ова Конференција имати позитивне ефекте за Нови Сад“, рекао је Улман.

„Желимо будућност у којој ће други бити наши партнери, где ће наша разноликост бити заједничко добро, а не препрека, а томе ће култура највише помоћи у постављању и грађењу мостова. Та разноликост је оно што краси Нови Сад“, истакао је др Андреј Фајгељ, директор КЦНС и председник Организационог одбора ЕПК поздрављајући више од 130 културних делатника из европских земаља и из наше земље који су у радним групама дискутовали на две водеће теме када је европска култура у питању: „Европске престонице културе – искуства и изгледи за будућност“, и „Догађаји и мреже на Дунаву – допринос дунавском индентитету“. Модератор прве радне групе био је мађарски истраживач у области културе доктор Мартон Мехеш који је учествовао у пројекту Печуј – Европска престоница културе 2010. Ангажовани посленици и уметници водили су дијалог, размењивали искуства и дискутовали о програмима, концептима и конкурсима који су подобни за развој заједничког културног идентитета у Европи или у једном европском макрорегиону као што је дунавски простор. Другом групом је председавао Петер Лангер, оснивач и дугогодишњи руководилац Међународног дунавског фестивала у Улму, који је са представницима бројних фестивала Дунавског региона као и осталим културним посленицима водио дискусију на тему дунавског идентитета и умрежавања дуж тока Дунава.

Посебан значај за Нови Сад, који ће наредне године поднети кандидатуру за Европску престоницу културе 2021. године, је што су се на овој Конференцији посетиоцима и учесницима обратили и представници канцеларије „Креативне Европе“, Елизабет Пахер, и Министарства економије, енергетике и туризма, Евгени Спасов, који су објаснили на који начин треба да се стварају пројекти како би били финансирани од стране Европске уније, међу које спада и пројекат „Европска престоница културе“. Они су се осврнули и на значај тог пројекта, који за циљ има да брендира и културно развије и еманципује један град, државу, регију и читаво друштво, и који доноси велику корист, како културну, тако економску и туристичку.

Директор Културног центра Новог Сада, Андреј Фајгељ, оценио је да је Међународна дунавска конференција о култури врло битна за кандидатуру нашег града за Европску престоницу културе, али и за јачање културолошких капацитета. Др Фајгељ је саопштио да су домаћини следеће дунавске конференције о култури градови Темишвар и Русе, а затим представио и области које су усвојене Декларацијом.

„Препоруке које смо усвојили груписане су у три најважније области. Пре свега, сарадња, затим ширење наших активности у нове медије и у дигиталну културу. Као добар пример за то јесте дигатлизација културне баштине Новог Сада“, рекао је Фајгељ.

Гости одушевљени представљањем наше културе на Конференцији

Иако је увек тежак задатак да некоме предочите богатство наше културе за само два дана боравка у Новом Саду, учесници Конференције нису крили одушевљење што су имали прилике да у само неколико сати слободног времена упознају и град, изложбе, перформанце и, као и да погледају један сегмент најмодернијег пројекта „Дигитализације (убројчавања) културне баштине Новог Сада”. Наиме, у самом Мастер центру приређене су изложбе: „У срцу нам Шајка“, „Стварање уметности дуж Дунава“ и дигитална изложба културног наслеђа Немаца у Новом Саду под називом „Грађани историје – грађани заувек“.

Поставка, „У срцу нам Шајка“, чији су аутори Веселинка Марковић и Синиша Јокић, приређена је поводом 250 година од оснивања Шајкашког батаљона, и њу су сви заинтересовани већ могли да погледају у Музеју Војводине. Ауторка је објаснила да је Шајкашки батаљон имао велики значај у Хабзбуршкој војсци.

Речне флоте одувек су имале значајну улогу између Аустрије и Турске, па су „Шајкаши“ учествовали у готово свим ратовима који су вођени током 17. и 18. века. Када је граница померена јужније, изгубила се потреба за овим формацијама, те се размишљало о оснивању нове. Тако је дошло до оснивања „Шајкашког батаљона“, а сам назив потиче од речног брода „Шајка“.

Изложба „Стварање уметности дуж Дунава“, професора др Харалда К. Трауеа из Европске Дунавске Академије, приказује почетке културе поред друге највеће реке Старог континента, али и народе који су ту живели и који су умногоме допринели настајању културе коју познајемо данас. Аутор се захвалио организаторима Међународне дунавске конференције на позиву да прикаже своју изложбу, не кријући задовољство што је део овог великог пројекта.

Дигиталну изложбу кутурног наслеђа Немаца у Новом Саду, под називом „Грађани историје – грађани заувек“, представила је ауторка и директорка Војвођанског музеја, др Агнеш Озер. Она је истакла да јој је веома драго што је ова изложба омогућена у дигиталној форми, јер у другом облику више не постоји.

„Дигитално документовање живота Немаца који су живели у Новом Саду, од великог је значаја, јер након Другог светског рата, овај народ готово је ишчезао из нашег града. Конфисковање њихове имовине довело је до нестанка историјских трагова и културне баштине. Срећом, они нису уништени већ само расути по разним институцијама. Због тога, дигитализација представља врсту спашавања, односно поновног проналаска и идентификације немачког културног наслеђа у Новом Саду“, закључила је Озер.

Директор новосадског Културног центра, др Андреј Фајгељ, сагласан је да је ова дигитална изложба једна од три најбоље платформе културног убројчавања на планети.

Културни центар има три велика међународна пројекта: „Европска престоница културе“, „Дунавска стратегија“ и „Дигитализација културне баштине“, који је врло значајан у очувању културе. Тај пројекат само је део онога што радимо, како бисмо добили престижну титулу „Европске престонице културе“, рекао је Фајгељ.

Жива историја на градском купалишту „Штранд“

Дунавски фестивал је у оквиру „Међународне дунавске конференције“, на градској плажи „Штранд“, једној од најлепших дуж целог тока Дунава, организовао је за суграђане низ културних и забавних садржаја. Посетиоци су имали прилику да погледају војни брод Речне флотиле Војске Србије, али и да уживају у музичком програму вокалне групе „Панон“, пројекцији филма „Шајкашки батаљон“, као и перформансу борбе Шајкаша са отоманским ратницима, које су извели сарадници из „Грин Шилда“. Историчар и кустос Музеја града Новог Сада, Синиша Јокић, обраћајући се посетиоцима објаснио је да овај програм, осим што указује на велики културно-уметнички значај, за циљ има приказ цивилизацијске везе између српског народа у Хабзбуршкој монархији са Немцима, Мађарима и Аустријанцима, који су тада били на историјској мисији.

– Разменом државотворних и политичких интереса, техничко-технолошког знања, војних и животних вештина, народ, наручито српски и немачки, заједничким напорима и великим пожртвовањем борио се против опасног и моћног противника – Османилија. На тај начин, они су покушавали да очувају национални,културни и верски идентитет, који су чврсто уграђивали у идентитет европског човека на заједничком мултикултурном простору Европе, на којем градимо заједничку будућност. То најбоље доказује ова Међународна дунавска конференција о култури, казао је Јокић.

Осим великог броја суграђана, програму су присуствовали и гости из иностранства који учествују на Дунавској конференцији.