ПЕТ КУЛТУРНИХ СРЕДИШТА НОВОГ САДА

од 17. века: Петроварадинска тврђава са Подграђем / Барокни драгуљ Новог Сада

Готово читав век градило се једно од највећих европских утврђења, а у наредна два настале су његова чудесна историја и легенде које надилазе свако време.

О томе поносно сведочи Петроварадински сат који обрнутим казаљкама показује шта су векови донели: да мала варош настала уз тврђаву постане град. Утврде и касарне сада су дом Музеја Града Новог Сада и Академији уметности, атељеима и галеријама, а бедеми и војни шанчеви сценографија за један од најбољих музичких фестивала у Европи. У 21. веку Тврђава је домаћин најзначајнијим светским именима поп културе, а половином 20. века угостила је легенде Холивуда: Клинта Иствуда, Доналда Сатерленда, Берта Ланкастера и Ентонија Квина.

Титулом Европске престонице културе, Петроварадинска тврђава са Подграђем започиње обнову коју је чекала вековима уназад, а Гибралтар на Дунаву и барокни драгуљ Новог Сада полако остварује и визију Монмартра на Дунаву.

од 18. века: Алмашки крај / Романтични дух града 

Јединствене у Новом Саду, уске, кривудаве улице Алмашког краја одају утисак најсевернијег медитеранског града. Поносни на своје духовно, културно и индустријско наслеђе, стари Алмашани, као најстарији Новосађани, увек су ишли корак испред времена.

У њиховом крају живела су највећа имена нашег романтизма, Змај и Лаза Костић, а песнички дух очувао се у називима улица најстаријег новосадског краја.

Баш овде се налазе највећа православна црква у Новом Саду, Академија уметности, радионице Српског народног позоришта и Архива Града Новог Сада, али и једна од најстаријих невладиних организација у Европи, Матица српска.

Раније покренуте иницијативе остварене су уз титулу Европске престонице културе – Алмашки крај и званично постаје драгоценост града и 2022. годину дочекује као заштићена културно-историјска целина, а два века стара фабрика за бојење свиле обновљена је као Културна станица Свилара. Са својим аутентичним димњаком, Свилара је данас оријентир и понос Новосађана.

од 19. века: Центар града / Српска Атина

Центар града је и данас средиште културе Новог Сада, где се на сваком кораку срећу галерије, музеји, библиотеке и позоришта. Овде су се током 19. века окупљали највећи српски интелектуалци и уметници стварајући Српску Атину. Исту ону, која ће у 20. и 21. веку Новосађанима представити мајсторе писане речи: Тагору, Љосу, Памука и Хандкеа и музичке виртуозе Рубинштајна, Ојстраха, Луја Армстронга и Чета Бејкера.

Дочекујући титулу Европске престонице културе, овде је створен и Дочек – јединствена прослава две Нове године у Европи. Славећи интеркултуралност, Нови Сад обележава два рачунања времена, два календара и два писма кроз извођачку и визуелну уметност.

За само четири године Дочек је програмом, продукцијом, али и уметничким квалитетом, позиционирао Српску Атину као будућу Европску престоницу културе. Зато су 13. јануар и 31. децембар 2022. године одабрани за термине свечаног отварања, односно затварања године титуле.

од 20. века: Велики Лиман / Нови погон стваралаштва

Захваљујући Европској престоници културе Новосађани поново откривају историју и име српског Ливерпула – Велики Лиман.

Спајањем индустријског наслеђа, културе и спорта, Велики Лиман ће почети да прича својих Сто година самоће, јер баш овде је у 20. веку настао модерни Нови Сад.

На плажама Великог Лимана сретао се млади љубавни пар научника, Милева Марић и Алберт Ајншајн, али су се током Новосадске рације растајале читаве породице, нестајући испод залеђеног Дунава.

Где је монархија градила индустрију као резултат предузимљивог духа грађанског друштва, република ју је у име народа одузимала, дајући је на управљање радничкој класи.

Где су у два бомбардовања током 20. века нестајали фабрике и мостови, ницали су шампиони у спорту и знању.

Током 2022. године у новом центру стваралаштва на Великом Лиману, у обновљеној Фабрици, Радионици, Челичани, Цинкари, Гвожђари и другим заборављеним просторима, спојиће се индустријско наслеђе, уметност и култура.

21. век Мрежа култруних станица / Култура свуда и до свих

И коначно, један од показатеља да је Нови Сад град који културу живи, јесте и мрежа културних станица. Овај јединствени модел у Европи чине како нови, тако и обновљени простори за културу у свим деловима града, а сви суграђани постају укључени у остваривање визије за Почетак новог. Сада!

Будућа Европска престоница културе већ у фази припреме је довела културу свуда и до свих: тренутно осам културних станица допринело је ширењу садржаја и преиспитивању културног идентитета Новог Сада.

Свилара, Еђшег, Барка, Млин, Буковац, Руменка, ОПЕНС и покретна Културна станица Караван, постали су не само центри дешавања, него и омиљена места за неформална окупљања суграђана, која чувају аутентичност свог краја. Тиме се трајно мења културна мапа Новог Сада, јер нови простори чине још једну микродестинацију која се мора посетити, док култура у Новом Саду постаје начин живота.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.

КАРМИЊО

CARMINHO