Шта је Европска престоница културе

Европска престоница културе установљена је како би се нагласило богатство и различитост европских култура, ојачале културне везе међу Европљанима, спојили људи из различитих европских земаља, упознале друге културе, промовисало узајамно разумевање и ојачао осећај европејства.

Најзначајнији легат пројекта је стављање културе у сам центар друштвеног развоја и посматрање културе као кључа за привредни развој друштва утемељен на знању, иновативности и креативности.

Многе престонице културе искористиле су прилику да у току самог пројекта и након њега развију културну инфраструктуру, омогуће шири приступ култури, унапреде имиџ града, развију туристичку привреду и ојачају културне и креативне индустрије.

Европска престоница културе датира од 1985. године

Мелина Меркури, министарка културе Грчке, и француски министар културе Џак Ланг су 1985. године дошли на идеју да се једном годишње бира Европска престоница културе са циљем да се повежу људи у Европи и да се повећа свесност о заједничкој историји и вредностима. Још исте године пројекат је покренут резолуцијом ЕУ министара културе. Ова иницијатива је убрзо постала један од најпрестижнијих догађаја у Европи. Од тада више од 40 европских градова је понело титулу Европске престонице културе. Сваке године, изабрани градови примери су богатства и разноликости европских култура.

Нови Сад ће понети титулу Европске престонице културе 2022. године

Нови Сад је међу првим градовима ван Европске уније који је проглашен за Европску престоницу културе и тако је постао један од 60 градова који су понели ову титулу, негујући богатство различитости и интеркултуралност.

Главна идеја програмског наратива „За нове мостове” за циљ има да се Новом Саду оставе чврсти легати који унапређују културни живот града: нови програми, нови процеси, ангажовани људи (грађани, културне институције, удружења, организације, уметници) и нови простори за културу. Управо зато је и визија пројекта: „Почетак новог. Сада!”.

Крајем прошле године, 23. децембра, донета је званична одлука Европске комисије о померању године титуле за 2022. годину услед глобалне кризе изазване пандемијом коронавируса. Одлука је ступила на снагу 1. јануара 2021. године, те се Нови Сад придружио Каунасу (Литванија) и Ешу (Луксембург), као Европска престоница културе 2022. године.

Церемонија отварања године титуле биће одржана 13. јануара 2022. године, у оквиру Дочека, једног од најважнијих и легатских пројеката. Дочек прославља две Нове године, два датума, два рачунања времена кроз визуелну и извођачку уметност и на тај начин слави интеркултуралност карактеристичну за Нови Сад и то у периоду када различите етничке заједнице славе своје празнике у нашем граду. Тачно 352 дана касније, такође у оквиру Дочека, Нови Сад ће симболично и затворити годину титуле, 31. децембра 2022. године.

Похвале независних експерата

О успеху при реализацији пројекта Европске престонице културе у Новом Саду најбоље говоре коментари и оцене других, како експерата, тако и грађана.

Независни експерти Европске комисије су, након редовног једногодишњег извештаја 2019. године, сврстали Нови Сад међу најбоље Европске престонице културе у фази припреме.

Похвале су стигле и од тима за евалуацију сачињеног од независних експерата професора са Универзитета у Новом Саду, чије истраживање показује да више од 80 одсто грађана има позитиван став о титули, развоју културне понуде у граду, децентрализацији културе, укључивању грађана, као и развоју туризма.

Нови Сад је први град у Србији и један од ретких у региону чије готово све установе културе, имају петогодишњу стратегију рада, на чему је годину дана радило неколико стотина запослених у култури и стручњака за питања културне политике.

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.