Европска престоница културе установљена је како би се нагласило богатство и различитост европских култура, ојачале културне везе међу Европљанима, спојили људи из различитих европских земаља, упознале друге културе, промовисало узајамно разумевање и ојачао осећај европејства.

Најзначајнији легат пројекта је стављање културе у сам центар друштвеног развоја и посматрање културе као кључа за привредни развој друштва утемељен на знању, иновативности и креативности.

Многе престонице културе искористиле су прилику да у току самог пројекта и након њега развију културну инфраструктуру, омогуће шири приступ култури, унапреде имиџ града, развију туристичку привреду и ојачају културне и креативне индустрије.

Европска престоница културе датира од 1985. године

Мелина Меркури, министарка културе Грчке, и француски министар културе Џак Ланг су 1985. године дошли на идеју да се једном годишње бира Европска престоница културе са циљем да се повежу људи у Европи и да се повећа свесност о заједничкој историји и вредностима. Још исте године пројекат је покренут резолуцијом ЕУ министара културе. Ова иницијатива је убрзо постала један од најпрестижнијих догађаја у Европи. Од тада више од 40 европских градова је понело титулу Европске престонице културе. Сваке године, изабрани градови примери су богатства и разноликости европских култура.

Нови Сад је понео титулу Европске престонице културе 2022. године

Нови Сад је међу првим градовима ван Европске уније који је проглашен за Европску престоницу културе и тако је постао један од 60 градова који су понели ову титулу, негујући богатство различитости и интеркултуралност.

Главна идеја програмског наратива „За нове мостове” има циљ да се Новом Саду оставе чврсти легати који унапређују културни живот града: нови програми, нови процеси, ангажовани људи (грађани, културне институције, удружења, организације, уметници) и нови простори за културу. Управо зато је и визија пројекта: „Почетак новог. Сада!”.

Крајем 2020. године, 23. децембра, донета је званична одлука Европске комисије о померању године титуле за 2022. годину услед глобалне кризе изазване пандемијом коронавируса. Одлука је ступила на снагу 1. јануара 2021. године, те се Нови Сад придружио Каунасу (Литванија) и Ешу (Луксембург), као Европска престоница културе 2022. године.

Церемонија отварања године титуле одржана је 13. јануара 2022. године, у оквиру Дочека, једног од најважнијих и легатских пројеката. Дочек прославља две Нове године, два датума, два рачунања времена кроз визуелну и извођачку уметност. На тај начин слави интеркултуралност карактеристичну за Нови Сад и то у периоду када различите етничке заједнице славе своје празнике у нашем граду. Тачно 352 дана касније, такође у оквиру Дочека, Нови Сад симболично затвара годину титуле, 31. децембра 2022. године.

Управни одбор Фондацијe „Нови Сад – Европска престоница културе” чине:
др Тијана Палковљевић Бугарски
проф. др Момчило Бајац
проф. др Игор Стаменковић
др Дарко Полић
Данијела Мирков

Надзорни одбор:
Далибор Рожић, члан Градског већа Града Новог Сада за област културе, председник Надзорног одбора
Вук Радуловић, представник Министарства културе и информисања Републике Србије, члан Надзорног одбора
Ивана Бороја, покрајински просветни инспектор, представник Покрајинског секретаријата за образовање и научноистраживачку делатност, члан Надзорног одбора

Похвале независних експерата

О успеху при реализацији пројекта Европске престонице културе у Новом Саду најбоље говоре коментари и оцене других, како експерата, тако и грађана.

Независни експерти Европске комисије су, након редовног једногодишњег извештаја 2019. године, сврстали Нови Сад међу најбоље Европске престонице културе у фази припреме.

Похвале су стигле и од тима за евалуацију сачињеног од независних експерата, професора са Универзитета у Новом Саду, чије истраживање показује да више од 80 одсто грађана има позитиван став о титули, развоју културне понуде у граду, децентрализацији културе, укључивању грађана, као и развоју туризма.

Нови Сад је први град у Србији, и један од ретких у региону, чије готово све установе културе имају петогодишњу стратегију рада, на чему је годину дана радило неколико стотина запослених у култури и стручњака за питања културне политике.