Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, ojačale kulturne veze među Evropljanima, spojili ljudi iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumevanje i ojačao osećaj evropejstva.
Najznačajniji legat projekta je stavljanje kulture u sam centar društvenog razvoja i posmatranje kulture kao ključa za privredni razvoj društva utemeljen na znanju, inovativnosti i kreativnosti.
Mnoge prestonice kulture iskoristile su priliku da u toku samog projekta i nakon njega razviju kulturnu infrastrukturu, omoguće širi pristup kulturi, unaprede imidž grada, razviju turističku privredu i ojačaju kulturne i kreativne industrije.
Evropska prestonica kulture datira od 1985. godine
Melina Merkuri, ministarka kulture Grčke, i francuski ministar kulture Džak Lang su 1985. godine došli na ideju da se jednom godišnje bira Evropska prestonica kulture sa ciljem da se povežu ljudi u Evropi i da se poveća svesnost o zajedničkoj istoriji i vrednostima. Još iste godine projekat je pokrenut rezolucijom EU ministara kulture. Ova inicijativa je ubrzo postala jedan od najprestižnijih događaja u Evropi. Od tada više od 40 evropskih gradova je ponelo titulu Evropske prestonice kulture. Svake godine, izabrani gradovi primeri su bogatstva i raznolikosti evropskih kultura.
Novi Sad je poneo titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine
Novi Sad je među prvim gradovima van Evropske unije koji je proglašen za Evropsku prestonicu kulture i tako je postao jedan od 60 gradova koji su poneli ovu titulu, negujući bogatstvo različitosti i interkulturalnost.
Glavna ideja programskog narativa „Za nove mostove” ima cilj da se Novom Sadu ostave čvrsti legati koji unapređuju kulturni život grada: novi programi, novi procesi, angažovani ljudi (građani, kulturne institucije, udruženja, organizacije, umetnici) i novi prostori za kulturu. Upravo zato je i vizija projekta: „Početak novog. Sada!”.
Krajem 2020. godine, 23. decembra, doneta je zvanična odluka Evropske komisije o pomeranju godine titule za 2022. godinu usled globalne krize izazvane pandemijom koronavirusa. Odluka je stupila na snagu 1. januara 2021. godine, te se Novi Sad pridružio Kaunasu (Litvanija) i Ešu (Luksemburg), kao Evropska prestonica kulture 2022. godine.
Ceremonija otvaranja godine titule održana je 13. januara 2022. godine, u okviru Dočeka, jednog od najvažnijih i legatskih projekata. Doček proslavlja dve Nove godine, dva datuma, dva računanja vremena kroz vizuelnu i izvođačku umetnost. Na taj način slavi interkulturalnost karakterističnu za Novi Sad i to u periodu kada različite etničke zajednice slave svoje praznike u našem gradu. Tačno 352 dana kasnije, takođe u okviru Dočeka, Novi Sad simbolično zatvara godinu titule, 31. decembra 2022. godine.
Upravni odbor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” čine:
dr Tijana Palkovljević Bugarski
prof. dr Momčilo Bajac
prof. dr Igor Stamenković
dr Darko Polić
Danijela Mirkov
Nadzorni odbor:
Dalibor Rožić, član Gradskog veća Grada Novog Sada za oblast kulture, predsednik Nadzornog odbora
Vuk Radulović, predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, član Nadzornog odbora
Ivana Boroja, pokrajinski prosvetni inspektor, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, član Nadzornog odbora
Pohvale nezavisnih eksperata
O uspehu pri realizaciji projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu najbolje govore komentari i ocene drugih, kako eksperata, tako i građana.
Nezavisni eksperti Evropske komisije su, nakon redovnog jednogodišnjeg izveštaja 2019. godine, svrstali Novi Sad među najbolje Evropske prestonice kulture u fazi pripreme.
Pohvale su stigle i od tima za evaluaciju sačinjenog od nezavisnih eksperata, profesora sa Univerziteta u Novom Sadu, čije istraživanje pokazuje da više od 80 odsto građana ima pozitivan stav o tituli, razvoju kulturne ponude u gradu, decentralizaciji kulture, uključivanju građana, kao i razvoju turizma.
Novi Sad je prvi grad u Srbiji, i jedan od retkih u regionu, čije gotovo sve ustanove kulture imaju petogodišnju strategiju rada, na čemu je godinu dana radilo nekoliko stotina zaposlenih u kulturi i stručnjaka za pitanja kulturne politike.