Стефан Миленковић – виолиниста
Свима је позната прича о Стефану Миленковићу као „чуду од детета“. Одавно међународно признат и славан, подједнако због своје изузетне извођачке уметности и снажне привржености хуманитарном раду. Али, како је почело…
Стефан Миленковић је рођен 25. јануара 1977. године у Београду. Прве часове виолине давао му је отац Зоран још кад је имао три године. Три године касније имао је први наступ као солиста са оркестром. Привукао је пажњу светске јавности као десетогодишњак. Након позива тадашњег америчког председника Регана да свира у Белој кући, уследили су наступи пред совјетским председником Михаилом Горбачовим (у Београду) и папом Јованом Павлом ИИ, да би потом развој младог уметника ишао блиставом узлазном путањом. Један од запаженијих јубилеја забележио је већ у 16. години, одсвиравши у Мексику свој хиљадити концерт.
Након што је 1994. као најмлађи дипломац дипломирао на Универзитету уметности у Београду позван је да студира на Јуиллиард где је радио са Дороти Делеј. Године 2003. именован је за дописног члана Јуиллиард-овог колеџа.
Зашто Стефан Миленковић?
Као прави представник елитне културе, одазвао се позиву тима „Нови Сад 2021“ да, током кандидатуре за титулу Европска престоница културе, наступи у Новом Саду и тако пошаље снажну поруку целом свету да Нови Сад заслужује да буде Европска престоница културе! Одржао је незабоаван концерт у Порти цркве Имена Мријина (новосадска Катедрале) уз пратњу новосадског камерног ансамбла „Камерата академика” (Цамерата Ацадемица).
Том приликом истако је да је Нови Сад за њега „увек био Европска престоница културе“, а добијање те престижне титуле била би „само формалност“.
Миња Микић – уметница
Свестрана млада уметница Мања Микић рођена је 1975. године у Новом Саду, где је завршила Академију уметности. Живи и ствара у Риму, али поред „вечног града“ ради и излаже у Цириху и Њујорку.
Успела је да оствари сопствени ликовни израз и технику која јој омогућава да прикаже властита уметничка истраживања – достигнућа у апстрактном сликарству применила је у јединствену реализацију портрета. Није постмодерниста, али се за њено сликање може рећи да је постмодерна. Дела Миње Микић, која све више заузимају своје место на светској арт–сцени, изложена су у Риму у ,,Галлериа делла Тартаруга“ и ,,Галлериа Едиеуропа“, у Њу Јорку у ,,МЗ Урбан Арт“, као и у Цириху у галерији ,,Кунстфокус“.
Зашто Миња Микић?
Највећа „признања“ доживела је у Италији. Наиме, радови Миње Микић под називом ,,Душа и тело Италије“ била су део представљања италијанске репрезентације на Олимпијским играма у Рију. Имала је и част да, прошле године, представља италијанску уметност у Њујорку, поводом дана апенинске републике.
Сада има прилику да промовише свој Град и са великим задовољством је прихватила да буде амбасадорка Новог Сада као Европске престонице културе.
Александар Милутиновић – фотограф
Рођен 1979. године у Новом Саду. Прве кораке у свету фотографије начинио 1986. године. Од тада је прошао кроз све њене фазе, и аналогне и дигиталне. Фотографија је његова страст и начин живота. Претежно фотографише градске пејзаже, природу, децу и догађаје. Воли изазове и путовања. Не пропушта прилику да фотографише нешто ново и другачије. Живи и ради у Новом Саду.
Зашто Александар Милутиновић?
Александра Милутиновића сте предложили ви, грађани Новог Сада. Скренули сте пажњу на његов оригиналан приступ представљању нашег града.
Како сам каже, у последње време оријентисан је на град у коме је рођен и у ком је одрастао. Покушава да овековечи моменте са тргова Новог Сада, његова дешавања, људе, архитектуру која је контраст новог и старог. Његов пројекат „Нови Сад кроз објектив 365 дана“ нуди нов угао из ког можемо да сагледамо лепоту нашег града.
Погледајте како Александар види Нови Сад на његовим званичним страницама www.aleksandarmilutinovic.com и www.facebook.com/fotoaleksandarmilutinovic.
Постани амбасадор пројекта Нови Сад 2021 или га предложи!
Реци свима колико је битно да баш Нови Сад постане Европска престоница културе 2021. године. Пишите на info@novisad2021.rs.
