У циљу допуне културног и уметничког програма у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, а који ће бити реализован у години титуле, тј. 2022. године, у децембру прошле године расписан је један од највећих конкурса за културне програме у историји Новог Сада. Укупно 308 пријава пристигло је на адресу Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, а одабрано је 111 оних који ће обогатити програм.
Пројекте је одабрала конкурсна комисија у саставу: др Владимир Гвозден – професор Универзитета у Новом Саду, председник комисије; Зорица Шијак – в.д. начелница Градске управе за културу Града Новог Сада, чланица комисије; Стеван Дивјаковић – композитор, члан комисије; Владимир Маринковић – руководилац Француског института у Новом Саду, члан комисије и др Алпар Лошонц – дописни члан САНУ и професор Универзитета у Новом Саду, члан комисије.
Према речима чланова комисије, нема сумње да су пријављени пројекти још једном потврдили да је Нови Сад заиста град културе. Председник комисије, професор Универзитета у Новом Саду, др Владимир Гвозден истиче да му је рад у комисији, поред одговорности, донео и велико задовољство, као и искуство у разумевању улоге и места културе у садашњем времену.
„Комисија је високо оценила нешто више од трећине пристиглих пријава, а то су оне које су, поред изузетног квалитета, показале и највећи степен релевантности за програмски концепт пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”. Из пристиглих пројеката види се снажан напор сцене да стварима приступи уметнички уверљиво, да преиспита властите поставке, али и наративе који обликују европску стварност. Исто тако, код многих постоји потреба да се непосредно обрате публици, да изађу из устаљених облика комуникације својих садржаја, што ће читавом пројекту дати једну узбудљиву димензију. Пројекат Европске престонице културе је нешто што повећава видљивост и града и уметничке и културне сцене, и осећа се у ваздуху да се то сада све више препознаје и да се атмосфера пред 2022. загрева“, рекао је Гвозден.
Са њим се слаже и композитор Стеван Дивјаковић који истиче да је велика обавеза свих нас да се Нови Сад достојно представи као град културе са својом дугом традицијом и европским вредностима.
„Драго ми је да је од стране организатора сачињен глобални културни концепт програма са јасним циљевима, квалитетом, организационим и стручним капацитетом предлагача понуђеног програма. Ово је један нови концепт на понуђеном конкурсу Европске престонице културе где су институције од националног значајa, од културних и образовних установа и институција, до невладиних удружења, чији су програми прилагођени свеобухватној културној стратегији организатора. Овакав концепт даје програмску ширину, различитим културним садржајем намењен је свим узрастима. Веома је важно да се оваква свеобухватна културна политика настави и након 2022. године како би наш Нови Сад и даље остао Европска престоница културе јер сви грађани Новог Сада то заслужују”, рекао је Дивјаковић.
Руководилац новосадског огранка Француског института у Србији, некадашњи директор Федерације страних културних центара Париза, Владимир Маринковић истакао је да је учешће у раду комисије и одлучивање о пројектима који добијају подршку у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ за њега било веома важно искуство, као и да је утисак, анализирајући више од 300 пријава, да је културна сцена у Србији изузетно богата и динамична и да је већ одавно део европске.
„Велики број пријављених програма има као партнере или копродуценте релевантне организације, институције и појединце из бројних земаља ЕУ, што показује високу свест о међународном значају пројекта, али и амбицију да се програмима осигура одрживост и после 2022. године. У сарадњама које ће се наставити после титуле, лежи прави потенцијал за представљање савремене уметности, али и културно-историјског наслеђа, традиције, туристичких и економских потенцијала Новог Сада, Војводине и Србије на међународној сцени. Стога смо водили рачуна да одабрани пројекти, поред релевантности за програмске лукове и квалитета, задовоље и строге организационо-продукцијске критеријуме и на тај начин гарантују сопствени континуитет. Идеја којом смо се водили је да ЕПК није само велики догађај који ће заблистати у години титуле и потом ишчезнути заједно са свом енергијом која је у њу уграђена, већ представља стабилну основу за надоградњу”, истакао је члан комисије Владимир Маринковић.
Нови Сад као Европска престоница културе наступио је са јасним концептом и уметничком визијом која је довољно прецизна, а у исти мах и довољно широка да у себе укључи веома различите уметничке приступе и изразе, као и различите облике културних пракси. Пројекти који су одабрани су препознали потенцијале визије „За нове мостове“ и ту је реч о узајамној допуни: колико је концепт усмеравао њих приликом израде пројеката, толико ће и ови пројекти појачати концепт културног и уметничког програма „Нови Сад – Европска престоница културе“.
„Рад на конкурсима био је веома захтеван. Сваку од пријава смо пажљиво анализирали и оценили, и верујем да смо допринели да се програм употпуни, а имали смо информације о прихваћеним пројектима из Апликационе књиге, и шта је од програма неопходно, а шта не. Апликациони образац, који је нешто између пријаве за европске позиве и пријаве које имамо у граду, олакшао je рад комисије и добра пракса ће се сигурно наставити”, рекла је чланица комисије, в.д. начелница Градске управе за културу Града Новог Сада, Зорица Шијак.
Дописни члан САНУ, професор Универзитета у Новом Саду, др Алпар Лошонц истиче да су пројекти били веома захтевни, а конкуренција јака.
„Мислим да је било таквих пројеката који су показали спремност на размишљање, и барем што се мене тиче, увек сам наклоњен више провокативним, него превише уређеним пројектима. Дати пројекти, њихова реализација без сумње јасно баца Србију на културно-политичку мапу институционализоване Европе. И не треба то потцењивати. На крају крајева то потврђује оно што смо и мислили раније, да овде постоји материјал који може да буде синхронизован са европским кретањима. Нагласио бих да овде говорим само о културној политици, јер мени је увек било јасно да у погледу креативних, или ако хоћете субверзивних потенцијала нисмо ни у каквом заостатку. Но сада ову констелацију проматрам само из институционалног угла и у том смислу говорим о томе да ово лансира Нови Сад као неизоставни локалитет у институционализацији културе Европе”, рекао је Лошонц.
Према речима чланова конкурсне комисије, највише пажње привукао је „Калеидоскоп културе“, који има најотворенију форму, будући да је једини подељен на уметничке изразе. Слично важи и за „Другу Европу“ и „Дунавско море“ где је комисија настојала да уважи разноликости иманентне концептима ових програмских лукова. Изузетно захтеван програмски лук „Будућност Европе“, који се бави децом и младима, поставио је нешто тежи задатак пред апликанте, док су „Хероине“, „Сеобе“ и „Тврђава мира“, како се чини, били врло инспиративни у идејном и програмском смислу.
Најкраће речено, разнолики лукови условили су и разнородне приступе, форме израза, садржаје, што ће све допринети обогаћивању не само пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“, већ и подизању капацитета сцене у ширим потезима, везаним за културни развој града.
„На овај начин, стварају се услови да Нови Сад изгледа сасвим другачије, да коначно реализује своје потенцијале и да себе види онолико важним колико је у стању то да буде. Другачије, надам се, значи боље. А боље значи већа освешћеност о битним питањима наше свакидашњице“, додао је председник комисије, др Владимир Гвозден.
Фото: Владимир Величковић
