Проблем избеглица и националних мањина већ годинама окупира стваралаштво аустријског визуелног уметника, Норберта Претенхалера, који је свој нови филм снимио у Новом Саду, у насељима Клиса, Слана бара, Велики Рит.
Документарни филм „17 питања – 17 питања – 17 question-marks – 17 fragezeichen“ чија је пројекција заказана за 18. децембар у Кутку за културу (Сентандрејски пут 106б), бави се УНЕСКО циљевима, односно питањима одрживог развоја и испитује њихову применљивост у деловима града где претежно живи ромско становништво. Пројекција је у два термина: 18 и 19.30 часова, а између ће бити и разговор са уметником.
„У неким случајевима одговор лежи у питању. Мој задатак је био да уђем ромску заједницу, у њихов крај и размишљам о одговору на сва та питања. Људи су ми овде рекли да се не осећају сиромашно, јер, по њиховом мишљењу, имају све што им је потребно да преживе. То је једна врста одговора. С друге стране, људи ван заједнице ни не знају како изгледа живот Рома и често се шокирају кад виде фотографије, снимке и желе да помогну, што је опет други угао гледања и одговора на нека питања“ рекао је Претенхалер.
Неки од 17 УНЕСКО циљева су: смањење сиромаштва и глади, брига о здрављу, квалитетно образовање, родна равноправност, чиста вода и санитарна заштита, приступачна електрична енергија, достојанствен рад и економски раст, индустријске иновације и инфраструктура, одговорна потрошња и производња, мир, правда, јаке институције…
Норберт је у Нови Сад стигао крајем новембра, у оквиру програма „Уметник у гостима“, који као део припрема Новог Сада за титулу Европске престонице културе са једне стране подржава новосадске уметнике да раде и стварају у иностранству, а са друге омогућава страним уметницима да дођу у Нови Сад и да кроз рад са локалним уметницима размене искуства и знања. Као аутор, фотограф и редитељ са ромским групама у Бечу створио је уличне новине „Global Player“, његов документарац „Bare Droma“ режирали су припадници ромских заједница у Грацу и Румунији, а приказан је на неколико филмских фестивала и у бројним биоскопима.
„Људи из ромских заједница који живе овде у Великом Риту, или дистриктима у Румунији, Африци, где сам радио, су углавном дружељубиви, фини и доста су се интересовали јер има је дошао неко нов, са стране. Више су били заинтересовани шта ја то радим, како радим, него како ће то на крају испасти. Овде ми је посебно било интересантно јер су ми деца прилазила и на немачком ме питала „Говориш ли немачки?“ „Да, ја говорим немачки“. Они су доста времена провели у Немачкој, као избеглице, знам да они са Косова иду до Немачке и онда се враћају опет у Србију“ прича Норберт о раду у Новом Саду са ромском заједницом. Већи део свог посла, Норберт је реализовао у сарадњи са Кутком за културу, који је у октобру отворен на Сланој бари као најава за будућу културну станицу у том делу града.
„Овакви простори су јако важни, јер је људима потребно да у свом крају имају место које ће им бити стално доступно. То је потребно свугде радити, у свакој држави и граду. У Аустрији такође постоје канцеларије у градским дистриктима које су отворене у време када је Грац био Европска престоница културе 2003. године. Ти простори функционишу и даље, постоје различите социјалне активности и људима се то допада, они то зову „канцеларије мог кварта“. Тако да је свако укључен у друштвени живот и могу лако да пронађу одговор на нека питања или проблеме“ каже уметник.
Рад у Новом Саду Норберт истиче као нешто чиме је заокружио једну причу у својој каријери.
„Мислим да је Нови Сад прави европски град. Видео сам га са различитих страна и сам центар, али и Клису, Велики Рит. Мислим да је Европа већ овде. Драго ми је за Нови Сад, а такође и за Темишвар, који ће исте године понети титулу Европске престонице културе. У Румунији сам био током 2005. и такође радио на филму о ромским заједницама, тако да сада, након овог снимања у Новом Саду, имам осећај да сам заокружио још једну причу када је у питању мој рад на филму“ каже Претенхалер.
Информације о пројекцији филма можете пронаћи и на facebook event-u.
