У организацији Програмског савета и Организационог тима за кандидатуру града Новог Сада за Европску престоницу културе 2021. године, Нови Сад је посетио Мартон Мехеш, уметнички саветник на пројекту Нови Сад 2021. Господин Мехеш је био уметнички директор пројекта Европска престоница културе – Печуј 2010, која је успешно спроведена, а на пројекту Нови Сад 2021 укључен је у његовој завршној фази, односно у фази припреме апликације за подношење кандидатуре.
Како би се што боље упознао са културним потенцијалима нашег града, Мехешу је организовано низ сусрета и разговора са представницима установа културе, културним посленицима, медијима и грађанима. Током своје дводневне посете Новом Саду, Мартон Мехеш је посетио Музеј савремене уметности Војводине, Спомен-збирку Павла Бељанског и Галерију Матице српске где му је представљен заједнички пројекат ове две институције „Лето у врту галерија“, Удружење уметника Петроварадинске тврђаве „Ликовни круг“, Мађарски културни центар „Петефи Шандор“, Геронтолошки центар, где је Ветерански фолклорни ансамбл АКУД-а „Соња Маринковић“ приредио програм, компанију „Мануал“ и кафе-галерију „Изба“.
– Оно што могу да истакнем је да смо наишли на заиста најискренију и најотворенију подршку и разумевање код свих које смо у ова два дана посетили. Сви су спремни да помогну, желе да учествују у нашој заједничкој кандидатури. Мартон Мехеш им је свима скретао пажњу на незаобилазну чињеницу да управо од свих нас заједно зависи коју ће то Нови Сад вредност, а коју емоцију истаћи у апликацији, а која ће онда комисији која то одлучује бити пресудна да управо наш град издвоји од свих осталих и да нас изаберу за Европску престоницу културе 2021. године – истакао је Момчило Бајац, председник Програмског савета кандидатуре Новог Сада за Европску престоницу културе 2021, који је био домаћин Мехешу.
Иако је у Новом Саду био већ три пута различитим пословима, оно што је обишао приликом ове посете, на Мартона Мехеша је оставило изузетне импресије, а често је истицао да Нови Сад са оваквим потенцијалима има заиста велике шансе да буде Европска престоница културе 2021. године.
– Ово је моја најсадржајнија посета Новом Саду. Имали смо густ програм, међутим, оно што смо желели да постигнемо смо успели, а то је да се сусретнемо не само са званичним институцијама културе, већ и са оним, условно речено, „необичним“ местима где права култура настаје. Било је веома важно пренети људима информацију да сарађују са нама јер многи мисле да само званичне, државне институције креирају програм за кандидатуру за ЕПК. Али, то није тако, чак напротив, веома је важно да се све групе грађана препознају у томе. За Европу је кључна не само садржајна програмска опредељења неког града, већ и емоција која је неком граду својствена. Нови Сад заиста има много потенцијала по свим основама.
У разговору са Момчилом Бајцем, председником програмског савета за кандидатуру Новог Сада за ЕПК 2021 и Боривојем Попржаном, председником „Ликовног круга“, Мартону Мехешу је представљена монографија Удружења „Мапа света Петроварадинске тврђаве“ и 15. јубиларна годишња изложба „Ликовног круга“ која је управо у току, као и програм који је „Ликовни круг“ званично понудио на конкурсу за идеје за новосадско аплицирање за Европску престоницу културе. Када су му уметници објаснили да је то најстарија и једина уметничка колонија у свету која у континуитету ради 60 година, и када му је објашњено да може, као што то редовно чине туристи, слободно да уђе у било који од 76 атељеа уколико је улазна капија отворена, само је прокоментарисао: „То би био добар мото за годину када Нови Сад добије кандидатуру: „The gate is open“ – „Капија је отворена“. За чињеницу да је Марија Терезија институцију слободног уметника први пут прогласила управо на Петроварадинској тврђави није знао, али је након посета атељеима Бате Недељковића, Рајка Босанца, Бојана Кириџића, Мирослава Нонина, Драгослава Вишекруне, Срђана Солдатовића, Павела Попа, Боривоја Попржана и других, закључио да је „царица знала шта ради“, а уметници јој за тај указ итекако враћају богатством своје слободне креативности.
– Ово заиста нигде нисам видео, доживео. Осетио сам толико креативне енергије овде. Сваки атеље је прича за себе, сваки уметник је толико засебан. Овде ништа немојте да мењате, све треба да остане управо овако како јесте. Све је заиста импресивно, сама тврђава и сва та креативна енергија која одише тамо. То је веома важно јер, када је Европска престоница културе у питању, није реч само о новцу, економији, туризму, реч је о емоцијама и о томе како људи који живе у овом граду, колико могу да се слободно изражавају, колико га осећају својим. Атмосфера и амбијент атељеа на тврђави су толико добри да сам им рекао да ништа не треба мењати већ да само привуку још више суграђана, нарочито млађих, да „открију“ сву ту енергију, а на томе уметници већ и раде. То место је само по себи јединствено – изјавио је Мартон Мехеш.
У суботу су посетили и Геронтолошки центар и разговарали са старијим људима Новог Сада што је врло значајно јер ниједан део друштва не сме да мисли да не може да учествује у Европској престоници културе.
– Разговарали смо са њима управо стога да они не би мислили да је све ово што се дешава око кандидатуре „само за млађе“, јер Европска престоница културе подразумева креативан, испуњен и надасве квалитетан живот за све у једном граду. Европска престоница културе се тиче свих грађана и неће успети уколико се не дотакне свих генерација у граду, свих социјалних и других група. Само сам желео да вам истакнем неколико примера на овом нашем путу ка кандидатури, да покажемо да ми не чекамо да нам се људи обрате, већ одлазимо ми код њих и указујемо им на важност пројекта и могућност њиховог учешћа у свему томе – изјавио је Мехеш.
Из разговора са њима, издвојило се неколико запажања и идеја које су старији грађани из Геронтолошког центра дали на тему кандидатуре Новог Сада за ЕПК. Они смартају да треба радити на култури понашања која треба да се побољша јер не треба ружити беспотребно град графитима кад већ графити могу да се претворе у уметност, у осликавање мурала, на одређеним локацијама предвиђеним за то. Колико год је могуће треба смањити вандализам и порадити на култури понашања. Треба примером показати младима како се понашати према граду јер грађани не треба да се понашају лепо само једни према другима већ и према своме граду. Будући да Геронтолошки центар трипут годишње објављује свој часопис, предложено је да се направи двоброј или да се септембарско издање посвети кандидатури Новог Сада за ЕПК, и да се посвети томе да старији дају савете како да млади поштују свој град, да се тим путем обрате не само младима, већ и градској управи, политичарима, да пренесу шта је за њих култура, шта недостаје граду да бисмо га сматрали градом културе. Мартон Мехеш је дао предлог да се направи тура где би уместо водича причу о појединим локацијама испричали старији, али не историјску позадину неке локације већ личне приче старијих људи, јер управо су они “жива историја града”. У Геронтолишком центру је уприличен сусрет Мехеша и са легендарним Ветеранским фолклорним ансамблом АКУД-а „Соња Маринковић“, који су, том приликом, презентовали и део свог репертоара пред најстаријим суграђанима.
