„Управљање историјским градским пределима – перспективе и потенцијали за градове у Србији“ назив је семинара одржаног у Новом Саду у новоотвореној културној станици „Свилара“, обновљеном објекту индустријског наслеђа у оквиру пројекта „Нови Сад 2021- Европска престоница културе“. У склопу припрема за ову престижну титулу, Нови Сад се показао као добар домаћин, али и пример и инспирација за остале градове, како у Србији тако и у региону. Повезујући теорију и праксу из земље и иностранства, Нови Сад је обновио и наставља да обнавља неке од својих најзначајнијих објеката културног наслеђа.
„Желимо да све те добре примере на којима радимо, не само у домену обнове, већ и даљег развоја кроз различите моделе управљања, поделимо и са другим градовима у Србији. Засновани на европским стандардима, а прилагођени нашим правним и културолошким оквирима и могућностима, верујемо да су то успешни модели који би остали заоставштина пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“, истакао је директор Фондације „Нови Сад 2021“ Немања Миленковић.
Историјски градски предео: кључни концепти, приступи и примери добре праксе представила је др Јонћа Еркан, ауторка награђиваних истраживања и пројеката у домену ревитализације културног наслеђа градова.
„Приступ „управљања историјским градским пределима“ је изузетно актуелна тема на међународној сцени. Овај приступ говори нам о томе да је културно наслеђе градова основ за друштвени, образовни, културни и економски развој, те да се у политикама и праксама очувања културног наслеђа морају ангажовати различите струке, ресори и грађани.“ – истакла је Ерканова.
У години Европског културног наслеђа, Фондација „Нови Сад 2021“ ставила је акценат на уређење Подграђа, али и даље обнове и развоја Петроварадинске тврђаве. Пројекат „Случај Петроварадин: Управљање историјским градским пределима“, реализовали су Европа Ностра у сарадњи са Заводом за заштиту културних споменика Новог Сада и ТИМС-ом, а уз подршку Фондације „Нови Сад 2021“. Пројекат је обухватио четири сегмента кроз које су стручњаци, заједно са активним организацијама и грађанима и кроз низ истраживања и едукативних активности дискутовали о моделу управљања овим културним добром и привођењу његовој намени.
Генерална секретарка организације Европа Ностра у Србији, Вишња Кисић каже да је Пројекат „Случај Петроварадин“ ставио рефлекторе на Петроварадинску тврђаву као изузетно вредно и комплексно културно наслеђе, и по први пут тврђаву посматрао кроз призму „управљања историјским градским пределима“.
„У едукативним и истраживачким активностима пројекта „Случај Петроварадин“ учествовало је преко 120 стручњака из земље и света – конзерватора, архитеката, етнолога, урбаниста, социолога, археолога, економиста, туризмолога – представника установа, јавних предузећа, организација цивилног друштва, привреде, универзитета. Као резултат, ишчекујемо и публикацију Досије Петроварадин, коју припремамо почетком следеће године, а која ће обухватити сва истраживања, пројектне идеје и препоруке за овај важан културно-историјски предео.“- додаје Кисићева.
Добар пример подграђа Петроварадинске тврђаве која ће после 300 година заблистати новим сјајем, Фондација „Нови Сад 2021“ примењује и на друга велика новосадска културна добра. После 200 година, ново рухо добила је некадашња фабрика свиле, данас Културна станица Свилара, а после 100 година уређује се некадашњи индустријски комплекс „Петар Драпшин“, Новосађанима познатији као Кинеска. Први пут Нови Сад добија градску концертну дворану, а после 100 година музичка и балетска школа добијају стално пребивалиште. Не мање важно, Трг слободе, после 70 година, добија нови изглед уз активно учешће домаћих и међународних експерата у области архитектуре, док је оживео и Алмашки крај, старо језгро Новог Сада.
Пред сам крај године Европског културног наслеђа, Новосађани ће у среду, 12. децембра, у Културној станици Свилара имати прилику да испрате изложбу „Европска година културног наслеђа 2018.– Где прошлост сусреће будућност“ на којој ће бити представљени пројекти који су допринели овој значајној теми.
