У оквиру резиденцијалног програма „Plants AiR“ Фондације „Нови Сад 2021“, у периоду од 11. јуна до краја месеца у Новом Саду боравиће Ђанлука Барбадори – професионални глумац, режисер и педагог, предавач и стручњак из области социјалног позоришта. Током боравка у нашем граду, Ђанлука ће бити водитељ практичног интензивног тренинга за вођење социјалног театра. Тренинг је намењен глумцима, глумцима-аматерима, редитељима, али и свим нашим суграђанима који желе да се едукују у овој области, да покрену пројекте социјалног театра у Новом Саду, унесу промене у заједницу и активно допринесу развоју пројекта Европска престоница културе.
Тренинзи ће бити одржани у периоду од 13. до 23. јуна, радним данима у периоду од 14 до 19 сати, а суботом од 10 до 15 часова.
Након завршеног тренинга, у периоду од 24. до 29. јуна, биће организован практичан рад.
Сви заинтересовани за тренинге и едукацију о социјалном позоришту могу се до 8. јуна пријавити за учешће попуњавањем формулара.
Током тренинга радиће се на елементима за стварање групне динамике, развој самопоштовања, самопоуздања, слушања, перцепције. Радиће се на подстицању процеса тражења, дељеног размишљања, креативног развоја тема и материјала на којим друштвена група одлучи да ради како би се добила идеја о представи. Како је у Социјалном театру представатренутак састанка и рефлексије са публиком, кроз тренинге ће бити указано и на важност естетике, уметничке посвећености, а такође и на неопходност стварања дебате након сваког извођења, укључујући актере, водитеље и публику.
Радни језик током тренинга биће енглески, но, имајући у виду да је језик театра универзалан, позивамо све, без обзира на ниво знања енглеског језика, да се укључе у овај пројекат.
Ђанлука Барбадори је рођен 1967. године у Анкони (Италија). Од 1988. професионално се бави глумом, режирао је око 110 представа на кинеском, енглеском, мађарском, италијанском, португалском, српском и шпанском језику у различитим земљама света. Тренутно води групу „El Hormiguero Teatro“ у Боготи (Колумбија). Од 1994. године ради као предавач и ради на пројектима који укључују цивилне и/или друштвене заједнице, као и младе глумце и професионалне уметнике. Од 1998. године укључен је у пројекте засноване на позоришним вештинама усмереним на адолесценте и младе који живе у социјалном ризику и/или условима маргиналности, посебно са младима од 14 до 20 година. Сарађивао је са УИЦИ (Италијанска унија слепих) на пројектима позоришне педагогије и извођењау Анкони, где је радио, такође, са групама фабричких радника; жена; имиграната: „Teatropolis Laboratorio Teatrale Interculturale“ (од 2005. до 2016. године).
Позориште је моћно средство за анализу, прелазак, директно искуство, учешће; а посебно данас Социјално позориште представља изузетан алат за важне акције превенције, развоја, интеграције и друштвене трансформације; и за појединце и за заједницу.
