Током два дана у Студију ,,М’’ у Новом Саду, имали смо прилике да разменимо пуно искустава и чујемо много савета када је реч о управљању у култури, одрживости културних простора, промишљању, планирању реализацији и вредновању културних програма и пројеката. Говорило се и о изградњи публике, различитим начинима финансирања у култури и креативним индустријама, као и о значају повезивања цивилног, приватног и јавног сектора и индивидуалних културних актера. Имали смо прилике да упоредимо приступ европских и балканских модела. Изузетно је важно и то да је публика имала прилике да чује конкретне предлоге за решење проблема, да чује савете о привлачењу спонзора, инвеститора и публике.
Конференцију су отворили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, директор Фондације Немања Миленковић и председник EUNIC кластера Србије Јоханес Иршик. Према речима Немање Миленковића захваљујући титули ЕПК дешавају се процеси незабележени у новијој историји града: „После 300 година сређује се подграђе Петроварадинске тврђаве, после 200 година сређује се индустријско наслеђе тј. „Свилара“ постаје културна станица. После 100 година трансформише се девастирани простор „Кинеске четврти“, после 100 година Музичка школа добија стално пребивалиште, после 70 година Трг слободе, Позоришни трг и Улица Краља Александра добијају нови изглед. Први пут Нови Сад добија градску концертну дворану и мале урбане целине које грађани уређују кроз пројекат „Нова места“, а суштина је да култура постане начин живота и да уједини грађане, установе културе и невладине организације око програма културних центара“, нагласио је Миленковић.
У оквиру првог панела презентовано је неколико различитих приступа инфраструктурним пројектима у оквиру Европских престоница културе: претварање кровова зграда у Линцу у простор културе на отвореном, пешачка стаза културе дуга 360км која повезује и умрежава регију Марсеја, ревитализација зграде индустријског наслеђа у Ријеци и културне станице као мрежа нових простора културе у Новом Саду. Закључак овог панела је да концепти инфраструктурних пројеката зависе од специфичног друштвено-историјског контекста у коме се реализују, и да их треба прилагодити потребама конкретне друштвене заједнице, јер и одрживост финансирања (поред тога што су препознати од локалних власти) зависи од успешности пројеката и њиховог реалног значаја за одређену заједницу. Друштвене промене које покреће пројекат Европска престоница културе су разноврсне и такође зависе од специфичног локалног контекста, а крећу се од развоја нове публике, преко промене идентитета и саморазумевања одређене друштвене заједнице, умрежавања и изградње партнерства између јавног, цивилног и приватног сектора до децентрализације културе и активирања пасивног грађанства.
Учесници другог панела „Културни простори између тржишта и друштвености – како балансирати између улога?” били су представници независних културних простора „Die Bäckerei“ из Инзбрука, UFA Fabrik из Берлина, Европски центар за културу и дебату Град из Београда, и бивша генерална секретарка мреже независних центара „Trans Europe Halles“. Панелисти су, свако из свог искуства, дали предлоге за остваривање прихода кроз различите садржаје (бар, ресторан, изнајмљивање простора, наплаћивање улазница). Посебно су истакли значај управљања простором, где треба избећи класичну хијерархијску структуру, и створити услове за преговоре и одлучивање на бази консензуса. На овај начин обједињују се различите вредности и убеђења, и то је специфичност сваког простора која се не може применити на други. Код сваког простора важна је његова сврха – односно идентитет базиран на органском повезивању и заједничком расту свих актера који у њему делују.
Учесници трећег панела „Култура партиципације – како развити проактивне заједнице?’’ дискутовали су о европским културним политикама, различитим формама укључивања грађана у културне активности, и о томе како изгледају проактивне заједнице. Представили су начине на које њихове организације мобилишу заједницу, дали конкретне предлоге како укључити грађане у културне активности и како на креативне начине развијати публику. Закључили су да су приступачност и блиски контакт са грађанима најважнији предуслови за активирање друштва, и сложили се да би висок ниво учешћа грађана у културним активностима могао знатно допринети стварању проактивних заједница у којима су сви појединци једнако вредновани и укључени.
Културни центри на Балкану делују у контексту који има много тога заједничког и њихово повезивање и сарадња су природни процеси. Уколико настају на темељу ослушкивања и испуњавања истинских потреба заједнице, покреће се енергија потребна за акцију, која је иманентни део процеса развоја културних центара и није сама по себи негативна. Напротив, активистичка деловања и процеси формирају и развијају све актере, и конструктивне су када подстичу њихову суштинску комуникацију. Ово су неки од основних закључака панела „Редефинисање улоге културних центара – Како се мења Балкан“. Редефинисање улога одвија се у правцу трансформације из културног у друштвено – културне или „community“ центре, управо на темељу ослушкивања нових потреба заједница. Неку врсту оваквих центара заједнице на Балкану имале су у облику Домова културе, чију традицију партиципативности не треба одбацивати, већ искористити њен велики потенцијал за реинтерпретацију у данашњим околностима. Размена искустава изузетно је важна за све актере у пољу културе и због тога је организација конференција на којима се могу чути различита искуства из читаве Европе од непроцењиве важности за развој културне сцене на Балкану.
Радионице одржане 10. маја бавиле су се проблемима изградње публике и „crowdfunding“-а и друштвеног активизма.
Нана Раденковић из ,,Нове искре’’ представила је искуства деловања њиховог креативног хаб-а и моделе за изградњу публике, али и појединаца и организација које делују у сектору културе и креативних индустрија. Опредељеност ка целоживотном образовању, размена искустава, умрежавање и отвореност су пресудни за разумевање света у коме се налазимо и превазилажење проблема. За актере у култури и креативним индустријама важно је да ослушкују и анализирају промене у друштву и економији, те да преиспитују своје место у новонасталим околностима како би успешно одговорили на потребе публике: не претпостављати, бити стално у контакту са својом публиком, радити истраживања, анкете и проверавати задовољство корисника; у сваком тренутку бити свестан потреба, очекивања, осећања и доживљаја које је публика стекла, јер ће своја искуства поделити. Све ово је пресудно за креирање понуде која ће бити посебна, специфична и другачија од свега осталог што се нуди у исто време на истом месту. 
Владица Јовановић, из агенције „Бродото“ говорила је о потенцијалима и дометима „crowdfunding“-а у региону. Учесници радионице могли су да чују на који начин функционишу различите „crowdfunding“ платформе, како водити ове врсте кампања, где пронаћи публику, како „crowdfunding“ може ефикасно да се повеже са друштвеним активизмом и повећа позитиван утицај на заједницу.
Посебан догађај другог дана конференције представљао је EUNIC Café на којем је представницима установа културе са територије Новог Сада и Зоне 021 пружена прилика да кроз временски ограничене разговоре представе своје установе и конкретне програме, представницима кластера EUNIC Србија, као и да остваре лични и непосредни контакт.
