Књижевно јутро на Најлон пијаци – последњи кључни догађај у оквиру овогодишњег „Калеидоскопа културе“ биће организован 28. септембра у 8 ујутру, а сутрадан, 29. септембра, завршница „Калеидоскопа“ биће у културној станици Свилара постављањем скулптуре „Кју“ која је настала у оквиру сарадње три Европске престонице културе.

Књижевно јутро, догађај који истиче главну карактеристику „Калеидоскопа“, спајање несвакидашњих простора са програмима, на тај начин чинећи културу доступном свима, затвориће овогодишњи Међународни фестивал прозног стваралаштва, Просефест.
Новосађани ће код главног улаза на Најлон пијацу, из Темеринске улице, имати прилике да слушају прозу, одломке из романа и друже се са књижевницима Милутином Ж. Павловим и Вулетом Журићем.
Милутин Ж. Павлов песник, приповедач, есејиста, романописац, драмски писац, рођен у Кикинди, добитник је неколико награда и признања за књижевни рад. Прве радове објављује још током ’70. година, а иза себе има бројне приповетке, есеје, публикације и романе, међу којима је и „Шармер мале вароши“ издат 1995. године, чије одломке ће публика имати прилике да чује у суботу.
Вуле Журић, поред тога што је књижевник, је и писац радио драма, филмских сценарија и новинских чланака. Такође је добитник неколико књижевних награда, међу којима и „Андрићева награда“ за збирку прича „Тајна црвеног замка“. Написао је сценарио за филм „Слепи путник на броду лудака“ Горана Марковића, књиге „Црни глас за белу хартију“ у којој је седам радио драма о српским писцима, аутор је књиге за децу „Роман без ормана“, као и звездашког дела монографије „Много смо јачи/Дерби, мој дерби“.

Крај „Калеидоскопа“ – скулптура од српског мермера на платоу Свиларе

Завршница овогодишњег „Калеидоскопа културе“ биће постављање скулптуре „Кју“ 29. септембра, у 19 часова на платоу културне станице Свилара.
Скулптура је исклесана од чувеног аранђеловачког мермера, у сарадњи са Смотром уметности „Мермер и звуци“, а на њој су радила четири уметника, представника три Европске престонице културе.
Догађај почиње у 18.30 сати када ће посетиоци имати прилике да уживају у музичком програму, а пре самог откривања скулптуре, биће емитован кратак филм о процесу рада на скулптури. У културној станици Свилара, након откривања скулптуре, публика ће моћи да погледа видео изложбу у организацији Смотре уметности „Мермер и звуци“ уз стручно вођење, као и да разговарају са уметницима који су радили на скулптури.
Пројекат „Кју“ је настао као ауторска и уметничка идеја Данила Вуксановића и Луке Кулића, која је развијана у сарадњи са Удружењем грађана Подбаре „Алмашани“, са циљем да се подстакне пракса активног присуства савремене скулптуре у Новом Саду.
Лука Кулић, дипломирани вајар, у Музеју савремене уметности 12 година радио је на организацији разних изложби, руковођењу међународних пројеката, кустосирању, а тренутно је запослен у Галерији Матице српске. Као самостални уметник излагао је више пута у земљи и иностранству на групним изложбама.
Данило Вуксановић, дипломирао је на Академији ликовних уметности, смер графика. Члан је међународног музејског комитета (ИЦОМ), Удружења ликовних уметника Војводине и Удружења ликовних уметника Србије. Поред самосталног уметничког стваралаштва, активно се бавио писањем ликовне критике и приказа бројних уметничких изложби у Новом Саду и региону. Самостално и групно излагао преко 50 пута у земљи и иностранству.
Љубо Де Карина, који у пројекту „Кју“ представља Ријеку као Европску престоницу културе 2020. године, дипломирани вајар, који је још у као студент освојио престижну студентску Прешернову награду за вајарство. Препознатљив је по монументалним скулптурама које се налазе на јавним просторима широм Хрватске (Загреб, Ријека, Опатија, Илок, Лабин, Горски Котар и други), као и у Немачкој, Италији, Словенији и Јапану. Одржао је низ самосталних изложби у Хрватској и иностранству, а за свој рад и стваралаштво награђиван је бројним струковним наградама.
Представник Темишвара, као Европске престонице културе 2021. године, Ћипријан Хопиртеан, има две дипломе Академије за визуелну уметност Орадеа, за сликарство и рестаурацију сликарства. Његова дела могу се нац́и у државним и приватним колекцијама широм Европе. Члан је Удружења ликовних уметника северне Грчке (V.A.A.N.G.) као и један од оснивача Грчке иницијативе за мермер. Учесник је бројних симпозијума скулптуре у Румунији и иностранству, а излагао је самостално и групно на бројним домаћим и међународним изложбама.