Визуелну уметницу, која се бави и писањем, Сању Анђелковић, пандемија вируса Covid-19 затекла је у Кошицама, у Словачкој, где је, почетком марта, отпутовала захваљујући програму „Уметник у гостима“ (Plants AiR).
Карантин је онемогућио да свој рад реализује како је планирала, а затварање граница да се врати кући крајем априла, када је био предвиђен завршетак резиденцијалног боравка.
Међутим, нова ситуација није спречила Сању да ствара, већ јој је постала инспирација, а добила је прилику да у оквиру програма „Уметник у гостима“ (Plants AiR) њен боравак у Кошицама буде продужен на још месец дана.
Како су њој протекли дани у карантину, у ком смислу јој је пандемија постала инспирација, са ким је од уметника остварила конекцију у Кошицама и како она гледа на читаву ситуацију са пандемијом Covid-19 која је блокирала цео свет, Сања нам је открила у интервјуу.
Приближи нам, најпре, ситуацију у којој си се нашла. Ти си отишла на уметничку резиденцију у Кошице, међутим, пандемија те је тамо затекла и зауставила твој рaд?
Па ја сам заправо стигла у Кошице два дана пре увођења ванредног стања. Тако да, што се тиче утиска самог града, нисам га створила још увек. Није било никога на улицама јако дуго. Некада не бисмо недељама виделе никога. Свакако другачија атмосфера него у Новом Саду, хаха. Не бих рекла да је зауставила рад, већ ме је натерала да размислим о промени концепта рада. Мада, у таквим околностима где су могућности сужене, уметност је последње чему бих се посветила, више ми се пливало.
Како си се осећала када си схватила да пандемија мења твој план? Да ли ти је можда било тешко и то што ниси могла да се вратиш кући?
Први месец резиденције сам се држала добро, солидно рецимо. Редовне вожње бициклом поред реке и одржавање физичких активности су баш битни. Када су затворили границе, покушала сам да испројектујем будућност и смислим неку бољу опцију од остајања или одлажења. У ствари, кретања. Нисам била спремна да се пакујем поново и под неком паником долазим назад за Нови Сад. А, лако је успаничити се. То ми се чинило као много гори сценарио од остајања онда. Април је почео позитивно, међутим, недостајала ми је породица. Не може интернет надоместити било какав жив контакт. Кроз април је било мучно проћи.
Како си проводила дане? Колико си била у карантину? Како је то изгледало у Словачкој?
Читала сам пуно, возила бицикл, кувала пуно и испробавала разне рецепте, проводила сам време са блиским људима онлине, пошто немам друштвене мреже, Скајп је био баш активан, и даље је. Радила сам на мастер тези, писала сценарио, правила музику. Олакшавајућа околност код Словачке је то што није постојао фамозни „полицијски час”, већ смо могли да шетамо када год и где год. С тим што су Словаци доста самосвесни па су се трудили да не угрозе никога. Свакако сам се мање плашила заразе овде.
С обзиром на то да су једне од твојих тема и фокуса рада еколошка свест и активизам, како ти посматраш читаву ситуацију са вирусом Covid – 19? Да ли ће нас нечему научити ова пандемија која је блокирала цео свет?
Хаха, насмејаћу се јако. За почетак, мислим да се нико не може научити нечему ако он за то нема пажњу или ако то не жели, па макар и на силу. Мислим, такође, да људи нису довољно свесни разних механизама који оперирају њиховим животима. Почевши од неких наслеђених, па даље на неком друштвено-политичко-технолошком нивоу. Нисам сигурна да је корона довољно дуго била актуелна како би се било какве навике промениле или људи постали свеснији/савеснији.
С обзиром на то да ти је примарни задатак у оквиру уметничке резиденције био да истражиш начине на који људи, природа и животиње узајамно делују, али истовремено и да критички пропиташ како се ствара јаз између човека и природе/животиња, да ли ће ова пандемија дати неку нову слику или нови угао посматрања у твом раду?
Наравно, о томе је и рад. У ствари комбинација је спекулативне фабулације (фикције, науке, причања приче) и унутар тога разних нивоа људског деловања, укључујући и климатске промене, за које неки људи још увек не верују да постоје, а питају се зашто снег више не пада.
Да ли ће пандемија можда бити инспирација за нове твоје радове у будућности?
Пошто се између осталог бавим разним екологијама болести у свом раду, верујем да ако то не буде пандемија, биће на пример, рак.
Продужен ти је боравак на још месец дана у Кошицама и сада радиш заједно са још једним уметником. Како сте се повезали? Шта вам је план? Колико ти значи то што си добила могућност да останеш месец дана дуже?
Радим са уметником из Чешке, заправо, радим са јако пуно људи. До Мајкла сам дошла преко кустосице галерије у којој сам на резиденцији. Уз њега, музику и звук радим заједно са Лавом Ковачем (приватно- бившим партнером), лекторисање сценарија је урадио мој пријатељ Иан (који је сада већ постао породични пријатељ) из Брајтона, који са још петоро људи ради нарацију дијалога ликова из филма. Ето, сада знате да се ради о филму. Правимо компјутерки генерисан филм. Што се тиче времена, мислим да је за овако велике пројекте (а при том и нису јако велики) увек јако битно време и пауза у писању или раду, коју сам сада могла да имам и самим тим, сви некако раде на филму без уобичајеног притиска при бржем завршавању пројекта. Време које смо добили је сјајно!
Колико су уметничке резиденције значајне за једног уметника? У којим сегментима? Како оцењујеш програм Plants AiR у оквиру ког си отпутовала у Кошице?
Последних година, тачније последње три године, резиденције су места где радим радове. Поред њих одмарам доста и истражујем. Мислим да су итекако значајне због фокуса који је у могућности да се створи, а који је иначе ту ређе због разних егзистенцијалних брига свакодневног живота. На скали од 1 до 10, дајем 10.
Колико си често имала прилике да учествујеш у резиденцијалним програмима?
Само прошле године сам имала пет резиденција, од којих су најдуже биле око месец и по. А од тих пет једна је била и музичка. Ја пошаљем портфолио и после тога већ ништа није на мени, али ето, неким људима се свиђа то што радим.
Циљ програма „Уметник у гостима“ (Plants AiR) који се реализује у оквиру пројекта „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ јесте интернационализација локалне уметничке сцене и едукација и умрежавање локалних уметника са иностраним уметницима и организацијама. Кроз овај програм подржавају се новосадски уметници у реализацији одлазећих резиденција, али се и страним уметницима омогућава да дођу у Нови Сад и да кроз рад са локалним уметницима размене искуства и знања.
О Сањином учешћу у програму „Уметник у гостима“ (Plants AiR) можете прочитати овде.
