Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

30/09/2019
Нови Сад приказао културу као начин живота: Завршен други „Калеидоскоп културе“
30/09/2019

Откривањем скулптуре на платоу културне станице Свилара завршен је овогодишњи „Калеидоскоп културе“.


Постављањем уметничког дела које су исклесали уметници из три Европске престонице културе: Новог Сада, Ријеке и Темишвара, идеја је да се додатно подстакне стварање новог културног кварта у једном од најстаријих делова Новог Сада – Алмашком крају.
Скулптура је исклесана од чувеног српског мермера из Аранђеловца, захваљујући сарадњи „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ и Смотре уметности „Мермер и звуци“. 
 „Овом скулптуром желели смо да укажемо на недостатак савремене скулптуре у јавном простору и да покажемо да простор Новог Сада није само наш, већ да је он отворен и за друге уметнике из других култура, да заједно можемо да га користимо и обликујемо“ рекао је поводом откривања скулптуре Лука Кулић, који је заједно са Данилом Вуксановићем и уметницима из Хрватске и Румуније, Љубом Де Карином и Ћипријаном Хопиртеаном радио на скулптури. У томе лежи и метафора читавог „Калеидоскопа културе“ а то је повезивање процеса, простора и програма, као и локалног, са националним и европским.


„Скулптуром испред културне станице Свилара Алмашки крај се све више позиционира као један од препознатљивих културних простора нашег града. Заједно са уређењем Подграђа, Креативним полисом, Еђшегом и будућим културним станицама широм града, Нови Сад се у просторном смислу на најбољи могући начин припрема за 2021. годину као будућа Европска престоница културе. Повезујући просторе и програме, „Калеидоскоп“ их својим различитим уметничким жанровима додатно оплемењује обликујући град у сцену у којој је „култура начин живота“ изјавио је директор „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ Немања Миленковић.
„Калеидоскоп културе“ ове године обухватио је 400 програма, на око од 80 локација, а идеја самог програмског лука истакнута је кроз пет идентитеских места, на којима су се преплитале и надопуњавале различите уметности. Међу тих пет локација била је Најлон пијаца, на којој је фокус била књижевност у оквиру Књижевног јутра, уз Милутина Ж. Павлова и Вулета Журића, који су читали одломке из својих романа.

„Новосадска капија“ покренула је питање архитектуре на самом почетку „Калеидоскопа“ у Подграђу Петроварадинске тврђаве, чиме је скренута пажња на један од најважнијих инфраструктурних пројеката у припреми Новог Сада за 2021. годину. Уследила је „Филмхармонија“ која је спојила филм и музику, Чарлија Чаплина и Загребачку филхармонију и то у Парку присаједињења, затим „Корзо“ специфичан концерт класичне музике на отвореном, догађај због ког је Нови Сад затворио једну од главних саобраћајница.

Железничка станица оживљена је кроз извођачку и визуелну уметност, изложбом швајцарског дизајна „Swiss style now“ и перформансом победника 14. Прашког квадријенала „Ова зграда говори истину“, који је имао осам извођења, три дана заредом.

Тагови:

Повезане вести >