У организацији Културног центра Новог Сада у понедељак је у у Градској кући одржан семинар „Како бити Европска престоница културе – искуства Марибора 2012“ на којој су словеначки маркетиншки и културни стручњаци изнели своја искуства приликом организације и припреме те манифестације. Семинар, на којем су присусвовали представници институција културе, невладиног сектора и самостални уметници, отворио је директор Културног центра Новог Сада др Андреј Фајгељ који је у уводном говору истакао да „борба за титулу Европске престонице културе представља нешто ново за све нас, а о новом је најбоље и најлакше учити из личног искуства“.
– Моја генерација је живела у најгорим временима, расла и школовала се у време санкција и бомбардовања, била је предодређена за неуспех, а ипак су многи од нас успели да постигну личне и пословне успехе. Ми морамо пронаћи начина како да успешни промене неуспешно друштво, а рецепт за успех је крајње једноставан, потребне су три ствари – рад, рад и рад. Тог принципа и тих приоритета се морамо придржавати и у борби за Европску престоницу културе, не смемо дозволити да их екстремисти обрну и наметну своје, рекао је Фајгељ и препустио реч гостима из Словеније.
Присутнима се прво обратила Наташа Кос, заменица програмског директора „Марибор 2012“ за међународну сарадњу, која је изложила развојни пут Марибора од идеје за кандидатуру до завршне реализације програма. Она је посебно нагласила захтеве Европске комисије која је инсистирала на потенцирању разноликости европске културе, друштвеној одговорности и интеракцији са грађанима.
– Током пројекта „Марибор – Европска престоница културе“, чак тридесет и једна држава представила се у нашем граду, а учешће су узели уметници из осамдесет различитих држава. Током самог програма, организовано је неколико стотина пројеката и више од осам хиљада догађаја. Наши гости из Европе, после разговора са грађанима Марибора, закључили су да „Марибор никада више неће бити исти“ и та промена јесте вероватно највећа добит овог програма, рекла је Наташа Кос.
Косова је такође истакла да је реч о „највећем пројекту у историји државе Словеније“, као и да су културне везе са Европом и светом нешто што остаје и будућим генерацијама у аманет, што је једна од најзначајних бенефита саме титуле коју је Марибор понео прошле године.
О финансијском плану и организационој структури пројекта „Марибор 2012“ говорио је Роман Дидович, помоћник програмског директора. Он је посебно истакао значај рецесије која се још увек није назирала 2006. када су Словенци почели припреме за овај подухват, због чега су и приходи и расходи смањени за 50 одсто, па су улагања за маркетинг са пројектованих 32 смањени на 6 милиона евра.
– Људи често мисле да за овакве пројекте Европска унија донира огромна средства, али је чињеница да они покривају само део трошкова и обезбеђују међународну логистику, нудећи вам притом јак бренд, а на вама је да га уновчите. Када причамо о финансирању, пројекат „Марибор 2012“ омогућила су улагања различитих нивоа власти, од општине Марибор и локалних самоуправа пет градова партнера, док је држава обећала и дала један евро на сваки евро које дају градови, рекао је Дидович.
Бренд менаџер пројекта „Марибор 2012“ Митја Шешко говорио је о маркетиншким потенцијалима и приступу, објашњавајући како је његов тим успео да са свега 2 милиона евра намењених за промоцију у 2012. години постигне сјајне резултате, привуче туристе и омогући да Марибор као европска престоница културе у анкети посетиоца добије оцену 4.47 за целокупну организацију.
– Покушавали смо да спонзорима понудимо нешто ново и другачије, да их привучемо на различите начине. Многи нису желели да учествују у пројекту, све док он није почео, а када су видели како то изгледа, сами су нам долазили и прилазили, нудећи сарадњу и гледајући како могу да помогну, рекао је Шешко.
[youtube Vl4BOkIETlY nolink]
[youtube 1TclV4Z9vc4 nolink]
[youtube E0itrs15SU4 nolink]
[youtube H5Rh7cGiQpI nolink]
