На трогодишњицу од добијања титуле Европске престонице културе, Нови Сад је постао јединствен пример у Србији и региону, чије установе културе имају петогодишњу стратегију рада.
На томе је у протеклих годину дана радило неколико стотина запослених у култури и стручњака за питања културне политике. Сам процес планирања, едукације и менторства запослених из установа културе организовала је УНЕСКО катедра, Универзитета уметности у Београду, док је координацију између установа у оквиру пројекта „Јачање капацитета установа културе у Новом Саду“ водио „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.
„Мислим да је највећа иновација у оквиру пројекта то што решење није да постоје спољни консултанти који су стручни за стратешко планирање већ да су управо установе и њихови запослени ти који су изнели цео план и учествовали у целом процесу. Многима, у културним установама, је прављење стратегије било ново и страно, зато је читав процес трајао годину дана, јер није решење да неко у месец дана направи стратешки план, а који пре тога никада није радио, него да обучимо људе унутар установа да имају довољно компетенције и знања да то спроводе“ изјавио један од руководилаца пројекта Вишња Кисић на данашњој завршној конференцији у Скупштини Града Новог Сада. Читав пројекат и рад са представницима установа културе је са циљем израде стратешких планова који подразумевају веће учешће грађана и грађанки у јавном културном животу.
„Стратешко планирање је комплексна ствар, јер улази у све сфере од истраживања до реализације самих активности. Због тога нам петогодишњи план у многоме олакшава, јер ми конкретно, културни центар „Младост Футог“ имамо разноврсне програме и то захтева добру организацију. То унапређује наш посао, а доприноси и уопштеној слици представљања Новог Сада у Европи и свету“ рекла је директорка Културног центра „Младост Футог“, Александра Рајак.
Део пројекта била је и Галерија Матице српске којој је ово већ пета израда плана, па су поделили своје искуство са другим културним установама.
„Планско организовање је јако важно и доноси бенефите свакој установи, јер та могућност да за неки дужи временски период осмислите своје активности и правите стратегије чини вас спремним у сваком тренутку и не изненади вас година за годином, већ тачно знате шта радите у неком дужем временском периоду“ рекла је управница Галерије Матице српске, Тијана Палковљевић, која је у пројекту учествовала као менторка.
Пројекат, који је у складу са Стратегијом културног развоја Новог Сада 2016-2026, је организован под покровитељством Градске управе за културу и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
„Оно што је најзначаније јесте што ће саме установе културе имати визију свог развоја и стратегија. Идући у сусрет 2021. када нас очекује титула Европске престонице културе, на коју смо сви поносни, све те стратегије, визије и програми, које сте имплементирали у петогодишње планове, биће главни носиоци програма те 2021. али и мимо те године, те стратегије остаће и након тога културним установама“ истакла је покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Драгана Милошевић.
„Знамо да су установе културе имале бројне изазове и мислим да ће петогодишње стратегије то олакшати. Град је покренуо састанке које одржавамо сваке недеље са представницима установа културе где желимо да кроз повезивање и умрежавање капацитета и онога што нуди установа унапредимо рад“ рекао је на завршној конференцији члан Градског већа за културу, Далибор Рожић.
Установе културе које су учествовале у Пројекту: Атеље 61, Градска библиотека у Новом Саду, Историјски архив града Новог Сада, КЦ „Кисач”, КЦ „Младост Футог”, КЦ „Руменка”, КЦ Новог Сада, Музеј града Новог Сада, Новосадски дечији културни центар, Новосадско позориште – Újvidéki Színház, Позориште младих, Стеријино позорје, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, Архив Војводине, Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Издавачки завод Форум, КЦ Војводине – Милош Црњански, Музеј савремене уметности Војводине, Музеј Војводине, Народно позориште – народно казалиште, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Позоришни музеј Војводине, Спомен збирка Павла Бељанског, Српско народно позориште, Студентски културни центар Нови Сад, Завод за културу војвођанских Русина, Завод војвођанских Словака.
