Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Објављено:

04/11/2017
Новосадски волонтерски сервис – стварање системски уређеног модела
04/11/2017

Један од првих корака ка стварању системски уређеног модела Новосадског волонтерског сервиса НСВС – пројекта који ће омогућити спровођење квалитетног, одрживог и организованог рада са волонтерима – реализован је одржавањем пет округлих столова у Новом Саду.

Основни циљ ових активности био је представљање модела сервиса и прикупљање сугестија од стране волонтера и организатора волонтирања – институција, удружења и установа које се баве различитим сегментима друштва. „Идеја је била да чујемо шта организатори волонтирања, али и волонтери, мисле о пројекту волонтерског сервиса, која су њихова искуства, шта би додали, шта искључили. Посебан акценат стављен је на постављање стандарда за квалитетан рад ЛВС (Локалног волонтерског сервиса). Хтели смо да конкретизујемо причу тиме што смо се ограничили областима волонтирања на пет сектора: омладину, културу, здравство, спорт и заштиту животне средине“, објашњава Војислав Пркосовачки, координатор Новосадског волонтерског сервиса

Узимајући у обзир значај волонтирања и постојећи законски оквир у нашој држави, учесници су нагласили највеће проблеме с којима се сусрећу: неодговарајући рад са волонтерима, њихово стихијско ангажовање, непрецизно дефинисане волонтерске позиције и програми, недостатак одговарајуће подршке у раду, несклад између жеља и интересовања волонтера и тренутно доступних активности.

Пркосовачки истиче да не постоји институционални оквир: „Прецизније, не постоји оквир у ком волонтирање може да се развија на начин како га ми препознајемо и како га препознају ове две престонице, кроз процес пројекта НСВС (Новосадски волонтерски сервис). То значи да не постоји инситуција у оквиру града или покрајине, особа, савет или одбор који се бави само волонтирањем, а тако нешто је итекако потребно.“

Волонтирање у организованом смислу подразумева волонтерски менаџмент, подразумева људске, финансијске, материјалне и техничке капацитете, обуке, реализацију пројеката кроз мини-грантове, а све то може се остварити једино кроз платформу као што је Новосадски волонтерски сервис.  Пркосовачки је појаснио да то пак не значи и да НСВС нуди „фонд расположивих волонтера“: „НСВС неће бити сервис који можете да назовете и тражите да се из шпајза извуче 10 волонтера за неки фестивал или спортско такмичење. Ова платформа нуди уређен механизам у ком се, с једне стране, сусрећу волонтери које едукујемо, и сходно њиховим личним афинитетима упућујемо на организацију која има отворену волонтерску позицију. Са друге стране, имамо организације и институције које ће нас благовремено обавестити какву волонтерску позицију имају и каквог волонтера желе, и уз помоћ НСВС креирати приступ. На тај начин приступамо плански и неутралишемо могућност злоупотребе волонтера.“

Следећи корак у оквиру реализације пројектних активности јесте конференција која се одржава 8. децембра поводом Дана волонтера (који се обележава 5. децембра). На самој конференцији биће представљени закључци са окуглих столова, и најзначајније информације које смо добили од учесника, а такође ће бити приказан и приручник о волонтерском менаџменту. Позваћемо представнике из ОПЕНС-а и Фондације „Нови Сад 2021“, локалне волонтерске сервисе и канцеларије за младе да представе своја искуства.

У првој фази пројекта учествовало је више од 50 организација и институција које укључују волонтеризам у своје активности, те преко 100 појединаца који су на неки начин укључени у ову област. Оно што је посебно занимљиво јесте да се, уместо причања о проблемима и изазовима, током последњих недеља у цивилном сектору заједнички радило на креирању механизама за побољшање волонтеризма у локалној средини. Пројекат „Новосадски волонтерски сервис” заједнички спроводе Омладински савез удружења „ОПЕНС 2019” и Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.

 

Тагови:

Повезане вести >

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.