Објављено:

08/02/2019
Наставак подршке ванинституционалној сцени
08/02/2019

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ се поред рада на развоју програма за годину титуле са предлагачима из невладиног сектора који доминирају у победничкој апликацији, определила и за додатно ангажовање у подршци и подизању капацитета ваниституционалне сцене. Као што је то и прошле године успешно учинила са установама културе, тако је и ове године Фондација свој статешки приступ започела кроз развој културе дијалога са представницима новосадске ванинституционалне сцене.
Прве активности усмерене су на процесе мапирања који треба да омогуће да се спроведу конкретни кораци. Повезујући то са својим дугогодишњим међународним искуством, Лија Гиларди, британски експерт за мапирања и стратешка планирања у области културе, радила је протекле недеље са представницима ванинституционалне културне сцене и члановима тима Фондације.
Током два дана, у две културне станице, Еђшегу и Свилари, размењени су ставови и искуства, проблеми са којима се слободни уметници и удружења најчешће сусрећу, креативни потенцијали који постоје у граду и околини, развијеност тржишта, контаката и модела сарадње, као и њихова одговорност у развоју културе. Имали смо прилику да чујемо афирмативне и критичке ставове и сугестије за унапређење функционисања целокупног градског културног система и његових актера, почев од Градске управе за културу, преко рада Фондације „Нови Сад 2021“, до актера ванинституционалне сцене и установа културе.
Међународно призната као лидер у области културног развоја, свестрани и добро обавештени креативац, Лиа Гиларди више од двадесет година сарађује са лидерима цивилног сектора, урбанистима, архитектима и уметничким организацијама у Европи како би пружила креативна и интегрисана решења за изазове који су део живота у савременим урбаним просторима. Она каже да је позитивно изненађена мноштвом активности у домену културе којa се дешавају у Новом Саду, али је потребно да установе културе буду отвореније и више комуницирају са ванинституционалном сценом, и обрнуто, те управо Фондацију „Нови Сад 2021“ препознаје као адекватног модератора у том процесу.
„Нема довољно сарадње у овом тренутку и треба да направимо простор како би се ова комуникација успоставила и то је, као и за многе друге градове у Европи, изазов и за Нови Сад”, истакла је Гилардова и додала да је приметна жеља Фондације „Нови Сад 2021” да креативност и потенцијале које новосадска ванинституционална сцена поседује, искористи и учини саставним делом програма, пружи им могућност да буду видљивији, да се подигне свест о томе шта они раде и да се покаже чиме они могу да допринесу граду, чак и после године титуле.
Да подсетимо, на исти начин, током 2018. Године Фондација је рад институционалне сцене подржала на више начина, почев од јавног позива Публика у фокусу где је пружена финансијска подршка установама културе за развој нових приступа у области развоја публике, јавних позива за мобилност и приступачност, преко бесплатних курсева страних језика за запослене у установама културе, пројеката неформалног образовања, пројеката изградње партнерстава све до највећег пројекта – „Пројекат 33“, усмереног на стратешко планирање рада установа културе у Новом Саду.
Током трајања титуле најатрактивнији су програми, највише се памте нови простори, али оно што Фондација „Нови Сад 2021“ највише истиче јесте да су нови људи и процеси који се дешавају једнако важни, ако не и важнији, јер су они предуслов да се програми десе, институције и уметници који раде у њима оснаже, а публика културу доживи као начин живота. Процеси који трају, а који су за ширу јавност невидљиви треба да допринесу управо томе да се подигне квалитет културних програма и препознају сви актери културне сцене и њихови потенцијали. У свему томе процес мапирања новосадске ванинституционалне сцене први је корак у остваривању њене веће видљивости и њеном оснаживању.

Тагови:

Повезане вести >

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.