Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ се поред рада на развоју програма за годину титуле са предлагачима из невладиног сектора који доминирају у победничкој апликацији, определила и за додатно ангажовање у подршци и подизању капацитета ваниституционалне сцене. Као што је то и прошле године успешно учинила са установама културе, тако је и ове године Фондација свој статешки приступ започела кроз развој културе дијалога са представницима новосадске ванинституционалне сцене.
Прве активности усмерене су на процесе мапирања који треба да омогуће да се спроведу конкретни кораци. Повезујући то са својим дугогодишњим међународним искуством, Лија Гиларди, британски експерт за мапирања и стратешка планирања у области културе, радила је протекле недеље са представницима ванинституционалне културне сцене и члановима тима Фондације.
Током два дана, у две културне станице, Еђшегу и Свилари, размењени су ставови и искуства, проблеми са којима се слободни уметници и удружења најчешће сусрећу, креативни потенцијали који постоје у граду и околини, развијеност тржишта, контаката и модела сарадње, као и њихова одговорност у развоју културе. Имали смо прилику да чујемо афирмативне и критичке ставове и сугестије за унапређење функционисања целокупног градског културног система и његових актера, почев од Градске управе за културу, преко рада Фондације „Нови Сад 2021“, до актера ванинституционалне сцене и установа културе.
Међународно призната као лидер у области културног развоја, свестрани и добро обавештени креативац, Лиа Гиларди више од двадесет година сарађује са лидерима цивилног сектора, урбанистима, архитектима и уметничким организацијама у Европи како би пружила креативна и интегрисана решења за изазове који су део живота у савременим урбаним просторима. Она каже да је позитивно изненађена мноштвом активности у домену културе којa се дешавају у Новом Саду, али је потребно да установе културе буду отвореније и више комуницирају са ванинституционалном сценом, и обрнуто, те управо Фондацију „Нови Сад 2021“ препознаје као адекватног модератора у том процесу.
„Нема довољно сарадње у овом тренутку и треба да направимо простор како би се ова комуникација успоставила и то је, као и за многе друге градове у Европи, изазов и за Нови Сад”, истакла је Гилардова и додала да је приметна жеља Фондације „Нови Сад 2021” да креативност и потенцијале које новосадска ванинституционална сцена поседује, искористи и учини саставним делом програма, пружи им могућност да буду видљивији, да се подигне свест о томе шта они раде и да се покаже чиме они могу да допринесу граду, чак и после године титуле.
Да подсетимо, на исти начин, током 2018. Године Фондација је рад институционалне сцене подржала на више начина, почев од јавног позива Публика у фокусу где је пружена финансијска подршка установама културе за развој нових приступа у области развоја публике, јавних позива за мобилност и приступачност, преко бесплатних курсева страних језика за запослене у установама културе, пројеката неформалног образовања, пројеката изградње партнерстава све до највећег пројекта – „Пројекат 33“, усмереног на стратешко планирање рада установа културе у Новом Саду.
Током трајања титуле најатрактивнији су програми, највише се памте нови простори, али оно што Фондација „Нови Сад 2021“ највише истиче јесте да су нови људи и процеси који се дешавају једнако важни, ако не и важнији, јер су они предуслов да се програми десе, институције и уметници који раде у њима оснаже, а публика културу доживи као начин живота. Процеси који трају, а који су за ширу јавност невидљиви треба да допринесу управо томе да се подигне квалитет културних програма и препознају сви актери културне сцене и њихови потенцијали. У свему томе процес мапирања новосадске ванинституционалне сцене први је корак у остваривању њене веће видљивости и њеном оснаживању.