Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Градови Европске престонице културе

 

1985. године – Атина (Грчка)

1986. године – Фиренца (Италија)

1987. године – Амстердам (Холандија)

1988. године – Берлин (Немачка)

1989. године – Париз (Француска)

1990. године – Глазгов (Уједињено Краљевство)

1991. године – Даблин (Ирска)

1992. године – Мадрид (Шпанија)

1993. године – Антверпен (Белгија)

1994. године – Лисабон (Португал)

1995. године – Луксембург (Луксембург)

1996. године – Копенхаген (Данска)

1997. године – Солун (Грчка)

1998. године – Стокхолм (Шведска)

1999. године – Вајмар (Немачка)

2000. године – Авињон (Француска), Берген (Норвешка), Болоња (Италија), Брисел (Белгија), Хелсинки (Финска), Краков (Пољска), Рејкјавик (Исланд), Праг (Чешка), Сантијаго де Компостела (Шпанија)

2001. године – Порто (Португал), Ротердам (Холандија)

2002. године – Бриж (Белгија), Саламанка (Шпанија)

2003. године – Грац (Аустрија)

2004. године – Ђенова (Италија), Лил (Француска)

2005. године – Корк (Ирска)

2006. године – Патрас (Грчка)

2007. године – Луксембург (Луксембург), Сибињ (Румунија)

2008. године – Ливерпул (Уједињено Краљевство), Ставангер (Норвешка)

2009. године – Линц (Аустрија), Вилњус (Литванија)

2010. године – Есен за Рурску област (Немачка), Печуј (Мађарска), Истанбул (Турска)

2011. године – Турку (Финска), Талин (Естонија)

2012. године – Гимараис (Португал), Марибор (Словенија)

2013. године – Марсељ (Француска), Кошице (Словачка)

2014. године – Умео (Шведска) и Рига (Летонија)

2015. године – Монс (Белгија) и Плзењ (Чешка)

2016. године – Доностија/Сан Себастијан (Шпанија), Вроцлав (Пољска)

2017. године – Орхус (Данска), Пафос (Кипар) 

2018. године – Леуварден (Холандија), Валета (Малта)

2019. године – Матера (Италија), Пловдив (Бугарска)

2020. године – Ријека (Хрватска), Галвеј (Ирска)

2021. године – Нови Сад (Србија)Темишвар (Румунија), Елефсина (Грчка)

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.