Објављено:

10/01/2023
Прва званична церемонија примопредаје титуле Европске престонице културе одржана синоћ у Атини
10/01/2023

Прва званична церемонија примопредаје титуле Европске престонице културе одржана је синоћ на месту од изузетне симболичке важности – у првој Европској престоници културе, Атини. Носиоци титуле културних престоница током 2022. године, Еш (Луксембург), Каунас (Литванија) и Нови Сад предали су у главном граду Грчке признање престоницама културе за 2023. годину, Темишвару (Румунија), Веспрему (Мађарска) и домаћину – Елефсини (Грчка).

Догађај високог профила одржан је у вечерњим сатима у понедељак, 9. јануара, у Акропољском музеју у Атини. Титула културне престонице, симболички отеловљена у уметничкој скулптури, предата је престоницама за 2023. годину, док је ова церемонија била идеална прилика да се у први план истакну идеја и смисао Европске престонице културе, као јединственог пројекта који слави сложност различитих европских културних образаца. Мисија Европске престонице културе је да комуникацијом различитих култура уједини људе, градове и земље и допринесе одрживом јачању европске идеје.

Управо је у Атини, далеке 1985. године, глумица и некадашња грчка министарка културе Мелина Меркури, заједно са француским министром културе Џеком Лангом, покренула ово европско признање које за основни циљ има стављање културе у сам центар друштвеног развоја и посматрање културе као кључа за привредни развој друштва утемељеног на знању, иновативности и креативности.

Суштина пројекта Европске престонице културе су сарадња и умрежавање, који не долазе до изражаја само у току године титуле, већ остају као један од трајних легата пројекта. У славу богатства и различитости европских култура, Еш, Каунас и Нови Сад, као свој легат великој идеји европских културних престоница, остављају управо заједничку церемонију примопредаје титуле, која ће од 2023. године бити редовно одржавана у Атини почетком сваке године.

„Европске престонице културе представљају све оно због чега је европски континент цењен, и то превазилази културно богатство: наше заједничке вредности слободе, мира, правде и људских права. Култура је Европа и Европа смо сви ми – шест градова који учествују вечерас на церемонији примопредаје, као и све прошле и будуће Европске престонице културе”, изјавио је на церемонији Маргаритис Шинас, потпредседник Европске комисије.

Симбол Европе

Примопредаја је симболички представљена кроз скулптуру луксембуршке вајарке и дизајнерке стакла, Паскал Сеил. Скулптура представља Европу и инспирисана је чувеним грчким митом – отмицом кћерке феничанског краља Агенора, по којој је наш континент добио име. Уметничко дело израђено је од различитих слојева стакла, од којих сваки представља једну европску државу, док у њој доминирају боје Европске уније, плава и жута.

Међугранична сарадња као смисао пројекта Европске престонице културе

Култура је основно право сваког грађанина које се прославља у свим Европским престоницама културе. Културне престонице међу собом граде нове мостове, а у томе им се придружује стотине уметника, установа културе, волонтера и самих грађана, који учествују у изградњи нове културне историје, постављајући темеље за заједничку будућност.

Суштина пројекта су сарадња и умрежавање, као трајни легати. Током 2022. године, културне престонице сарађивале су кроз низ пројеката, а сарадња са осталим престоницама културе биће један од највећих легата који остаје Новом Саду као заоставштина године титуле.

Немања Миленковић, директор пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”, истакао је да је сама чињеница да су се три европска града повезала кроз титулу Европске престонице културе у 2022. години – преседан:

„Три различита и аутентична града, толико удаљена један од другог, успели су да на заједничким европским вредностима успешно реализују најзначајнији пројекат у Европи у области културе. То је увек подвиг за сваки град који добије титулу, али у времену короне и нових изазова са којима се сви сусрећемо, ово повезивање градова који су различити, а јединствени у својој жељи да заједнички деле европски идентитет, равно је чуду. Утолико је ово можда и један од највећих легата које Еш, Каунас и Нови Сад остављају свим будућим Европским престоницама културе”.

И Ненси Браун, генерална директорка пројекта Еш 2022, сматра да је сарадња у самом срцу европске идеје и програма луксембуршке културне престонице: „Кроз наш лајтмотив Ремиксуј културу, Еш је прославио историју и традицију, али и иновативне потенцијале и креативност нашег региона. Заједнички смо обликовали своју будућност, са циљем да наш пројекат постане светионик културе, одрживости, туризма, размене и сусрета, кроз око 160 догађаја, од којих ће се многи наставити и након 2022. године”.

„Протекла година показала нам је да можемо да постигнемо много ако сањамо велике снове – неговали смо културне потребе, оснаживали смо и повезивали заједнице, оживљавали заборављене просторе и видели наш вољени град у потпуно новом светлу. Титула Европске престонице културе је велика одговорност и још већа радост. Верујем да је уметност највреднија када поставља питања. Желим Елефсини, Веспрему и Темишвару не само да постављају питања, него и да проналазе одговоре кроз трансформативна културна искуства”, изјавила је директорка Каунаса 2022, Виргинија Виткиене.

„Колико је само ствари потребно да се поклопи да би овако велики пројекат био реализован! Мислим да је ово најважнија скривена истина, дубоко хуманистичка порука свих Европских престоница културе: уметност спаја! На исти начин, сви ми славимо брисање свих ограничења и граница. Добили смо прилику да у једној краткој години култура буде та која показује пут. Сви заједно – уједињена Европа. ΕΛΕVΣΙΣ значи долазак важне особе, ствари или догађаја и у том духу поздрављамо све престонице културе у Атини вечерас”, поручио је домаћин церемоније, уметнички директор Елефсине 2023, Михаел Мармаринос.

Директорка пројекта Веспрем-Балатон 2023, Ализ Марковић, истакла је да је одржаном примопредајом титуле додатно подстакнута свест о овом пројекту: „Част нам је да ове године делимо титулу са Елефсином и Темишваром. Желели бисмо да оваквим и сличним догађајима нагласимо важност титуле Европске престонице културе на европској културној сцени”.е

Александра Риглер, директорка Темишвара 2023, сматра да је ово година остваривања контаката: „За Темишвар је титула од самог почетка представљала шансу да се ојачају везе између различитих локалних заједница, да отворимо нова питања и привучемо нову публику. Поносни смо што смо део породице Европских престоница културе и што смо румунским културним делатницима створили оквир за дугорочну европску сарадњу и за размену искустава. Наш програм је такође чврст доказ наше привржености да се бавимо актуелним европским темама”.

Фото: John Stathis

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.