Колико је припрема битна и колико води ка позитивним исходима и успесима показао је Организациони одбор и тим за реализацију иницијативе да се град Нови Сад кандидује за Европску престоницу културе 2020. године. Њихов Годишњи извештај о раду, активностима и промоцијама, као и Акциони план за прву половину 2014. године, представљен је данас у Свечаној сали Градске куће уз присуство чланова ОО ЕПК, представника институција културе, радних група које учествују у реализацији пројекта, као и у присуству новинара.
Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, један од чланова Организационог одбора ЕПК, обратио се присутнима, изразивши захвалност на доприносу и помоћи које је пружио тим и показао спремност ка даљем раду за кандитатуру нашег града.
– Желим да се заједно изборимо за наш град. Ово није страначко питање, већ питање Града и Покрајине, рекао је Вучевић, наглашивши да је овогодишњи резултат позитиван, али да тек предстоји напоран рад како би Нови Сад постао кандидат.
Представљени су конкретни кораци који су одрађени у овој години, тачније од конституисања новог Организационог одбора који од фебруара ове године ради у проширеном саставу. Председник организационог одбора, др Андреј Фајгељ присутнима је изложио шта је све урађено у протеклих годину дана како би наш град постао кандидат за Европску престоницу културе.
– Ми смо ову годину посветили темељним припремама што је свакако најважније за успешну реализацију сваког пројекта. Темељне припреме подразумевале су и укључивање представника свих нивоа власти у Организациони одбор, дакле, и градских и покрајинских и републичких, а затим и стручних консултаната као што је господин Петер Лангер. На самом почетку рада смо организовали једнодневни семинар који је управо овде у Градској кући одржао стручни тим из Марибора, дакле града који јесте већ био Европска престоница културе. Касније смо се сусретали и са другим представницима градова који су понели ту значајну титулу, али и са онима који се јесу кандидовали, али нису то постали како бисмо сабрали разна искуства и како бисмо учили на туђим грешкама. Организациони одбор и тим осмислили су и реализовали низ пројекaта усмерених ка добијању подршке шире јавности, рекао је др Андреј Фајгељ, председник ОО ЕПК, у свом данашњем излагању. Фајгељ је посебно истакао да је рађено на неколико нивоа и да је посебна пажња посвећена партиципативности јер је управо она један од темеља за добијање кандидатуре.
– У том смислу, ми смо за само неколико месеци рада успели да кроз пројекте „Мој крај” и друге, укључимо велики број суграђана да и сами учествују, а свакодневно радимо на томе да представници свих институција, нарочито културних, прихвате да је овај пројекат мисија свих нас. Позив увек упућујемо свима јер ово је наш заједнички задатак, он је изнад свих подела по било којој основи: професионалној, старосној, партијској и другим. С тога је и осмишљен слоган: „Будимо сви тим за Европску престоницу културе!”
Колико труда и рада захтева овакав пројекат предочио је на данашњој јавној презентацији Митја Чандер, члан експертског тима ЕПК, један од стручњака који је успео да Марибор понесе ову титулу, рекавши да је оваква врста пројекта највећа у области културе у Европи.
– Ово није само фестивал еминентних догађаја, већ се ради о веома значајном културном доприносу за град. Идућа година биће кључна за нас и наш рад на овом пројекту, а оно што је најбитније је да све градске структуре, а не само културне, схвате потенцијал свега овога, рекао је Чандер.
Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање, такође је и члан Организационог одбора иницијативе да се Нови Сад кандидује за Европску престоницу културе, данас је новинарима истакао важност сарадње свих политичких структура на овом важном пројекту. „Кандидатура није важна само за град Нови Сад, или само за Војводину. Уколико Нови Сад добије ову титулу 2020. године, то ће бити најважнији пројекат и за целу земљу. То ће бити изузетна прилика да читавој Европи, кроз различите активности које трају током целе једне године, покажемо колико богатство различитости овде негујемо јер смо заиста специфични и јединствени по томе што на овом простору живе припадници 26 нација“, истакао је Грујић.
