Нови Сад је недавно, на трогодишњицу од добијања титуле Европске престонице културе, постао први град у Србији чије установе културе имају петогодишњу стратегију рада.
Сам процес едукације и менторства са стотину запослених у установама културе организовала је УНЕСКО катедра, Универзитета уметности у Београду, док је координацију између установа у оквиру пројекта „Јачање капацитета установа културе у Новом Саду“ водио „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“. Цео процес је започет и рађен управо због публике, како кажу координатори пројекта Горан Томка и Вишња Кисић.
Горан је доцент на Факултету за спорт и туризам у Новом Саду и гостујући предавач на УНЕСКО катедри за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду и на Универзитету Лион 2 у Француској. Коаутор је Стратегије развоја културе града Новог Сада и концепта апликације за Нови Сад Европску престоницу културе. Активно учествује као предавач на радионицама, семинарима и предавањима из области културних политика и менаџмента у култури у Грчкој, Либану, Француској, Аустрији, Шпанији, Словенији и Србији. Члан је управног одбора Европске асоцијације истраживача у култури.
Вишња је генерална секретарка Европа Ностре за Србију, највеће европске мреже цивилног друштва у области наслеђа, доктор наука историје уметности и управљања културним наслеђем. Сарадница је у Центру за музеологију и херитологију, предаје на УНЕСКО Мастер програму за културну политику и менаџмент Универзитета Уметности у Београду, а гостујући је предавач Универзитета Лион 2 (Француска), Универзитета Upsala (Шведска) и Универзитета Hasan II (Мароко). Добитница је награде Народног музеја 2009. и престижне европске награде за културну политику CPRA 2013. године.
„Идеја којом смо се водили све време је ширење приступа културним садржајима и повећање учешћа публике. Како да планирамо оно што ћемо радити за годину, две или три, имајући на уму ко ће бити ту да нас гледа, слуша, ради са нама. Публика сада може да очекује већу транспарентност рада установа, шта се дешава, на шта се троше средства, самим тим и да постоји веће поверење између установа културе и публике, односно да заиста те установе културе постоје због грађана и грађанки“, објашњава Горан Томка.
– Шта петогодишње стратегије доносе самим установама културе?
ГОРАН: За установе је јако важно да се њихови запослени, партнери, управе заједнички крећу у једном правцу, односно да имамо неку врсту хармонизације и усклађености рада. Такође, установама то отвара врата и када су у питању неки додатни фондови, мреже, асоцијације, јер сви траже да имате неки стратешки план. Запослени сада могу да рачунају да ће се неки њихови пројекти заиста остварити и то не краткорочно, него да постоји неки план за дужи временски период.
– Планови за наредних пет година су усвојени. Шта се даље дешава?
ВИШЊА: Сад нас чека период у ком установе спроводе оно што су испланирале уз подршку Града и Покрајине. По Законима Републике Србије све јавне установе праве планове на једногодишњем нивоу, тако да је сада потребно ускладити петогодишњи план са тим. Мислим да је изузетно важно да се подршка од стране Града и Покрајинског секретаријата настави, да буде константна и очигледна, како у буџетском, тако и у неком моралном смислу.
– Какав је био рад са представници установа? Какво је било њихово знање и искуство?
ВИШЊА: Изузетно је драгоцено што су учествовале заиста различите установе. Од културних центара у Футогу и Руменци, до Српског народног позоришта, музеја, позоришта за младе и других. Самим тим су и њихова искуства разнолика. Сви су дошли са неким специфичним претходним знањима, али чини ми се да је мало њих имало прилике да прође кроз процес стратешког планирања. Мислим да је свима пријао тај рад од скоро годину дана, јер је мало прилика у којим представници установа културе, али и цивилног сектора заједно уче, раде и дискутују. То је допринело да се створи неко поверење, остваре неке нове везе и идеје ко са ким може да сарађује. Учинили смо много јавнијим шта то установе раде.
– Осим овог пројекта, радили сте и на пројекту „Публика у фокусу“ и „Случај Петроварадин“ у склопу припреме Новог Сада као Европске престонице културе. Колико сви ти пројекти доприносе културној сцени и припреми за 2021. годину?
ВИШЊА: Ми смо сваки од тих пројеката гледали тако да им је повод 2021. али не и да им је та година циљ. Циљ је био да сваки пројекат направи нови темељ. У случају „Публике у фокусу“ то је темељ за однос са публиком и неке нове начине сарадње, у случају Пројекта стратешког планирања је осмишљавање рада установа, а у оквиру пројекта „Случај Петроварадин“ да се по први пут, у нашем региону, постави и уведе приступ управљања историјским налеђем.
ГОРАН: Норма Европске престонице културе је да се дубински позабави самом структуром и инфраструктуром културне сцене. Управо је то био циљ пројекта које помињемо. Не само да производимо нов садржај, већ да истражимо себе, свој систем и да ствари поставимо боље. Коме фали подршка, која знања имамо, како можемо са новим алатима, размишљањима и методологијом да приступамо публици, неким маргинализованим групама, да сарађујемо боље, односно темељно и системски да променимо културну понуду и продукцију Новог Сада. То није нешто што је много популарно, што се види на први поглед и што публика одмах сазна, али је утолико и важније. Фестивали и догађаји дођу и прођу, али квалитет промишљања и продукције и уопште културе у једном друштву долази кроз семинаре, сусрете, путовања, учења, а ови пројекти управо то обезбеђују.
– Где је Нови Сад тренутно у односу на раније, у светлу тих промена на пољу културе?
ВИШЊА: Покренули смо нека питања која смо дуго држали под тепихом и у некој зони комфора – радимо то што радимо и нико не поставља питања. То се променило, постоји нека амбиција, у коју су многи укључени и у коју још њих треба да се укључи, али су се ствари доста „продрмале“ на пољу културе. Култура је по први пут добила неко важно место у медијском простору, у сталним разговорима грађана. Титула Европске престонице културе подстакла је и оне који се до сада нису ништа питали, да се интересују шта се дешава. Сваки напредак је позитиван, али има још много сфера у којим би могло да се ради и у којима ће се радити у наредном периоду.
ГОРАН: Мислим да смо направили неке јако важне кораке, сарадње које нису постојале. Повезани су људи који би требало да се срећу стално. Изродиле су се неке визије, установили смо шта су нам проблеми којима треба да се бавимо. Нека врста светла је упаљена, сад боље знамо себе и друге, постављени су правци даљег деловања, појачани су неки капацитети и мислим да смо на добром путу да културна продукција Новог Сада буде квалитетнија. То не значи да је посао готов, неће бити готов ни 2021. јер увек има простора за побољшање и рад.
