Ирена Крегар Шегота, саветница за међународну сарадњу Градског већа за културу града Ријеке и Извршна координаторка пројекта ,,Ријека 2020” посетила је Нови Сад и том приликом смо разговарали о значају Европске престонице културе.
Како је дошло до кандидатуре Ријеке за Европску престоницу културе?
Била сам једна од особа које су градоначелинку предложиле ту идеју, део тима који је лобирао. Сматрали смо да би за Ријеку било веома значајно да понесе ту титулу и свакако сам изузетно задовољна што нам је градоночелник дао подршку.
Посла је било много, који је био први корак?
Први корак је био окупљање и дефинисање ресурса, да видите са којим људима и средствима можете припремити тако велики пројекат. То је захтеван процес који има две фазе, предодабир и одабир. За обе фазе морате припремити две пријавне књиге, мобилисати полтичаре и грађане, информисати их и придобити за пројекат. Под ресурсима подразумевам цео креативни капитал који морате окупити јер ви морате изнети једну оригиналну визију и сагледати на који ће се то начин ваш град уз помоћ овог пројекта развијати.
Како је јавност реаговала на прве активности које сте спроводили?
Јавност у Ријеци је била прилично скептична, људи нису довољно упознати са пројектом, нису довољно упознати шта се од града који се кандидује очекује. Но, веровали су да пројекат може пуно донети граду. Међутим, у првој фази нису мислили да Ријека има велике шансе, поготово када су чули да се Дубровник пријављује, а он већ јесте Европска престоница културе са богатом културном баштином. Европску престоницу културе не добија се само због онога што јесте, већ због нове визије града и оригиналности онога што нудите. Ми смо од почетка веровали да имамо нешто ново да понудимо!
Колико и на који начин су се грађани укључили у сам процес креирања концепта?
Ми смо јако пуно учинили да се грађани укључе. Њих пре свега треба информисати о каквом се пројекту ради, а то смо учинили кроз низ јавних консултација, округлих столова и информативних догађаја. Укључили смо уметнике, основне школе и вртиће са намером да направе микро пројекте који би показали како би Ријека могла да изгледа 2020. године. Исто тако, грађани, а пре свега културно- креативни сектор је био позван да поднесе пројектне идеје и своја размишљања о томе шта би смо требали изнети у Fнашој пријавној књизи.
Каква су очекивања културних радника и грађана, а шта су реалне могућности које сама Титула носи?
Очекивања су пре свега да град постане видљивији са више културних програма, као и да се реализују одређени инфраструктурни пројекти како би град добио један нови полет, атмосферу и већи број туриста. Културни и креативни сектор очекује боље прилике за рад у култури, у смислу бољих простора, финансија и капацитета. Сви заједно очекујемо да ће овај пројекат подстаћи нови развој града, довести до једног новог заједништва и једне нове, ведрије атмосфере која нам свима недостаје на Балкану.
Шта бисте поручили Новосађанима?
Да подрже тим који припрема кандидатуру, то је један изузетно захтеван посао у којем им је подршка потребна. И још нешто, важно је да верују у капацитете свог града.
