Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.

Јавни конкурс за укључивање у званични програм Нови Сад – Европска престоница културе

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ У ЗВАНИЧНИ ПРОГРАМ НОВИ САД – ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ У 2022. ГОДИНИ

Предмет јавног позива:

За потребе допуне званичног програма пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” у 2022. години, расписује се јавни позив за предлагање пројеката који су у сладу са програмским концептом За нове мостове, у циљу додатног обогаћивања културног и уметничког програма пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” у години титуле. Изабрани програми треба да буду реализовани на територији Града Новог Сада и „Зоне 021” (општине Ириг, Беочин и Сремски Карловци), а у изузетним случајевима програм може бити реализован и у другим местима.

Овим позивом се отвара могућност коришћења бренда и визуала пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” за одабране програме. Још једна од предности овог позива јесте и укључивањe изабраних програма у званични културни и уметнички програм у години титуле, односно у финалну Програмску књигу Европске престонице културе, која се снажно комуницира и представља у међународним оквирима. Позив је намењен апликантима којима није потребна додатна финансијска подршка. Дакле, програми који буду одабрани у оквиру овог позива, неће бити суфинансирани.

Пројекти са којима се аплицира на позив морају у основи бити јавни, културни и уметнички програми, који су у складу са програмским концептом и уметничком визијом За нове мостове. Апликанти су у обавези да се, поштујући програмски концепт пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” у 2022. години, определе за једну или више од укупно осам понуђених тематских целина, такозваних програмских лукова.

Општи циљеви јавног позива:

Позив се расписује у циљу допуне званичног програма пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” за 2022. годину, за пројекте чији носиоци самостално обезбеђују средства за њихову реализацију (припрема, промоција и продукција), док ће учешће у оквиру пројекта Европске престонице културе допринети видљивости и јавној комуникацији таквих пројеката кроз увођење у финалну званичну Програмску књигу за годину титуле, која има видљивост на међународном нивоу.

Програм Европске престонице културе, који ће бити реализован током 2022. године, биће промовисан и представљен широком европском и светском аудиторијуму и на тај начин допринети да програми који неће бити финансирани, али се програмски уклапају у концепт За нове мостове, освоје нову публику.

Главни програми и активности у оквиру пројекта морају бити видљиви и реализовани 2022. године, у складу са дефинисаним роковима наведеним по програмским луковима.

Право учешћа на позиву:

Право учешћа на позиву имају правна лица (институционална и ванинституционална сцена), са седиштем у земљи или иностранству, чије су основне делатности и области остваривања циљева ради којих је правно лице основано у складу са програмским концептом и уметничком визијом За нове мостове, који је развила Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”.

Апликанти могу бити и физичка лица са пребивалиштем у земљи и иностранству, али која могу самостално реализовати програм од планирања, преко продукције до реализације и промоције, док ће пројекат „Нови Сад – Европска престоница културе” у 2022. години допринети већој видљивости кроз промоцију програмских целина.

Неприхватљиви програми и активности:

– они организовани у приватне сврхе;
– који су доминантно комерцијални и осмишљени са циљем промоције комерцијалних производа или услуга;
– који промовишу поједине политичке или верске организације;
– који нису у складу са Уставом Републике Србије и темељним вредностима Европске уније.

ОПШТЕ ПРОГРАМСКЕ ОДРЕДНИЦЕ ПОЗИВА:

Програмски наратив пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” за 2022. годину произлази из слогана За нове мостове. Овај слоган представља идеју изградње нових мостова сарадње и размене између уметника и организација из Новог Сада и Србије са културном сценом Европе. Реализацијом пројекта Европске престонице културе и вредностима које промовише кроз програме, директно доприносимо процесу европских интеграција Србије. Такође, специфичан контекст титуле који утиче на програмску концепцију, јесте чињеница да је Нови Сад први град који је понео титулу Европске престонице културе у оквиру посебног програма за државе кандидате за чланство у Европској унији.

Уметнички концепт пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” за 2022. годину базиран је на основним вредностима Европске уније, као што су људска права, мултикултуралност, интеркултурни дијалог, заштита животне средине, култура мира, друштвена инклузија. Ове вредности промовишу идеју отвореног демократског друштва базираног на савременом хуманизму. Повезујући их са историјом, културом и идентитетом Новог Сада, дефинисали смо четири програмска моста, а неке од њих смо симболично назвали по постојећим новосадским мостовима, односно вредностима које град жели да ојача и додатно развије у контексту евроинтеграција. То су мостови: „Слобода”, „Дуга”, „Нада” и „Љубав”.

Сваки од тих симболичних програмских мостова подељен је на специфичне тематске целине, такозване програмске лукове – „Дочек”, „Друга Европа”, „Сеобе”, „Тврђава мира”, „Будућност Европе”, „Хероине”, „Дунавско море”, „Калеидоскоп културе”. Ови лукови ће у години титуле бити презентовани у унапред дефинисаним временским интервалима кроз реализацију пројеката из Апликационе књиге. Тај програм желимо да допунимо и додатно обогатимо новим пројектима одабраним овим позивом, повезујући их са постојећим пројектима из Апликационе књиге и претходно реализованим јавним конкурсима, да би их током планирања финалне Програмске књиге груписали у програмске кластере – мање тематске целине у оквиру програмских лукова.

ПРОГРАМСКИ ЛУК ДУНАВСКО МОРЕ

Време: од 22. јула до 21. августа 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Основни циљ програмског лука је преиспитивање односа човека према природи и заштити животне средине у специфичном контексту ограничене социјалне интеракције и међуљудских односа изазваних пандемијском кризом, кроз метафору Дунава као највеће, али и најзагађеније европске реке.

Концепт: У оквиру програмског лука Дунавско море развијају се културни и уметнички садржаји који откривају и (пре)испитују Дунав, његово приобаље, аде, мала и скривена дунавска места и засеоке, али и културно наслеђе земаља кроз које Дунав пролази. Дунав се тако уметнички промишља и (ре)позиционира као симбол Новог Сада, који због своје привржености Новосађани називају „својим морем”, али и као метафора европске разноликости, имајући у виду да протиче кроз 10 европских земаља.

Кластери: Програмски лук Дунавско море се реализује кроз два програмска кластера.

  • Обала – уметнички и едукативни пројекти који се баве темом заштите животне средине (прецизније Дунава) уз коришћење нових научних информација и/или технологија;
  • Пристаништа – уметнички пројекти који промовишу традиционалну и савремену уметност и културу народа Дунавског региона.

Кључне теме: Културно наслеђе Подунавског региона, еколошке и гастрономске теме, разноврсност и богатство живота на реци и приобаљу.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Дунавско море: активизам, визуелне, музичке, извођачке, циркуске, говорне и примењене уметности.

ПРОГРАМСКИ ЛУК ТВРЂАВА МИРА

Време: Од 17. јуна до 17. јула 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Критичко промишљање узрока и последица ратних сукоба и истраживање културе мира и заједништва кроз друштвено-ангажовану уметност и теорију.

Концепт: Европска унија настала је на рушевинама Европе након Другог светског рата, као мировни пројекат који се залаже за политику спречавања оружаних сукоба, како се не би поновиле страхоте европских ратова. Са друге стране, у Србији и такозваном региону Западног Балкана још увек се осећају последице недавних ратних сукоба и неразрешених конфликата.

У оквиру ове програмске целине истражујемо различите концепте културе мира, помирења и заједништва. Подстичемо пројекте који промовишу антифашистичке идеје и негују ангажован и критички приступ у вези са узроцима и последицама рата, кроз уметност и хуманистичке науке. То укључује суочавање са прошлошћу и културу сећања на жртве рата на западном Балкану, Европи и свету. Такође, добродошли су програми који омогућавају да се о конфликтима и постконфликтним друштвима разговара кроз призму обичних грађана, студената и стручњака, програми који тематизују искуства европских и ваневропских држава у решавању конфликата унутар својих граница и/или конфликата са суседним државама.

Кластери: Програми овог програмског лука се развијају кроз четири програмска кластера, односно, четири програмске целине.

  • Реквијем – разноврсни приступи критике ратних сукоба, суочавања са прошлошћу и обележавања сећања на жртве ратних сукоба;
  • Еутопија – реинвенција идеје Европе мира. Овај програмски кластер побуђује дијалог о будућности Европе, како се супротставити изазовима који су пред нама и како заједно остварити Европу мира коју желимо;
  • Бунт – подстицање уметничких израза на пољу друштвеног ангажмана и активизма. Овај кластер се бави уметношћу отпора и алтернативном културом сећања;
  • Голубица – афирмисање Новог Сада као града мира и заједништва. Нојева голубица на грбу Новог Сада реферише на бурну ратну прошлост, али и на то што је Нови Сад успео да оживи после ратова. Уједно је то и залог миру, који се већ тада одомаћио у овом пределу.

Кључне теме: мир, култура мира, заједништво, помирење, култура сећања.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Тврђава мира: хуманистика, извођачка и визуелна уметност (нарочито филмски програм и фотографија), археологија и музика.

ПРОГРАМСКИ ЛУК СЕОБЕ

Време: Од 1. фебруара до 15. марта 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Тумачење миграција као могућности за унапређење квалитета живота заједнице и промовисање вредности интеркултурног дијалога.

Концепт: Данас, када избегличка криза широм Европе доноси опасност од продубљивања расних и етничких стереотипа, предрасуда и потенцијалних конфликата, Нови Сад се још увек суочава с изазовом сеоба које су резултат ранијих ратних сукоба. Други по величини град у Србији, са својим специфичним геостратешким положајем, кроз историју је свој идентитет градио на миграторним кретањима и постао је препознатљив по својој мултикултуралности и суживоту многобројних етничких група. Данас у њему живи двадесет и једна национална заједница, говори се седамнаест језика, од којих су чак седам званични језици Европске уније, док су четири језика у службеној употреби у граду. Зато миграције посматрамо као специфичност Новог Сада, истичући значај које су имале за настанак и промене идентитета нашег града.

Са једне стране, посматрамо историјске миграције које су утицале на данашњи културни идентитет Новог Сада и Европе. Са друге, бавимо се заједничким проблемом региона, питањем актуелних (е)миграција и мотивима, пре свега младих људи за одлазак из земље.

Кластери: Програми овог програмског лука се развијају кроз четири програмска кластера, односно, четири програмске целине:

  • Раскршће – у оквиру овог кластера биће представљено како је преплитање различитих европских култура и утицаја градило сеобни идентитет Новог Сада.
  • Миграрт – укрштањем старих мајстора и нових нада европске уметничке сцене кроз класичну уметност, фотографију и савремено стваралаштво, миграције ће бити сагледане као неодвојив део идентитета Европе.
  • Сеоба душа – јединствени павиљон књижевности у овом делу Европе, где ће се на Новосадском сајму кроз различите врсте уметности ишчитавати актуелне теме миграција.
  • Караван – кроз разноврсне укусе гастро-културе, зачињене аутентичном уметношћу, посетом новосадским културним станица креће се на јединствено путовање Европом.

Кључне теме: интеркултурални дијалог.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Сеобе: извођачка уметност, визуелна уметност, примењена уметност, ангажовани говорни програми, музички програми и гастрономија.

ПРОГРАМСКИ ЛУК ХЕРОИНЕ

Време: Од 16. маја до 14. јуна 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Подстицање и промовисање женске културе, уметности, стваралаштва, историје и наслеђа ради креирања праведнијег друштва и равноправнијег положаја жена.

Концепт: Уколико анализирамо актуелну културну и уметничку сцену Србије, а већим делом и Европске уније, очигледна је доминација мушке културе, у смислу аутора, тема и приступа. Питање родне равноправности, иако актуелно у другим сегментима друштва, недовољно је проблематизовано у култури, премда се често кроз културу креирају родни стереотипи у друштву. Овим програмским луком намеравамо да промовишемо женско стваралаштво и женску културу која је најчешће невидљива и недовољно призната. Женска културна историја Новог Сада развијала се управо на трагу, а често и у сарадњи са најзначајнијим европским активистичким, феминистичким и уметничким покретима, тако да је и савремено стваралаштво новосадских уметница присутно на европској културној сцени. Кроз програмски лук Хероине отварамо простор за представљање и вредновање новосадске, по свему судећи једне од најзначајнијих женских сцена на Балкану, која је од великог значаја и у ширем европском контексту.

Овакав приступ је у складу са глобалним циљевима Уједињених нација у наредној деценији, које позивају на равноправност полова и бољи положај жена у друштву, у жељи да се створи праведније и слободније друштво. Кампања Уједињених нација упозорава да је и поред различитих историјских околности, женска култура маргинализована у већини националних стратегија. Свакако, покрет за ослобођење жена један је од најзначајнијих културних и политичких процеса 20. века, који се наставља и у 21. веку, а предводник тог покрета на глобалном нивоу биле су и остале жене у Европи.

Уједно, биће то нови простор за различите приступе проучавања и афирмације интеркултуралне женске историје Новог Сада уз интеграцију женског културног стваралаштва у оквир националних и интернационалних вредности.

Kластери: Пратећи историју женске борбе за еманципацију кроз четири тематска кластера у које је лук подељен, Хероине настоје да кроз различите уметничке и теоријске праксе приближе женско питање општој јавности.

  • Mатица – Поведени примером велике добротворке и мецене Марије Трандафил, која би се сигурно и данас трудила да оплемени свет и околину лепотом и хуманим делима, желимо да наставимо ту традицију, те овај тематски кластер обогатимо програмима лепих уметности, музике и женског стваралаштва, с циљем да побољшамо сцену у овом контексту и подстакнемо ауторке и уметнице да на иновативан начин интерпретирају тековине културног наслеђа.
  • Милева – Милева Марић Ајнштајн је важан део историје, али и светске и националне науке. Неретко запостављена и код нас и у свету, она је симбол свих научница које су кроз историју остајале у сенци својих мушких колега, а понекад и животних сапутника. Жеља нам је да кроз овај кластер подстакнемо учеснике на преиспитивање улога и доприноса жена у науци.
  • Вила – Са циљем да подржимо књижевнице и песникиње, а надахнути ликом и делом наше Врдничке виле, Милице Стојадниновић Српкиње, пројекти у овој платформи треба да подстакну литерарни дискурс кроз панеле, такмичења, међународне песничке размене, конференције и преплитање са другим уметничким изразима и дисциплинама.
  • Милица – Инспирисани животом и делом Милице Томић, одважне активисткиње и пионирке свог доба, пројекти који ће се наћи у овом кластеру носе универзалну борбену феминистичку ноту, подстичући женску слободу у разним формама изражавања, додирујући бројне актуелне и глобалне теме.

Кључне теме: оснаживање жена и неговање женског стваралаштва.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Хероине: активистички и ангажовани програми, визуелна уметност, дизајн, дигитално стваралаштво и мултимедијa, примењена уметност, извођачка уметност и музички програми.

ПРОГРАМСКИ ЛУК ДОЧЕК

Време: Од 31. децембра 2021. године до 16. јануара 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Афирмација мултикултуралности Новог Сада обележавањем и упознавањем празника различитих религија и култура.

Концепт: Од половине децембра до краја јануара грађани Новог Сада најинтензивније празнују своју етничку и верску разноликост. У том периоду обележавају се две Нове године, два Божића, две Бадње вечери, свети заштитници домова и други обичаји, који представљају повод за дружења и породична окупљања.

Славећи два рачунања времена, уз два програмска концепта, у оквиру овог програмског лука, Нови Сад организује јединствен дочек у Европи, по грегоријанском и јулијанском календару. Повезујући домаће културно наслеђе са нематеријалном културном баштином Европе, Новосађани заједно са гостима и туристима прослављају своју мултикултуралност.

Оживљавајући различите градске просторе које програмски повезује, Дочек нуди жанровску и уметничку разноврсност како би укључио што већи број публике, а у исто време и поставио нове стандарде обележавања нематеријалног културног наслеђа локалне заједнице.

Дочек је уједно и увертира за церемонију отварања у години титуле, са концептом временског моста који се наслања на календар за рачунање времена нашег великог научника Милутина Миланковића и који треба да буде представљен кроз иновативну уметничку поставку као јединствено путовање кроз време.

У оквиру програмског лука Дочек подстичемо пријављивање пројеката који се баве интерпретацијом културног наслеђа Новог Сада, пројекте чији се програми реализују у несвакидашњим просторима и у ободним местима око Новог Сада и тзв. „Зоне 021”, пројекте који укључују светлосну уметност и светлосне инсталације, извођачку и визуелну уметност кроз мултимедијалне и сценске садржаје.

Кључне теме: рачунање времена, интеркултуралност, спајање науке и уметности.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Дочек: ликовне, примењене, визуелне уметности, дизајн, дигитално стваралаштво и мултимедијa, спајање музичко-сценске и визуелне уметности.

ПРОГРАМСКИ ЛУК БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ

Време: Од 15. марта до 15. маја 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Унапређење квалитета дечије и омладинске културе кроз развој алтернативних модела образовања, међународне сарадње и размене и активног укључивања деце и младих у креирање културне понуде града.

Концепт: Будућност Европе је програмска целина која почива на идеји да улагањем у децу и младост развијамо бољу, одрживију и сигурнију будућност Европе и тиме је чинимо бољим местом за живот свих нас.

У оквиру ове целине подстичемо пријављивање уметничких, едукативних и активистичких пројеката који: представљају нове уметничке форме и наративе за децу и младе, форме и наративе дечијег и омладинског стваралаштва; развијају најмлађу публику у институцијама културе; подстичу интеграцију културе и уметности у регуларне наставне и ваннаставне активности више него што је то иначе случај; подстичу критичко промишљање и проблематизују актуелне друштвене теме кроз ангажовану уметност; подстичу активно укључивање деце и младих у културне и социјалне политике Новог Сада и Европе; разматрају будућност Европе кроз културу и уметност коју стварају деца и млади, као и културу и уметност која се ствара за децу и младе; промовишу дечије стваралаштво и стваралаштво младих уметника и уметница из Новог Сада у Европи, као и оних из Европе у Новом Саду.

Кластери: Програми овог програмског лука се развијају кроз три програмска кластера, односно, три велике програмске целине.

  • Школе будућности – програми и пројектне активности у овом кластеру развијају алтернативне моделе образовања кроз уметност, циркус и игру.
  • Заставе будућности – овај кластер обухвата друштвено ангажоване програме деце и младих, као и оних за децу и младе.
  • Бајке будућности – пројекти у оквиру овог кластера треба да реинтерпретирају постојеће наративе и креирају нове бајке за децу и младе.

Кључне теме: дечије и омладинско стваралаштво и стваралаштво за децу и омладину са фокусом на неформалној едукацији, друштвеном активизму и ангажованости, новим наративима и бајкама, као и активно укључивање деце и младих у културне и социјалне токове.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Будућност Европе: визуелна, мултимедијална, музичка, извођачка (театар, плес, циркус и перформанс), улична и примењена уметност и књижевност.

ПРОГРАМСКИ ЛУК КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ

Време: Од 1. септембра до 6. октобра 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Неговање културе заједништва и промовисање културне разноликости Новог Сада.

Концепт: Калеидоскоп културе је целогодишњи пројекат културе заједништва који кроз различите процесе спаја уметнике, установе културе, невладине организације, грађане и посетиоце. Уметнички процеси који се одвијају током читаве године (уређење јавних простора, уметнички програми, резиденције и слично) своју јавну презентацију добијају током јесени када се Нови Сад трансформише у град-сцену. Током пет недеља програми се одвијају у целинама које нису тематски детаљно избрушене, него су подељене на одређене уметничке области с циљем да се активирају сви релевантни актери на културној сцени, расположиви градски простори и ресурси и ставе у службу уметничког чина и креирања јединствене слике Новог Сада као града у којем уметност живи – не само кроз мрежу културних станица, већ и на улицама, трговима, парковима, двориштима и у другим, заборављеним и запостављеним деловима града. У оквиру овог програмског лука биће развијани пројекти који кроз модерну методологију рада оживљавају и реинтерпретирају постојећу културну баштину, представљају нове уметничке форме и тенденције, едукују и развијају публику и буде свест о значају уметности у подизању квалитета свакодневног живота. Циљ је да се на тај начин побољшају капацитети локалне уметничке сцене, те да се подстакне на умрежавање и повезивање са уметницима и уметничким колективима из Европе и света.

Кластери: Концепт Калеидоскопа културе обухвата пет недеља трајања програма, где је свака недеља посвећена једној од уметности:

  • Визулена уметност – Ова програмска недеља има за циљ представљање културне баштине кроз ретроспективне изложбе уметника, уметничких група или различитих праваца на иновативан начин, путем мултимедијалних садржаја са циљем приближавања културног наслеђа публици свих генерација. Такође, програми у овој недељи нуде простор за представљање младих уметника кроз самосталне или групне изложбе и презентовање нових тенденција у модерној ликовној пракси. Поред ликовне и новомедијске уметности, током ове недеље бавимо се и филмом као важним сегментом визуелне уметности, у оквиру којег програм Калеидоскопа културе отвара простор за тематски разноврсне филмске програме и пројекције.
  • Архитектура – Недеља архитектуре посвећена је индустријском наслеђу, односно објектима, комплексима и пејзажима индустријског наслеђа, као и темама везаним за мапирање, вредновање, заштиту, промоцију и нове трендове пренамене овог занемареног културног блага и његовог укључивања у друштвено-економски развој локалних заједница, како у културне /непрофитне, тако и у комерцијалне/профитне сврхе. Програмски садржаји могу бити посвећени и питањима истраживања, интерпретације и визије модерног, урбаног развоја Новог Сада предоченим из урбанистичко-архитектонске преспективе. Такође, у оквиру ове програмске недеље желимо да испитамо како је архитектура своју примену добила у креативним индустријама и постала захвална и експлоатисана тема у видео-игрицама, односно како је постала важан сегмент сценског дизајна. У фокусу недеље архитектуре су и грађани који се активно укључују у креирање јавног простора и јавних градских површина. У оквиру пројектних активности предност се даје организовању предавања, радионица, студија случаја и презентација, а едукативна димензија биће посебно вреднована.
  • Извођачка уметност – Овај кластер усмерен је на представљање разноликости локалне и интернационалне позоришне, музичке, плесне и циркуске сцене, кроз представе, перформансе, извођења музичких програма (концерата), као и друге врсте сценског извођења. Један од кључних циљева је подизање капацитета локалне сцене, уједињавање ресурса и подршка актерима са сцене у процесу развоја одрживих програма. Планирајући догађаје на јавним местима, отвореним просторима, популарним новосадским локацијама и другим алтернативним локацијама, биће дат допринос афирмацији извођачких уметничких форми, а тиме се долази и до разнолике публике.
  • Књижевност – Недеља књижевности посвећена је представљању разноликости домаће књижевне сцене (како етаблираних и вишеструко награђиваних уметника, тако и нових књижевних нада који тек ступају на савремену књижевну сцену), повезивању домаћих аутора са ауторима из региона и/или Европе/света, откривању нових места за презентовање књижевних дела и нових формата књижевних догађаја, децентрализацији културе, као и развоју публике. Акценат стављамо на пројекте засноване на активностима усмереним на популаризацију књиге и читања, као и на развој књижевне публике и представљању Новог Сада као значајног места на књижевној мапи Европе.
  • Примењена уметност – Програми намењени представљању примењених уметности биће посвећени превасходно графичком дизајну, дизајну ентеријера, текстила, веб- дизајну, индустријском дизајну, типографији и модном дизајну. Циљ је представити нове праксе у овој области и презентовати их путем радионица, презентација и конкретних изложби дизајнера из земље и Европе.

Кључне теме: преиспитивање односа простора и програма у контексту културе; реинтерпретација простора као активног чиниоца у културном животу заједнице; утицај акумулираних значења простора и његове симболичне вредности коју има за заједницу – на доживљај и „употребу” простора; култна места у култури града – култура као начин живота града: Спенс, Корзо, Најлон, Трг галерија, Тврђава, Градић; Станица, Велики Лиман; реинтерпретација инудстријског наслеђа у пољу културе.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Калеидоскоп културе: музика (класична), опера, театар, савремени плес, улична уметност, архитектура, дизајн, књижевност, креативне индустрије и истраживачке и едукативне активности.

ПРОГРАМСКИ ЛУК ДРУГА ЕВРОПА

Време: Од 10. октобра до 30. новембра 2022. године.

Напомена: Пројектне активности које су од суштинског значаја за пројекат треба да буду реализоване у наведеном периоду. Припремне, извештајне и друге пратеће активности могу бити изведене изван овог периода.

Мисија: Истраживање уметничке сцене и културе са естетским, етничким, религиозним, сексуалним, политичким, расним и вредносним идентитетима и уверењима који се разликују од оних друштвено доминантних.

Концепт: Европска култура је најчешће препозната на основу доминатно прихваћених и распрострањених уметничких израза и вредности које стварају једнодимензионалну и непотпуну слику о сложености европског идентитета и културног наслеђа. Испод ове површине доминантних израза, постоји скривена, невидљива, подрумска, тајна, антиелитистичка, бунтовна, маргинализована, мањинска, контракултурна, алтернативна, вредносно другачија Европа. То је она Европа које нема довољно на мапама, у школским уџбеницима, на малим екранима, нема је у официјелним туристичким водичима. Сагледавање културе „друге Европе” доприноси разумевању дубине и сложености европског културног идентитета.

Поред развијене институционалне и националне културе, шездесетих година прошлог века Нови Сад је, уз Загреб, Београд и Љубљану, постао препознатљив актер на међународној сцени, на пољу авангардних, алтернативних, ванинституционалних уметничких, интеркултуралних и медијских пракси размене и прожимања нових идеја. Трибина младих била је међу најживљим културним институцијама у земљи, где се отворено расправљало, провокативно дискутовало и где су се износиле слободоумне културне и друге иницијативе. У то време су, на пример, боди-арт перформанси, највидљивији израз супротстављеног односа између појединца и колектива, скривања и излагања приватности, били учесталији него данас. Жута кућа на обали Дунава, иако је данас више нема, и даље чува успомене на страствени грађански активизам осамдесетих година прошлог века који су носили млади уметници. Од времена када су у музичкој продукцији друге Југославије почеле да се појављују назнаке бунта и контракултуре, Нови Сад је постао значајна тачка на музичкој мапи Југославије, што је кулминирало у ери панка и њувејва, уз многе култне бендове.

Кластери: Друга Европа у години титуле треба да представи управо овај дух Новог Сада који ће бити подељен у неколико тематских сегмената.

  • Супермоћни (маргинализоване групе) – У оквиру овог сегмента очекују се програми посвећени уметности арт брута тј. уметности коју стварају људи са инвалидитетом и психичким потешкоћама, а која ће представити тренутно стање овог уметничког поља у Новом Саду, Србији и Европи; програми који ће представити инклузивну страну уметности у областима као што је архитектура, филм, музика, плес и начине на који она може да допринесе смањењу предрасуда и бољoj интеграцији особа са инвалидитетом у друштво. Такође, очекују се програми који ће допринети инклузивности постојећих уметничких дела, тражећи нове начине који не сегментирају, него активно и иновативно укључују широку популацију у контакт са уметничким делима. Нагласак је на ширењу културе и уметности међу публиком која због маргинализованог положаја није често у прилици да је доживи. Вредновани ће бити и програми који подстичу умрежавање организација у Србији, региону и Европи.
  • Град стрипа (маргинализовани изрази – стрип) – Уметност стрипа, као до сада недовољно препознато наслеђе Новог Сада и Србије, треба да буде представљено у овом сегменту. Очекују се програми који ће на иновативан и интерактиван начин презентовати национално стрип наслеђе, а са друге стране представити и тренутни пресек стања стрипа у Европи и свету. Подржава се коришћење нових медија и ставља нагласак на едукацију шире популације у овој области. С обзиром на тематику Друге Европе, очекују се презентације стрипа и графичких новела као израза који инсистира на супкултурној традицији.
  • Страна Бe (мањинске и ваневропске културе,супкултурне групе и алтернативни изрази) – Кроз овај програм је потребно широј публици представити мањинске културе као и културе које новосадска и српска јавност нису имале прилику боље да упознају, као и различите супкултуре кроз аутентичне и иновативне форме са нагласком на локалном потенцијалу. Програмом је предвиђено да се Нови Сад представи у светлу сећања на протекли период који је значајно обележио његову историју током 20. века (период црног филма, ексцентричне моде, експерименталног звука и концептуалне уметности), али и кроз савремену мањинску и алтернативну сцену која би у дијалогу са својим европским колегама представила шта је мањинска и алтернативна уметност данас. Очекују се иновативни програми који доприносе да се критички сагледају досадашњи начини комуникације и укључе мањинске и супкултурне групе које ретко имају прилику да се њихов глас чује.

Кључне теме: стваралаштво маргинализованих, мањинских, супкултурних група и њихова боља интеграција у друштво, стрип као мањински израз, ваневропске културе и њихова корелација са нашом, алтернативно наслеђе и савремена алтернатива.

Приоритетне врсте израза за програмски лук Друга Европа: визуелна уметност (мултимедија, фотографија, сликарство, кратки филм, архитектура, стрип), активистички и ангажовани програми, извођачка уметност (интерактивни театар, мјузикл, перформанс, плес) и музички програм, креативне индустрије (дигитализација, медији, нови медији, мода), књижевност, музеологија.

ДОКУМЕНТАЦИЈА И НАЧИН ПРИЈАВЕ

Пријава се подноси на пријавном формулару (Образац 1), који се може преузети са интернет странице Фондације (www.novisad2021.rs) у делу: Јавни позиви.

Пријавни формулар (Образац 1) доставља се у једном примерку.

Учесник позива треба да приложи и копије следећих докумената у једном примерку:

  1. Копија решења о регистрацији правног лица или предузетника код надлежног органа (за правна лица);
  2. Биографије носиоца и чланова пројектног тима који учествују у предложеном програму;
  3. Изјава о партнерству (Образац 2), у случају да постоје партнери.

Комплетна документација подноси се обавезно у затвореној коверти у канцеларије Фондације, на адресу: Трг слободе 3, Нови Сад, сваког радног дана до 16.00 часова или путем поште препорученом пошиљком на адресу:

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културеˮ
Трг слободе 3
21101 Нови Сад
Поштански фах 153.

На коверти је потребно навести следећу напомену: Јавни позив за укључивање у званични програм пројекта „Нови Сад – Европска престоница културеˮ у 2022. години.

Пријаве на јавни конкурс се достављају најкасније у року од 30 дана од објављивања конкурса на интернет страници Фондације и у средствима јавног информисања.

Рок за подношење пријаве и пратеће документације истиче 7. 7. 2021. године.

Документација коју апликанти предају у оквиру овог позива се не враћа.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДАБИР И ОЦЕНУ ПРЕДЛОГА ПРОЈЕКТА

Приликом писања предлога пројекта потребно је водити рачуна о следећим аспектима који ће бити вредновани при оцењивању:

I

  1. ПРОЦЕНА ФОРМАЛНИХ УСЛОВА
  • Пријава је потпуна, разумљива, поднета на прописаном обрасцу у складу са пропозицијама позива и потписана од стране овлашћеног лица.

II

  1. РЕЛЕВАНТНОСТ ПРОГРАМА
  • Усклађеност тема и циљева предложеног пројекта са програмским концептом и уметничком визијом Фондације „Нови Сад 2021 – Европске престонице културе” – За нове мостове и смерницама за развој и селекцију пројектних предлога;
  • Усклађеност са Стратегијом културног развоја Града Новог Сада за период 2016–2026. године;
  1. КВАЛИТЕТ ПРОГРАМА
  • Иновативност и оригиналност приступа;
  • Квалитет пројектних активности и усклађеност активности са циљевима пројекта;
  • Укљученост мање заступљених и маргинализованих друштвених група.
  1. ОРГАНИЗАЦИОНИ И СТРУЧНИ КАПАЦИТЕТИ ПРЕДЛАГАЧА
  • Организациони и стручни капацитети предлагача за имплементацију пројекта;
  • Компетентност реализатора пројекта, односно референце главних уметника / извођача и/или ауторског тима;
  • Изводљивост програма.

ПОСТУПАК ОДЛУЧИВАЊА О ЈАВНОМ ПОЗИВУ

Непотпуне и неразумљиве пријаве, пријаве које нису попуњене на прописаним обрасцима, као и непотписане пријаве неће бити разматране.

Неблаговремене и недопуштене пријаве (пријаве упућене на начин који је у супротности са пропозицијама овог позива) биће одбачене.

Комисија ће извршити оцену и сачинити коначну ранг-листу о благовременим, потпуним и допуштеним пријавама, а на основу утврђених критеријума. Пријаве ће бити вредноване оценом од 0 до 100 поена.

Одлука о избору пријава биће донета најкасније у року од 30 дана од затварања позива.

Резултати јавног позива биће објављени на званичној интернет страни Фондације (www.novisad2021.rs).

Одлука је коначна.

Додатне информације:

За сва додатна питања у вези са поступком пријављивања на јавни позив, заинтересовани се могу обратити слањем имејла на адресу: program@ns2021.rs, најкасније до 15. јуна 2021. године. На питања постављена након наведеног рока неће бити одговарано.

Јавни позив за укључивање у званични програм Нови Сад – Европска престоница културе у 2022. години

Одлука о расписивању јавног позива за укључивање у званични програм Нови Сад – Европска престоница културе у 2022. години

Пријавни формулар – Образац 1

Изјава о партнерству – Образац 2

Одлука по Јавном позиву за укључивање у званични програм пројекта Нови Сад – Европска престоница културе у 2022. години

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.