Javni konkurs za uključivanje u zvanični program Novi Sad – Evropska prestonica kulture

JAVNI POZIV ZA UKLJUČIVANJE U ZVANIČNI PROGRAM NOVI SAD – EVROPSKA PRESTONICA KULTURE U 2022. GODINI

Predmet javnog poziva:

Za potrebe dopune zvaničnog programa projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u 2022. godini, raspisuje se javni poziv za predlaganje projekata koji su u sladu sa programskim konceptom Za nove mostove, u cilju dodatnog obogaćivanja kulturnog i umetničkog programa projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u godini titule. Izabrani programi treba da budu realizovani na teritoriji Grada Novog Sada i „Zone 021” (opštine Irig, Beočin i Sremski Karlovci), a u izuzetnim slučajevima program može biti realizovan i u drugim mestima.

Ovim pozivom se otvara mogućnost korišćenja brenda i vizuala projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” za odabrane programe. Još jedna od prednosti ovog poziva jeste i uključivanje izabranih programa u zvanični kulturni i umetnički program u godini titule, odnosno u finalnu Programsku knjigu Evropske prestonice kulture, koja se snažno komunicira i predstavlja u međunarodnim okvirima. Poziv je namenjen aplikantima kojima nije potrebna dodatna finansijska podrška. Dakle, programi koji budu odabrani u okviru ovog poziva, neće biti sufinansirani.

Projekti sa kojima se aplicira na poziv moraju u osnovi biti javni, kulturni i umetnički programi, koji su u skladu sa programskim konceptom i umetničkom vizijom Za nove mostove. Aplikanti su u obavezi da se, poštujući programski koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u 2022. godini, opredele za jednu ili više od ukupno osam ponuđenih tematskih celina, takozvanih programskih lukova.

Opšti ciljevi javnog poziva:

Poziv se raspisuje u cilju dopune zvaničnog programa projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” za 2022. godinu, za projekte čiji nosioci samostalno obezbeđuju sredstva za njihovu realizaciju (priprema, promocija i produkcija), dok će učešće u okviru projekta Evropske prestonice kulture doprineti vidljivosti i javnoj komunikaciji takvih projekata kroz uvođenje u finalnu zvaničnu Programsku knjigu za godinu titule, koja ima vidljivost na međunarodnom nivou.

Program Evropske prestonice kulture, koji će biti realizovan tokom 2022. godine, biće promovisan i predstavljen širokom evropskom i svetskom auditorijumu i na taj način doprineti da programi koji neće biti finansirani, ali se programski uklapaju u koncept Za nove mostove, osvoje novu publiku.

Glavni programi i aktivnosti u okviru projekta moraju biti vidljivi i realizovani 2022. godine, u skladu sa definisanim rokovima navedenim po programskim lukovima.

Pravo učešća na pozivu:

Pravo učešća na pozivu imaju pravna lica (institucionalna i vaninstitucionalna scena), sa sedištem u zemlji ili inostranstvu, čije su osnovne delatnosti i oblasti ostvarivanja ciljeva radi kojih je pravno lice osnovano u skladu sa programskim konceptom i umetničkom vizijom Za nove mostove, koji je razvila Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.

Aplikanti mogu biti i fizička lica sa prebivalištem u zemlji i inostranstvu, ali koja mogu samostalno realizovati program od planiranja, preko produkcije do realizacije i promocije, dok će projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u 2022. godini doprineti većoj vidljivosti kroz promociju programskih celina.

Neprihvatljivi programi i aktivnosti:

– oni organizovani u privatne svrhe;
– koji su dominantno komercijalni i osmišljeni sa ciljem promocije komercijalnih proizvoda ili usluga;
– koji promovišu pojedine političke ili verske organizacije;
– koji nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i temeljnim vrednostima Evropske unije.

OPŠTE PROGRAMSKE ODREDNICE POZIVA:

Programski narativ projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” za 2022. godinu proizlazi iz slogana Za nove mostove. Ovaj slogan predstavlja ideju izgradnje novih mostova saradnje i razmene između umetnika i organizacija iz Novog Sada i Srbije sa kulturnom scenom Evrope. Realizacijom projekta Evropske prestonice kulture i vrednostima koje promoviše kroz programe, direktno doprinosimo procesu evropskih integracija Srbije. Takođe, specifičan kontekst titule koji utiče na programsku koncepciju, jeste činjenica da je Novi Sad prvi grad koji je poneo titulu Evropske prestonice kulture u okviru posebnog programa za države kandidate za članstvo u Evropskoj uniji.

Umetnički koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” za 2022. godinu baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikulturalnost, interkulturni dijalog, zaštita životne sredine, kultura mira, društvena inkluzija. Ove vrednosti promovišu ideju otvorenog demokratskog društva baziranog na savremenom humanizmu. Povezujući ih sa istorijom, kulturom i identitetom Novog Sada, definisali smo četiri programska mosta, a neke od njih smo simbolično nazvali po postojećim novosadskim mostovima, odnosno vrednostima koje grad želi da ojača i dodatno razvije u kontekstu evrointegracija. To su mostovi: „Sloboda”, „Duga”, „Nada” i „Ljubav”.

Svaki od tih simboličnih programskih mostova podeljen je na specifične tematske celine, takozvane programske lukove – „Doček”, „Druga Evropa”, „Seobe”, „Tvrđava mira”, „Budućnost Evrope”, „Heroine”, „Dunavsko more”, „Kaleidoskop kulture”. Ovi lukovi će u godini titule biti prezentovani u unapred definisanim vremenskim intervalima kroz realizaciju projekata iz Aplikacione knjige. Taj program želimo da dopunimo i dodatno obogatimo novim projektima odabranim ovim pozivom, povezujući ih sa postojećim projektima iz Aplikacione knjige i prethodno realizovanim javnim konkursima, da bi ih tokom planiranja finalne Programske knjige grupisali u programske klastere – manje tematske celine u okviru programskih lukova.

PROGRAMSKI LUK DUNAVSKO MORE

Vreme: od 22. jula do 21. avgusta 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Osnovni cilj programskog luka je preispitivanje odnosa čoveka prema prirodi i zaštiti životne sredine u specifičnom kontekstu ograničene socijalne interakcije i međuljudskih odnosa izazvanih pandemijskom krizom, kroz metaforu Dunava kao najveće, ali i najzagađenije evropske reke.

Koncept: U okviru programskog luka Dunavsko more razvijaju se kulturni i umetnički sadržaji koji otkrivaju i (pre)ispituju Dunav, njegovo priobalje, ade, mala i skrivena dunavska mesta i zaseoke, ali i kulturno nasleđe zemalja kroz koje Dunav prolazi. Dunav se tako umetnički promišlja i (re)pozicionira kao simbol Novog Sada, koji zbog svoje privrženosti Novosađani nazivaju „svojim morem”, ali i kao metafora evropske raznolikosti, imajući u vidu da protiče kroz 10 evropskih zemalja.

Klasteri: Programski luk Dunavsko more se realizuje kroz dva programska klastera.

  • Obala – umetnički i edukativni projekti koji se bave temom zaštite životne sredine (preciznije Dunava) uz korišćenje novih naučnih informacija i/ili tehnologija;
  • Pristaništa – umetnički projekti koji promovišu tradicionalnu i savremenu umetnost i kulturu naroda Dunavskog regiona.

Ključne teme: Kulturno nasleđe Podunavskog regiona, ekološke i gastronomske teme, raznovrsnost i bogatstvo života na reci i priobalju.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Dunavsko more: aktivizam, vizuelne, muzičke, izvođačke, cirkuske, govorne i primenjene umetnosti.

PROGRAMSKI LUK TVRĐAVA MIRA

Vreme: Od 17. juna do 17. jula 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Kritičko promišljanje uzroka i posledica ratnih sukoba i istraživanje kulture mira i zajedništva kroz društveno-angažovanu umetnost i teoriju.

Koncept: Evropska unija nastala je na ruševinama Evrope nakon Drugog svetskog rata, kao mirovni projekat koji se zalaže za politiku sprečavanja oružanih sukoba, kako se ne bi ponovile strahote evropskih ratova. Sa druge strane, u Srbiji i takozvanom regionu Zapadnog Balkana još uvek se osećaju posledice nedavnih ratnih sukoba i nerazrešenih konflikata.

U okviru ove programske celine istražujemo različite koncepte kulture mira, pomirenja i zajedništva. Podstičemo projekte koji promovišu antifašističke ideje i neguju angažovan i kritički pristup u vezi sa uzrocima i posledicama rata, kroz umetnost i humanističke nauke. To uključuje suočavanje sa prošlošću i kulturu sećanja na žrtve rata na zapadnom Balkanu, Evropi i svetu. Takođe, dobrodošli su programi koji omogućavaju da se o konfliktima i postkonfliktnim društvima razgovara kroz prizmu običnih građana, studenata i stručnjaka, programi koji tematizuju iskustva evropskih i vanevropskih država u rešavanju konflikata unutar svojih granica i/ili konflikata sa susednim državama.

Klasteri: Programi ovog programskog luka se razvijaju kroz četiri programska klastera, odnosno, četiri programske celine.

  • Rekvijem – raznovrsni pristupi kritike ratnih sukoba, suočavanja sa prošlošću i obeležavanja sećanja na žrtve ratnih sukoba;
  • Eutopija – reinvencija ideje Evrope mira. Ovaj programski klaster pobuđuje dijalog o budućnosti Evrope, kako se suprotstaviti izazovima koji su pred nama i kako zajedno ostvariti Evropu mira koju želimo;
  • Bunt – podsticanje umetničkih izraza na polju društvenog angažmana i aktivizma. Ovaj klaster se bavi umetnošću otpora i alternativnom kulturom sećanja;
  • Golubica – afirmisanje Novog Sada kao grada mira i zajedništva. Nojeva golubica na grbu Novog Sada referiše na burnu ratnu prošlost, ali i na to što je Novi Sad uspeo da oživi posle ratova. Ujedno je to i zalog miru, koji se već tada odomaćio u ovom predelu.

Ključne teme: mir, kultura mira, zajedništvo, pomirenje, kultura sećanja.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Tvrđava mira: humanistika, izvođačka i vizuelna umetnost (naročito filmski program i fotografija), arheologija i muzika.

PROGRAMSKI LUK SEOBE

Vreme: Od 1. februara do 15. marta 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Tumačenje migracija kao mogućnosti za unapređenje kvaliteta života zajednice i promovisanje vrednosti interkulturnog dijaloga.

Koncept: Danas, kada izbeglička kriza širom Evrope donosi opasnost od produbljivanja rasnih i etničkih stereotipa, predrasuda i potencijalnih konflikata, Novi Sad se još uvek suočava s izazovom seoba koje su rezultat ranijih ratnih sukoba. Drugi po veličini grad u Srbiji, sa svojim specifičnim geostrateškim položajem, kroz istoriju je svoj identitet gradio na migratornim kretanjima i postao je prepoznatljiv po svojoj multikulturalnosti i suživotu mnogobrojnih etničkih grupa. Danas u njemu živi dvadeset i jedna nacionalna zajednica, govori se sedamnaest jezika, od kojih su čak sedam zvanični jezici Evropske unije, dok su četiri jezika u službenoj upotrebi u gradu. Zato migracije posmatramo kao specifičnost Novog Sada, ističući značaj koje su imale za nastanak i promene identiteta našeg grada.

Sa jedne strane, posmatramo istorijske migracije koje su uticale na današnji kulturni identitet Novog Sada i Evrope. Sa druge, bavimo se zajedničkim problemom regiona, pitanjem aktuelnih (e)migracija i motivima, pre svega mladih ljudi za odlazak iz zemlje.

Klasteri: Programi ovog programskog luka se razvijaju kroz četiri programska klastera, odnosno, četiri programske celine:

  • Raskršće – u okviru ovog klastera biće predstavljeno kako je preplitanje različitih evropskih kultura i uticaja gradilo seobni identitet Novog Sada.
  • Migrart – ukrštanjem starih majstora i novih nada evropske umetničke scene kroz klasičnu umetnost, fotografiju i savremeno stvaralaštvo, migracije će biti sagledane kao neodvojiv deo identiteta Evrope.
  • Seoba duša – jedinstveni paviljon književnosti u ovom delu Evrope, gde će se na Novosadskom sajmu kroz različite vrste umetnosti iščitavati aktuelne teme migracija.
  • Karavan – kroz raznovrsne ukuse gastro-kulture, začinjene autentičnom umetnošću, posetom novosadskim kulturnim stanica kreće se na jedinstveno putovanje Evropom.

Ključne teme: interkulturalni dijalog.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Seobe: izvođačka umetnost, vizuelna umetnost, primenjena umetnost, angažovani govorni programi, muzički programi i gastronomija.

PROGRAMSKI LUK HEROINE

Vreme: Od 16. maja do 14. juna 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Podsticanje i promovisanje ženske kulture, umetnosti, stvaralaštva, istorije i nasleđa radi kreiranja pravednijeg društva i ravnopravnijeg položaja žena.

Koncept: Ukoliko analiziramo aktuelnu kulturnu i umetničku scenu Srbije, a većim delom i Evropske unije, očigledna je dominacija muške kulture, u smislu autora, tema i pristupa. Pitanje rodne ravnopravnosti, iako aktuelno u drugim segmentima društva, nedovoljno je problematizovano u kulturi, premda se često kroz kulturu kreiraju rodni stereotipi u društvu. Ovim programskim lukom nameravamo da promovišemo žensko stvaralaštvo i žensku kulturu koja je najčešće nevidljiva i nedovoljno priznata. Ženska kulturna istorija Novog Sada razvijala se upravo na tragu, a često i u saradnji sa najznačajnijim evropskim aktivističkim, feminističkim i umetničkim pokretima, tako da je i savremeno stvaralaštvo novosadskih umetnica prisutno na evropskoj kulturnoj sceni. Kroz programski luk Heroine otvaramo prostor za predstavljanje i vrednovanje novosadske, po svemu sudeći jedne od najznačajnijih ženskih scena na Balkanu, koja je od velikog značaja i u širem evropskom kontekstu.

Ovakav pristup je u skladu sa globalnim ciljevima Ujedinjenih nacija u narednoj deceniji, koje pozivaju na ravnopravnost polova i bolji položaj žena u društvu, u želji da se stvori pravednije i slobodnije društvo. Kampanja Ujedinjenih nacija upozorava da je i pored različitih istorijskih okolnosti, ženska kultura marginalizovana u većini nacionalnih strategija. Svakako, pokret za oslobođenje žena jedan je od najznačajnijih kulturnih i političkih procesa 20. veka, koji se nastavlja i u 21. veku, a predvodnik tog pokreta na globalnom nivou bile su i ostale žene u Evropi.

Ujedno, biće to novi prostor za različite pristupe proučavanja i afirmacije interkulturalne ženske istorije Novog Sada uz integraciju ženskog kulturnog stvaralaštva u okvir nacionalnih i internacionalnih vrednosti.

Klasteri: Prateći istoriju ženske borbe za emancipaciju kroz četiri tematska klastera u koje je luk podeljen, Heroine nastoje da kroz različite umetničke i teorijske prakse približe žensko pitanje opštoj javnosti.

  • Matica – Povedeni primerom velike dobrotvorke i mecene Marije Trandafil, koja bi se sigurno i danas trudila da oplemeni svet i okolinu lepotom i humanim delima, želimo da nastavimo tu tradiciju, te ovaj tematski klaster obogatimo programima lepih umetnosti, muzike i ženskog stvaralaštva, s ciljem da poboljšamo scenu u ovom kontekstu i podstaknemo autorke i umetnice da na inovativan način interpretiraju tekovine kulturnog nasleđa.
  • Mileva – Mileva Marić Ajnštajn je važan deo istorije, ali i svetske i nacionalne nauke. Neretko zapostavljena i kod nas i u svetu, ona je simbol svih naučnica koje su kroz istoriju ostajale u senci svojih muških kolega, a ponekad i životnih saputnika. Želja nam je da kroz ovaj klaster podstaknemo učesnike na preispitivanje uloga i doprinosa žena u nauci.
  • Vila – Sa ciljem da podržimo književnice i pesnikinje, a nadahnuti likom i delom naše Vrdničke vile, Milice Stojadninović Srpkinje, projekti u ovoj platformi treba da podstaknu literarni diskurs kroz panele, takmičenja, međunarodne pesničke razmene, konferencije i preplitanje sa drugim umetničkim izrazima i disciplinama.
  • Milica – Inspirisani životom i delom Milice Tomić, odvažne aktivistkinje i pionirke svog doba, projekti koji će se naći u ovom klasteru nose univerzalnu borbenu feminističku notu, podstičući žensku slobodu u raznim formama izražavanja, dodirujući brojne aktuelne i globalne teme.

Ključne teme: osnaživanje žena i negovanje ženskog stvaralaštva.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Heroine: aktivistički i angažovani programi, vizuelna umetnost, dizajn, digitalno stvaralaštvo i multimedija, primenjena umetnost, izvođačka umetnost i muzički programi.

PROGRAMSKI LUK DOČEK

Vreme: Od 31. decembra 2021. godine do 16. januara 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Afirmacija multikulturalnosti Novog Sada obeležavanjem i upoznavanjem praznika različitih religija i kultura.

Koncept: Od polovine decembra do kraja januara građani Novog Sada najintenzivnije praznuju svoju etničku i versku raznolikost. U tom periodu obeležavaju se dve Nove godine, dva Božića, dve Badnje večeri, sveti zaštitnici domova i drugi običaji, koji predstavljaju povod za druženja i porodična okupljanja.

Slaveći dva računanja vremena, uz dva programska koncepta, u okviru ovog programskog luka, Novi Sad organizuje jedinstven doček u Evropi, po gregorijanskom i julijanskom kalendaru. Povezujući domaće kulturno nasleđe sa nematerijalnom kulturnom baštinom Evrope, Novosađani zajedno sa gostima i turistima proslavljaju svoju multikulturalnost.

Oživljavajući različite gradske prostore koje programski povezuje, Doček nudi žanrovsku i umetničku raznovrsnost kako bi uključio što veći broj publike, a u isto vreme i postavio nove standarde obeležavanja nematerijalnog kulturnog nasleđa lokalne zajednice.

Doček je ujedno i uvertira za ceremoniju otvaranja u godini titule, sa konceptom vremenskog mosta koji se naslanja na kalendar za računanje vremena našeg velikog naučnika Milutina Milankovića i koji treba da bude predstavljen kroz inovativnu umetničku postavku kao jedinstveno putovanje kroz vreme.

U okviru programskog luka Doček podstičemo prijavljivanje projekata koji se bave interpretacijom kulturnog nasleđa Novog Sada, projekte čiji se programi realizuju u nesvakidašnjim prostorima i u obodnim mestima oko Novog Sada i tzv. „Zone 021”, projekte koji uključuju svetlosnu umetnost i svetlosne instalacije, izvođačku i vizuelnu umetnost kroz multimedijalne i scenske sadržaje.

Ključne teme: računanje vremena, interkulturalnost, spajanje nauke i umetnosti.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Doček: likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn, digitalno stvaralaštvo i multimedija, spajanje muzičko-scenske i vizuelne umetnosti.

PROGRAMSKI LUK BUDUĆNOST EVROPE

Vreme: Od 15. marta do 15. maja 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Unapređenje kvaliteta dečije i omladinske kulture kroz razvoj alternativnih modela obrazovanja, međunarodne saradnje i razmene i aktivnog uključivanja dece i mladih u kreiranje kulturne ponude grada.

Koncept: Budućnost Evrope je programska celina koja počiva na ideji da ulaganjem u decu i mladost razvijamo bolju, održiviju i sigurniju budućnost Evrope i time je činimo boljim mestom za život svih nas.

U okviru ove celine podstičemo prijavljivanje umetničkih, edukativnih i aktivističkih projekata koji: predstavljaju nove umetničke forme i narative za decu i mlade, forme i narative dečijeg i omladinskog stvaralaštva; razvijaju najmlađu publiku u institucijama kulture; podstiču integraciju kulture i umetnosti u regularne nastavne i vannastavne aktivnosti više nego što je to inače slučaj; podstiču kritičko promišljanje i problematizuju aktuelne društvene teme kroz angažovanu umetnost; podstiču aktivno uključivanje dece i mladih u kulturne i socijalne politike Novog Sada i Evrope; razmatraju budućnost Evrope kroz kulturu i umetnost koju stvaraju deca i mladi, kao i kulturu i umetnost koja se stvara za decu i mlade; promovišu dečije stvaralaštvo i stvaralaštvo mladih umetnika i umetnica iz Novog Sada u Evropi, kao i onih iz Evrope u Novom Sadu.

Klasteri: Programi ovog programskog luka se razvijaju kroz tri programska klastera, odnosno, tri velike programske celine.

  • Škole budućnosti – programi i projektne aktivnosti u ovom klasteru razvijaju alternativne modele obrazovanja kroz umetnost, cirkus i igru.
  • Zastave budućnosti – ovaj klaster obuhvata društveno angažovane programe dece i mladih, kao i onih za decu i mlade.
  • Bajke budućnosti – projekti u okviru ovog klastera treba da reinterpretiraju postojeće narative i kreiraju nove bajke za decu i mlade.

Ključne teme: dečije i omladinsko stvaralaštvo i stvaralaštvo za decu i omladinu sa fokusom na neformalnoj edukaciji, društvenom aktivizmu i angažovanosti, novim narativima i bajkama, kao i aktivno uključivanje dece i mladih u kulturne i socijalne tokove.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Budućnost Evrope: vizuelna, multimedijalna, muzička, izvođačka (teatar, ples, cirkus i performans), ulična i primenjena umetnost i književnost.

PROGRAMSKI LUK KALEIDOSKOP KULTURE

Vreme: Od 1. septembra do 6. oktobra 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Negovanje kulture zajedništva i promovisanje kulturne raznolikosti Novog Sada.

Koncept: Kaleidoskop kulture je celogodišnji projekat kulture zajedništva koji kroz različite procese spaja umetnike, ustanove kulture, nevladine organizacije, građane i posetioce. Umetnički procesi koji se odvijaju tokom čitave godine (uređenje javnih prostora, umetnički programi, rezidencije i slično) svoju javnu prezentaciju dobijaju tokom jeseni kada se Novi Sad transformiše u grad-scenu. Tokom pet nedelja programi se odvijaju u celinama koje nisu tematski detaljno izbrušene, nego su podeljene na određene umetničke oblasti s ciljem da se aktiviraju svi relevantni akteri na kulturnoj sceni, raspoloživi gradski prostori i resursi i stave u službu umetničkog čina i kreiranja jedinstvene slike Novog Sada kao grada u kojem umetnost živi – ne samo kroz mrežu kulturnih stanica, već i na ulicama, trgovima, parkovima, dvorištima i u drugim, zaboravljenim i zapostavljenim delovima grada. U okviru ovog programskog luka biće razvijani projekti koji kroz modernu metodologiju rada oživljavaju i reinterpretiraju postojeću kulturnu baštinu, predstavljaju nove umetničke forme i tendencije, edukuju i razvijaju publiku i bude svest o značaju umetnosti u podizanju kvaliteta svakodnevnog života. Cilj je da se na taj način poboljšaju kapaciteti lokalne umetničke scene, te da se podstakne na umrežavanje i povezivanje sa umetnicima i umetničkim kolektivima iz Evrope i sveta.

Klasteri: Koncept Kaleidoskopa kulture obuhvata pet nedelja trajanja programa, gde je svaka nedelja posvećena jednoj od umetnosti:

  • Vizulena umetnost – Ova programska nedelja ima za cilj predstavljanje kulturne baštine kroz retrospektivne izložbe umetnika, umetničkih grupa ili različitih pravaca na inovativan način, putem multimedijalnih sadržaja sa ciljem približavanja kulturnog nasleđa publici svih generacija. Takođe, programi u ovoj nedelji nude prostor za predstavljanje mladih umetnika kroz samostalne ili grupne izložbe i prezentovanje novih tendencija u modernoj likovnoj praksi. Pored likovne i novomedijske umetnosti, tokom ove nedelje bavimo se i filmom kao važnim segmentom vizuelne umetnosti, u okviru kojeg program Kaleidoskopa kulture otvara prostor za tematski raznovrsne filmske programe i projekcije.
  • Arhitektura – Nedelja arhitekture posvećena je industrijskom nasleđu, odnosno objektima, kompleksima i pejzažima industrijskog nasleđa, kao i temama vezanim za mapiranje, vrednovanje, zaštitu, promociju i nove trendove prenamene ovog zanemarenog kulturnog blaga i njegovog uključivanja u društveno-ekonomski razvoj lokalnih zajednica, kako u kulturne /neprofitne, tako i u komercijalne/profitne svrhe. Programski sadržaji mogu biti posvećeni i pitanjima istraživanja, interpretacije i vizije modernog, urbanog razvoja Novog Sada predočenim iz urbanističko-arhitektonske prespektive. Takođe, u okviru ove programske nedelje želimo da ispitamo kako je arhitektura svoju primenu dobila u kreativnim industrijama i postala zahvalna i eksploatisana tema u video-igricama, odnosno kako je postala važan segment scenskog dizajna. U fokusu nedelje arhitekture su i građani koji se aktivno uključuju u kreiranje javnog prostora i javnih gradskih površina. U okviru projektnih aktivnosti prednost se daje organizovanju predavanja, radionica, studija slučaja i prezentacija, a edukativna dimenzija biće posebno vrednovana.
  • Izvođačka umetnost – Ovaj klaster usmeren je na predstavljanje raznolikosti lokalne i internacionalne pozorišne, muzičke, plesne i cirkuske scene, kroz predstave, performanse, izvođenja muzičkih programa (koncerata), kao i druge vrste scenskog izvođenja. Jedan od ključnih ciljeva je podizanje kapaciteta lokalne scene, ujedinjavanje resursa i podrška akterima sa scene u procesu razvoja održivih programa. Planirajući događaje na javnim mestima, otvorenim prostorima, popularnim novosadskim lokacijama i drugim alternativnim lokacijama, biće dat doprinos afirmaciji izvođačkih umetničkih formi, a time se dolazi i do raznolike publike.
  • Književnost – Nedelja književnosti posvećena je predstavljanju raznolikosti domaće književne scene (kako etabliranih i višestruko nagrađivanih umetnika, tako i novih književnih nada koji tek stupaju na savremenu književnu scenu), povezivanju domaćih autora sa autorima iz regiona i/ili Evrope/sveta, otkrivanju novih mesta za prezentovanje književnih dela i novih formata književnih događaja, decentralizaciji kulture, kao i razvoju publike. Akcenat stavljamo na projekte zasnovane na aktivnostima usmerenim na popularizaciju knjige i čitanja, kao i na razvoj književne publike i predstavljanju Novog Sada kao značajnog mesta na književnoj mapi Evrope.
  • Primenjena umetnost – Programi namenjeni predstavljanju primenjenih umetnosti biće posvećeni prevashodno grafičkom dizajnu, dizajnu enterijera, tekstila, veb- dizajnu, industrijskom dizajnu, tipografiji i modnom dizajnu. Cilj je predstaviti nove prakse u ovoj oblasti i prezentovati ih putem radionica, prezentacija i konkretnih izložbi dizajnera iz zemlje i Evrope.

Ključne teme: preispitivanje odnosa prostora i programa u kontekstu kulture; reinterpretacija prostora kao aktivnog činioca u kulturnom životu zajednice; uticaj akumuliranih značenja prostora i njegove simbolične vrednosti koju ima za zajednicu – na doživljaj i „upotrebu” prostora; kultna mesta u kulturi grada – kultura kao način života grada: Spens, Korzo, Najlon, Trg galerija, Tvrđava, Gradić; Stanica, Veliki Liman; reinterpretacija inudstrijskog nasleđa u polju kulture.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Kaleidoskop kulture: muzika (klasična), opera, teatar, savremeni ples, ulična umetnost, arhitektura, dizajn, književnost, kreativne industrije i istraživačke i edukativne aktivnosti.

PROGRAMSKI LUK DRUGA EVROPA

Vreme: Od 10. oktobra do 30. novembra 2022. godine.

Napomena: Projektne aktivnosti koje su od suštinskog značaja za projekat treba da budu realizovane u navedenom periodu. Pripremne, izveštajne i druge prateće aktivnosti mogu biti izvedene izvan ovog perioda.

Misija: Istraživanje umetničke scene i kulture sa estetskim, etničkim, religioznim, seksualnim, političkim, rasnim i vrednosnim identitetima i uverenjima koji se razlikuju od onih društveno dominantnih.

Koncept: Evropska kultura je najčešće prepoznata na osnovu dominatno prihvaćenih i rasprostranjenih umetničkih izraza i vrednosti koje stvaraju jednodimenzionalnu i nepotpunu sliku o složenosti evropskog identiteta i kulturnog nasleđa. Ispod ove površine dominantnih izraza, postoji skrivena, nevidljiva, podrumska, tajna, antielitistička, buntovna, marginalizovana, manjinska, kontrakulturna, alternativna, vrednosno drugačija Evropa. To je ona Evropa koje nema dovoljno na mapama, u školskim udžbenicima, na malim ekranima, nema je u oficijelnim turističkim vodičima. Sagledavanje kulture „druge Evrope” doprinosi razumevanju dubine i složenosti evropskog kulturnog identiteta.

Pored razvijene institucionalne i nacionalne kulture, šezdesetih godina prošlog veka Novi Sad je, uz Zagreb, Beograd i Ljubljanu, postao prepoznatljiv akter na međunarodnoj sceni, na polju avangardnih, alternativnih, vaninstitucionalnih umetničkih, interkulturalnih i medijskih praksi razmene i prožimanja novih ideja. Tribina mladih bila je među najživljim kulturnim institucijama u zemlji, gde se otvoreno raspravljalo, provokativno diskutovalo i gde su se iznosile slobodoumne kulturne i druge inicijative. U to vreme su, na primer, bodi-art performansi, najvidljiviji izraz suprotstavljenog odnosa između pojedinca i kolektiva, skrivanja i izlaganja privatnosti, bili učestaliji nego danas. Žuta kuća na obali Dunava, iako je danas više nema, i dalje čuva uspomene na strastveni građanski aktivizam osamdesetih godina prošlog veka koji su nosili mladi umetnici. Od vremena kada su u muzičkoj produkciji druge Jugoslavije počele da se pojavljuju naznake bunta i kontrakulture, Novi Sad je postao značajna tačka na muzičkoj mapi Jugoslavije, što je kulminiralo u eri panka i njuvejva, uz mnoge kultne bendove.

Klasteri: Druga Evropa u godini titule treba da predstavi upravo ovaj duh Novog Sada koji će biti podeljen u nekoliko tematskih segmenata.

  • Supermoćni (marginalizovane grupe) – U okviru ovog segmenta očekuju se programi posvećeni umetnosti art bruta tj. umetnosti koju stvaraju ljudi sa invaliditetom i psihičkim poteškoćama, a koja će predstaviti trenutno stanje ovog umetničkog polja u Novom Sadu, Srbiji i Evropi; programi koji će predstaviti inkluzivnu stranu umetnosti u oblastima kao što je arhitektura, film, muzika, ples i načine na koji ona može da doprinese smanjenju predrasuda i boljoj integraciji osoba sa invaliditetom u društvo. Takođe, očekuju se programi koji će doprineti inkluzivnosti postojećih umetničkih dela, tražeći nove načine koji ne segmentiraju, nego aktivno i inovativno uključuju široku populaciju u kontakt sa umetničkim delima. Naglasak je na širenju kulture i umetnosti među publikom koja zbog marginalizovanog položaja nije često u prilici da je doživi. Vrednovani će biti i programi koji podstiču umrežavanje organizacija u Srbiji, regionu i Evropi.
  • Grad stripa (marginalizovani izrazi – strip) – Umetnost stripa, kao do sada nedovoljno prepoznato nasleđe Novog Sada i Srbije, treba da bude predstavljeno u ovom segmentu. Očekuju se programi koji će na inovativan i interaktivan način prezentovati nacionalno strip nasleđe, a sa druge strane predstaviti i trenutni presek stanja stripa u Evropi i svetu. Podržava se korišćenje novih medija i stavlja naglasak na edukaciju šire populacije u ovoj oblasti. S obzirom na tematiku Druge Evrope, očekuju se prezentacije stripa i grafičkih novela kao izraza koji insistira na supkulturnoj tradiciji.
  • Strana Be (manjinske i vanevropske kulture,supkulturne grupe i alternativni izrazi) – Kroz ovaj program je potrebno široj publici predstaviti manjinske kulture kao i kulture koje novosadska i srpska javnost nisu imale priliku bolje da upoznaju, kao i različite supkulture kroz autentične i inovativne forme sa naglaskom na lokalnom potencijalu. Programom je predviđeno da se Novi Sad predstavi u svetlu sećanja na protekli period koji je značajno obeležio njegovu istoriju tokom 20. veka (period crnog filma, ekscentrične mode, eksperimentalnog zvuka i konceptualne umetnosti), ali i kroz savremenu manjinsku i alternativnu scenu koja bi u dijalogu sa svojim evropskim kolegama predstavila šta je manjinska i alternativna umetnost danas. Očekuju se inovativni programi koji doprinose da se kritički sagledaju dosadašnji načini komunikacije i uključe manjinske i supkulturne grupe koje retko imaju priliku da se njihov glas čuje.

Ključne teme: stvaralaštvo marginalizovanih, manjinskih, supkulturnih grupa i njihova bolja integracija u društvo, strip kao manjinski izraz, vanevropske kulture i njihova korelacija sa našom, alternativno nasleđe i savremena alternativa.

Prioritetne vrste izraza za programski luk Druga Evropa: vizuelna umetnost (multimedija, fotografija, slikarstvo, kratki film, arhitektura, strip), aktivistički i angažovani programi, izvođačka umetnost (interaktivni teatar, mjuzikl, performans, ples) i muzički program, kreativne industrije (digitalizacija, mediji, novi mediji, moda), književnost, muzeologija.

DOKUMENTACIJA I NAČIN PRIJAVE

Prijava se podnosi na prijavnom formularu (Obrazac 1), koji se može preuzeti sa internet stranice Fondacije (www.novisad2021.rs) u delu: Javni pozivi.

Prijavni formular (Obrazac 1) dostavlja se u jednom primerku.

Učesnik poziva treba da priloži i kopije sledećih dokumenata u jednom primerku:

  1. Kopija rešenja o registraciji pravnog lica ili preduzetnika kod nadležnog organa (za pravna lica);
  2. Biografije nosioca i članova projektnog tima koji učestvuju u predloženom programu;
  3. Izjava o partnerstvu (Obrazac 2), u slučaju da postoje partneri.

Kompletna dokumentacija podnosi se obavezno u zatvorenoj koverti u kancelarije Fondacije, na adresu: Trg slobode 3, Novi Sad, svakog radnog dana do 16.00 časova ili putem pošte preporučenom pošiljkom na adresu:

Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kultureˮ
Trg slobode 3
21101 Novi Sad
Poštanski fah 153.

Na koverti je potrebno navesti sledeću napomenu: Javni poziv za uključivanje u zvanični program projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kultureˮ u 2022. godini.

Prijave na javni konkurs se dostavljaju najkasnije u roku od 30 dana od objavljivanja konkursa na internet stranici Fondacije i u sredstvima javnog informisanja.

Rok za podnošenje prijave i prateće dokumentacije ističe 7. 7. 2021. godine.

Dokumentacija koju aplikanti predaju u okviru ovog poziva se ne vraća.

KRITERIJUMI ZA ODABIR I OCENU PREDLOGA PROJEKTA

Prilikom pisanja predloga projekta potrebno je voditi računa o sledećim aspektima koji će biti vrednovani pri ocenjivanju:

I

  1. PROCENA FORMALNIH USLOVA
  • Prijava je potpuna, razumljiva, podneta na propisanom obrascu u skladu sa propozicijama poziva i potpisana od strane ovlašćenog lica.

II

  1. RELEVANTNOST PROGRAMA
  • Usklađenost tema i ciljeva predloženog projekta sa programskim konceptom i umetničkom vizijom Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropske prestonice kulture” – Za nove mostove i smernicama za razvoj i selekciju projektnih predloga;
  • Usklađenost sa Strategijom kulturnog razvoja Grada Novog Sada za period 2016–2026. godine;
  1. KVALITET PROGRAMA
  • Inovativnost i originalnost pristupa;
  • Kvalitet projektnih aktivnosti i usklađenost aktivnosti sa ciljevima projekta;
  • Uključenost manje zastupljenih i marginalizovanih društvenih grupa.
  1. ORGANIZACIONI I STRUČNI KAPACITETI PREDLAGAČA
  • Organizacioni i stručni kapaciteti predlagača za implementaciju projekta;
  • Kompetentnost realizatora projekta, odnosno reference glavnih umetnika / izvođača i/ili autorskog tima;
  • Izvodljivost programa.

POSTUPAK ODLUČIVANJA O JAVNOM POZIVU

Nepotpune i nerazumljive prijave, prijave koje nisu popunjene na propisanim obrascima, kao i nepotpisane prijave neće biti razmatrane.

Neblagovremene i nedopuštene prijave (prijave upućene na način koji je u suprotnosti sa propozicijama ovog poziva) biće odbačene.

Komisija će izvršiti ocenu i sačiniti konačnu rang-listu o blagovremenim, potpunim i dopuštenim prijavama, a na osnovu utvrđenih kriterijuma. Prijave će biti vrednovane ocenom od 0 do 100 poena.

Odluka o izboru prijava biće doneta najkasnije u roku od 30 dana od zatvaranja poziva.

Rezultati javnog poziva biće objavljeni na zvaničnoj internet strani Fondacije (www.novisad2021.rs).

Odluka je konačna.

Dodatne informacije:

Za sva dodatna pitanja u vezi sa postupkom prijavljivanja na javni poziv, zainteresovani se mogu obratiti slanjem imejla na adresu: program@ns2021.rs, najkasnije do 15. juna 2021. godine. Na pitanja postavljena nakon navedenog roka neće biti odgovarano.

Javni poziv za uključivanje u zvanični program Novi Sad – Evropska prestonica kulture u 2022. godini

Odluka o raspisivanju javnog poziva za uključivanje u zvanični program Novi Sad – Evropska prestonica kulture u 2022. godini

Prijavni formular – Obrazac 1

Izjava o partnerstvu – Obrazac 2

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.

КАРМИЊО

CARMINHO