Година која је почела је такозвана „нулта година“ у припремама Новог Сада за 2021. годину када ће наш град бити Европска престоница културе. За дански Орхус и кипарски Пафос 2017. је година у којој ће та два града бити „центри“ културних дешавања у Европи.
Како преоси Deutsche Welle (DW), Орхус, други по величини град у Данској, очекује ове године више од пет милиона посетилаца, а разлог је, наравно, што је уз кипарски Пафос Европска престоница културе 2017.
Са 300.000 становника, Орхус је други по величини град Данске. У њему живи и скоро 40.000 миграната из око 130 земаља. Та културна шароликост разликује Орхус од других великих скандинавских градова и нарочито се види у јединственом трговачком центру – Базар-Весту. Осим тога, Орхус је модеран град, највећи на полуострву Јиланду, са високим животним стандардом и пространим пешачким зонама.
Упркос свему томе, Орхус је ван граница Данске мало познат. То би сада требало да се промени: организатори очекују више од пет милиона посетилаца ове године. Да би се припремили за јуриш, направили су обиман програм на 500 страница који укључује све уобичајене културне активности, као и оне специјално планиране за 2017.
Посебну улогу у програму има Музеј ликовне уметности ARoS са својим затвореним шеталиштем у дугиним бојама, дело исландског уметника Олафура Елиасона. Музеј на отвореном „Den Gamle By“ (Стари град) приказује свакодневни живот становника града кроз векове, почевши са добом у којем је живео писац бајки Ханс Кристијан Андерсен, па све до хипи-ере седамдесетих година. Ту је и забавни парк „Tivoli Friheden“.
Манифестације европске културне престонице почеле су 21. јануара грандиозним догађајем: процесијом од концертне дворане до луке, у којој је учествовало 5.000 људи са лампионима, праћени хором од хиљаду људи, симфонијским оркестром и многим другима. Све то је смислио британски уметнички директор Најџел Џејмисон како би истакао локалну културну баштину.
Сваког пуног месеца током године, биће специјалних догађаја, са међународно познатим извођачима. Један од врхунаца програма вероватно ће бити сценско-музички перформанс на води који ц́е се одржати 2. и 3. септембра у луци. Реч је о Викиншкој легенди „Црвена змија“ са 600 извођача и акробата у режији добитнице Оскара Сузане Бир.
Под мотом „Bridging“, од 25. августа до 3. септембра биће не само музике на улицама, по музејима и ноћним клубовима, већ и плеса и акробатике, као и забаве за децу. Током последња три дана биће одржан фестивал хране са фокусом на скандинавској кухињи.
Покровитељ манифестације Орхус европска престоница културе је данска краљица Маргарета II.
Пафос је најсиромашнија културна престоница Европе до сада. Тај приморски град на Кипру био је апсолутни аутсајдер, али је успео да се пробије јер је многе изненадио креативношћу свог концепта.
„Пафос је био апсолутни аутсајдер, али је успео да се пробије својом концептом“, каже за Deutsche Welle Георгија Децер, уметничка директорка културне престонице. На крају крајева, Пафос има две предности, археолошка налазишта – наводно је ту рођена богиња љубави Афродита – осим тога, током целе године је топло. То је било основа за концепт: „Фабрика на отвореном“. Концепт је Пафосу такође донео „Награду за културу Мелина Меркури“ и милион евра. Благодет за тако мали буџет.
„Ми желимо да археолошка налазишта отворимо за манифестације: старе виле, амфитеатар…“ објашњава концепт Децерова. Наравно, изграђени су нови простори, али већина манифестација ће се одржати на отвореном, под мотом: медитерански, слободно, рустично. Звучи привлачно – на просечној температури од 15 степени у јануару. Георгија Децер већ се радује концерту Берлинске филхармоније првог маја – на риви, са средњовековном тврђавом у позадини.
Око 400, углавном младих људи пријавило се да добровољно ради на разним местима, као помоћ ватрогасцима па све до бриге о појединачним уметницима.
Престоница културе би требало да делује и према унутра, то је такође део концепта. Многи догађаји који су претходили званичном почетку манифестација, уверили су грађане који су били скептични и сада долази све више и више људи. Уметничка директорка Георгија Децер уверена је да концепт функционише, да ће доћи не само више туриста, већ и да ће Пафос имати дугорочне користи од активности током године у којој је Престоница културе. После 2017. године у Пафосу би требало да остане више од перфектног бесплатног бежичног интерната.
За текст кориштени делови објављени на сајту Deutsche Welle (DW)
