reflective citizens

Објављено:

28/12/2020
Најмлађи грађани у промишљању – Деца и омладина о будућности Европе
28/12/2020

Кроз пројекат „Грађани у промишљању”, који се реализује у оквиру програмског лука Будућност Европе, ове године своја размишљања, идеје и ставове имали су прилику да искажу најмлађи грађани и омладина.

Они су то учинили сликањем и цртањем на ликовној радионици, али су најпре разговарали о томе како они виде будућност Европе. Из радионице „Најмлађи грађани у промишљању – Промишљање цртањем и сликањем” произашло је 36 мајица на којима су радила деца из седам основних и три средње школе у Новом Саду и његовој околини, уз помоћ ментора, професора, родитеља и волонтера.

Тим поводом, о пројекту и његовој идеји разговарали смо са водитељкама радионице, Маријом Јевтић и Снежаном Мандић. Марија је групна аналитичарка и пуноправна чланица Друштва групних аналитичара Београд, које је и носилац пројекта и редовна професорка Медицинског факултета у Новом Саду, а Снежана је професорка ликовне културе и саветница – спољна сарадница Министарства просвете.

Грађани у промишљању

Како се родила идеја за пројекат „Грађани у промишљању” и када је започета реализација?

Марија: Пројекат „Грађани у промишљању” у Новом Саду је започет захваљујући ентузијазму чланова и лидера Психо-социјалне секције Друштва групних аналитичара Београд. Од 2014.године, наш Нови Сад је постао уточиште за „Грађане у промишљању”. Ово је психо-социјална радионица која користи Тависток традицију психоаналитичко-системског приступа разумевању друштва и рада са организацијама, а настала је по моделу интернационалне радионице која се зове Listening Post (ЛП) и представља интеграцију ЛП, групне анализе, друштвеног сањања и конференције групних односа. „Грађани у промишљању” у Новом Саду користе (културне) просторе са жељом да они пробуде мноштво асоцијација који подстичу културни дијалог и грађанску свест за данашње време које живимо.

Како изгледа радионица „Грађани у промишљању”?

Марија: Сви заинтересовани грађани су добродошли. Није потребна претходна припрема, само воља и жеља да се одвоји време и поделе мисли. Почињемо „поклањањем” снова – друштвеним сањањем (сесију води Ивана Нина Флашар), које помаже да се асоцира на садашњицу и покрену асоцијације. Након тога следи промишљаоница, подела искустава и мисли о садашњем тренутку из различитих улога које свако од нас има у својој свакодневници. Као водитељ „Грађана у промишљању” у Новом Саду желим да споменем и водитеље програма у Србији, групне аналитичаре – Марину Мојовић и Јелицу Сатарић. Специфичност наших радионица је интензивна веза са уметношћу, културним наслеђем, размена мисли о различитости која може да буде основ за заједништво и укључивање најмлађих грађана, односно деце, у промишљање.

Како је дошло до сарадње са Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе” и на који начин та сарадња доприноси пројекту?

Марија: Имајући у виду садржаје и начин нашег рада, родила се идеја да „Грађани у промишљању” буду део активности Новог Сада као Европске престонице културе. Како је Нови Сад мултинационално и специфично мултикултурално окружење, желели смо да радионице мигрирају кроз различите инспиративне културне просторе Новог Сада, да буду отворене за грађане који желе да промишљају, дају допринос мултикултуралности, толеранцији, бољем социјалном окружењу и грађењу подстицајних мостова у комуникацији. Понудили смо своје капацитете и тако започели сарадњу са Фондацијом, са жељом да се заједничким промишљањем допринесе позитивној културној клими, изградњи културних капацитета и неговању културног дијалога.

Ове године „Грађани у промишљању” су били и наши најмлађи. Како је изгледао процес рада са њима, како су се они показали?

Марија: Радионице се, сада већ традиционално, одржавају два пута годишње. За своје промишљање бирамо инспиративне културне просторе и бавимо се питањем како се деца осећају у временима у којима живимо, како виде своју будућност у нашем граду и како замишљају будућност Европе. Помислиле смо да је њима блиско изражавање цртежом и осмислиле промишљање цртањем/сликањем. Ипак, сама радионица је била завршница брижљивог процеса припреме и заједничког рада. Снежана Мандић је ликовни педагог, ја сам лекар и групни аналитичар, а у помоћ смо позвали и Ану Вуцељу, професорку књижевности. Септембар смо посветиле раду са децом и њиховим менторима. Они су на радионицу дошли спремни да своје скице, промишљања и ставове о будућности представе на мајицама.

Шта вас је највише изненадило и одушевило код деце? Колико су управо овакви пројекти, нешто што је ван класичног школског програма, важни за њихов развој?

Снежана: Од најранијег узраста деце, са њихових цртежа можемо пуно тога да прочитамо и сазнамо шта осећају, о чему размишљају, шта их тишти, а чему се радују. Управо то и јесте био циљ наше радионице – да језиком ликовног стваралаштва сазнамо шта деца сматрају значајним и шта би променили у својој будућности. Деца су ликовним језиком уз помоћ маште и уз помоћ ликовних елемената – линија, боја и облика свакој мајици дали уникатан и оригиналан изглед, притом нам и показали своја размишљања и визије када је у питању будућност Европе, а уједно и како виде своју будућност. Мислимо да не постоји лепши начин него да нам најмлађи грађани у промишљању испричају своју причу о будућности цртањем и сликањем.Тиме смо заиста добили право мало богатство промишљања.

 

Због пандемије коронавируса, на радионици су морале да се поштују мере заштите и превенције. Колико је то било захтевно и како су се деца прилагодила?

Марија и Снежана: Неизбежна тема данас је пандемијска криза, како за нас одрасле, тако и за децу. Идеје о ликовној радионици и цео процес припреме био је испреплетен са комплексном епидемиолошком ситуацијом. Како је наша жеља била да нађемо начин да реализујемо пројекат (кроз наставну и ваннаставну активност), упркос ситуацији у којој се сви налазимо, сведоци смо зрелог понашања деце, њиховог стрпљивог прихватања и поштовања мера. И период припреме у школи и сама радионица биле су пропраћене редовном дезинфекцијом руку и ношењем маски. Ипак, то није утицало на изузетне резултате ликовног израза на тему будућности Европе. Поносне смо на то како су деца реаговала током радионице, коју смо започели напољу, а због кише наставили унутра и на то како су ефикасно и пажљиво преселили све своје материјале за рад.

Каква је будућност пројекта „Грађани у промишљању”, односно шта нас чека у 2021. години?

Марија: „Грађани у промишљању” у Новом Саду, као облик окупљања и простор за културни дијалог, повезани су са идејом и активностима Европске престонице културе кроз јачање културног идентитета, неговање гостопримства и подстицање културног наслеђа, допринос разумевању процеса миграција, допринос у решавању конфликата, неговање и оплемењивање јавних простора и неговање различитости. У том ритму културног дијалога, неговању заједничког промишљања и уз учешће деце на различите начине, наставићемо и у 2021. и 2022. години и надаље, како на нашим већ традиционалним окупљањима, тако и посебним активностима намењеним најмлађим грађанима у промишљању са жељом да ликовним изразом искажу свој поглед на будућност Новог Сада и своју будућност као грађана Европе.

Тагови:
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.