Новосађанка, млада и свестрана уметница, која живи и ради у Риму, има сталне поставке у Цириху и Њујорку а своја дела излаже широм света, Миња Микић постала је амабсадор пројекта Нови Сад Европска престоница културе 2021. године.

Иако живи у Риму и највећа „признања“ за свој рад доживела у Италији, како каже захвална је пре свега својој породици и свом граду у којем је одрасла и дипломирала на Академији унемтности. Са великим задовољством је прихватила да промовише Нови Сад као Европску престоницу културе и у Галерији Матице српске, приликом симболичног проглашења за амбасадорку, одговорила је на наша питања.

Која је била Ваша прва реакција на позив да постанете амабасадорка пројекат „Нови Сад 2021“? Уједно, како сте доживели вест да је Нови Сад изабран за Европску престоницу културе 2021. године?

Помислила сам како је ова титула управо оно што мој Нови Сад заслужује. Веома ме је обрадовало што су колеге из Европске комисије, примењујући највише критеријуме, препознали потенцијал и потврдили квалитет једног истински важног европског центра. Позив да као амбасадрорка промовишем Нови Сад, озваничило је оно што ја већ годинама чиним на мојим изложбама широм света.

Шта је по Вашем мишљењу пресудило да Нови Сад добије ову ласкаву титулу?

Нови Сад има велику срећу да је, пре свега, својим географским положајем у центру Европе. Он је мултиетничка и мултикултурална средина, и то је нешто што се гаји вековима на овом поднебљу. Та чињеница је кроз историју допринела да се он развије у један трговачки, индустријски, туристички, спортски, универзитетски центар! Та универзалност са једне стране а са друге стране велика аутентичност, занимљиви су и сигурно су утицали на радозналост наших европских комсија.

Има ли Нови Сад, у овом тренутку, „оно нешто“ што би могло да га стави у ред европских културних ценатара као што су Рим, Париз, Берлин…?

„Оно нешто” је увек у људима! У овој мултиетничкој средини на „равној нози“ живе многе националности, сви смо ми заједно – Новосађани! Та толеранција, аутентичност и јачина карактера сигурно је за понос и може да се мери са европским и светским метрополама. Мислим да је „то нешто“ што сам понела из Новог Сада и што препознајем у неким великим градовима. На пример, у Њујорку је управо фантастично то што су скоро сви странци али су и сви Њујорчани!

Ви сте рођени и студирали сте у Новом Саду. На који начин је новосадска култура утицала на Ваш лични развој и развој Вашег израза?

Ја сам одрасла у фамилији уметника, тако да су културни догађаји, изложбе, балетске представе, позориште… моја природна средина. Нови Сад је увек имао свој репертоар, који је временом мени постао тесан, али је сигурно утицао на моје професионално формирање.

У сусрет 2021. години када ће Нови Сад бити Европска престоница културе очекују се велика улагања у „културну инфраструктуру“. Да сте у могућности да Ви изаберете приоритете шта би Ви прво изградили или реконструисали?

Сматрам да је ово прилика да се оснаже културне институције, као што је на пример Матица српска, али је можда и прилика да се роде неке нове. Ово је веома важан моменат у историји овог Града, можда се може рећи да је пресудан, и по мени било би значајно да се обележи „рођењем“ једног великог центра за културу, где би се окупљали заљубљеници у уметност и где би се дало више простора младима. „Рођењем“ такве установе обележили бисмо овај историјски моменат.

Урадили сте много на промоцији Италије. Ваше слике са мотивима познатих Италијана и градова промовисале су „апенинско полуострво“ у Њујорку, на Олимпијским играма у Рију Ваша изложба је била део промоције Рима – града кандидата за домаћина Олимпијских игара. Да ли имате идеју како на најбољи начин промовисати Нови Сад, посебно као град Европску престоницу културе?

Као што сам већ раније спомињала, људи су ти који чине средину, они су благо једног друштва! То је била основна тема и порука мог пројекта ,,GAPscape State of Art Italia”, где сам имала прилику да се упознам и дружим са најзначајнијим људима који представљају италијанску интелектуалну елиту и да насликам њихове портрете. Разговори са Мориконеом, Тосканијем, Пистолетом, Бонито Оливом… оставили су велики траг у мом професионалном сазревању. Реч ,,култура” долази од латинског ,,colere”, што значи гајити, узгајати… то је систем знања, размишљања. Култура су компетенција и знање једног човека која се пресликава на целокупно друштво. Нови Сад треба да гаји и улаже у своје квалитетне људе, пре свега младе таленте који ће сутра бити његови нови амбасадори и промотери.