Експресивност, топлина и нежност – епитети који карактеришу један од најстаријих инструмената, по Гинису, један од најтежих, а у Србији најдефицитарнији музички инструмент – обоу.
„Када објашњавам људима улогу и глас овог инструмента, увек цитирам своју прву наставницу обое, Жужану Егић, која би рекла следеће: „Када се у филмовима појави најлепша и најдирљивија сцена, тада засвира обоа и њен звук заокружи целу атмосферу.” Ето, то је глас овог дивног инструмента”, тако описује овај инструмент Сања Ромић, музичарка и оснивач „Обоа феста“ који ће ове године бити одржан у два термина у Културној станици Еђшег.
У петак, 11. септембра у 20 сати, кад ће бити одржан концерт обое и харфе, те у суботу, 19. септембра у 20 сати за кад је заказан интерактивни концерт „У сусрет Обоа фесту и звуку француских импресиониста“. Дан касније, у недељу, 20. септембра у 10 сати биће одржане радионице за ученике музичке школе на тему полагања аудиција, „Аудиција са лакоћом”.
„На концерту отварања у петак 11. септембра публика ће слушати дует обое и харфе, свираћемо музику француског импресионизма, која је позната, лепа за слушање, али врло захтевна стилски за свирање. Већином се свира на флаути, која је ‘мекша у изразу, но проналажењем правог стилског израза је кључ, а иза тога технички део који свако од нас ради у самосталном вежбању. Публика ће имати прилику да ужива у предивним мелодијама и музичким причама везаним за овај период у музици, њихове композиторе и дела. На тај начин ће публика уз јединствено музичко искуство понети и корисно знање са овог концерта”, каже Сања Ромић и додаје:
„Посебно нам је драго да представимо наше младе обоисте, који су стипендисти ‘Обоа феста’. Шта то значи? То значи да су се током карантина спремно одазвали нашем музичком „Обоа фест” изазову, да сниме видео у ком су одсвирали једну композицију коју воле и рекли су шта за њих значи музика, обоа и бављење уметношћу. На овај начин смо хтели да их мотивишемо да вежбају без обзира на ситуацију и да ураде нешто корисно за себе и поклоне другима своју уметност“.
Добитници стипендија су Ања Антић из Новог Сада, Андреј Јовановић из Београда и Марко Марковић из Крагујевца.
Овај фестивал одржава се већ трећу годину за редом, а 2018. и 2019. године обухватио је мајсторске курсеве које су водили светски реномирани обоисти, изложбе инструмената, радионице прављења пискова, различите едукације у оквиру којих је представљен и концепт “Свирати с лакоћом” који се бави здрављем музичара, техникама тела и менталном припремом.
„Ове године смо одлучили да радимо фестивал локалног карактера и са акцентом на концертно извођење, како би одржали континуитет и понудили знања оних домаћих уметника који иначе не предају у Србији и не држе курсеве овде. Пандемија нас је омела у првобитним плановима, али битно је снаћи се и одржати звук музике. Јер музика и уметност нам пружају најлепша стања душе и ума, посебно у ситуацијама као што је ова”, објашањава Сања.
Иако нестваран и поетичан, Сања каже да највећи проблем у Србији лежи у дефициту квалитетних и уопште инструмената по нижим и средњим музичким школама. Углавном су то јако стари инструменти, који ни не раде добро и потребно је купити нове.
„Ако немате инструмент у школи, ко ће се пријавити да учи да га свира? То је као да идете на трку Формуле 1, а немате ауто или сте кренули фићом. Онда долази најважнији део обое – писак. То је мали усник од трске, који се прави ручно, јер свако прави према својим потребама и начину свирања, физиономији уста. Прво вам га прави наставник, а у вишим годинама уче целу процедуру студенти, како би се осамосталили и били способни да свирају. То је најесенцијалнији део обое и за ово је потребан потрошни материјал: трска, ножеви, жице, конци, хилзне итд.”, објашњава оснивач „Обоа феста“ Сања Ромић и додаје:
„У Србији немамо ни једну продавницу овог материјала, нити сервис за поправку обоа. И онда долазимо до цене свега заједно, која је висока. Још када урачунате поштарине,царине, цена није мала. Уз ово је везано и генерална необавештеност о детаљима овог процеса израде пискова и иновације у домену развоја инструмената, што доводи до тога да стручно „каскамо” за светом и трошимо велики таленат, и потенцијал наших младих музичара, који га неоспорно имају”.
Управо због овакве ситуације, Сања Ромић каже да је свака подршка од великог значаја.
„Радујемо се да видимо да институције, као што је Европска престоница културе, виде вредност и допринос нашег пројекта. Посебно јер је везан за сферу културе која је у дефициту и која се у будућности одражава на квалитетно музичко образовање, функционисање оркестара који упошљавају обоисте и којима је потребан овај кадар. Без подршке институција, ово не би било могуће. Радимо на стварима које захтевају време и истрајност и које ће тек након неколико година показати конкретније резултате. Као када засадите биљку. Не видите одмах цвет, али негујете биљку да би процветала и расла. Тако је и са нашим пројектом. Ко верује, тај ствара, ко ради, тај гради”, завршава Сања Ромић.
Овај пројекат један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу локалним уметницима и удружењима, у оквиру пројекта „Уметници. Сад!“ који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица.
