Концерт који спаја праисторијску музику и модеран, електронски звук под називом „Од Прве Европе до 2021“ биће реализован 19. октобра од 20 сати у Културној станици Свилара.

У питању је пројекат уметника Љубомира Николића, са којим смо тим поводом разговарали на тему спајања две потпуно различите музичке епохе, како је дошло до сарадње са неколико значајних европских музеја, као и шта ће то публика имати прилике да доживи у Културној станици Свилара.

Пројекат „Од Прве Европе до 2021“ обухвата интересантан спој праисторијске и електронске музике. Како изгледа тај спој? Који сегменти „прве музике“ и модерног звука се комбинују?

Идеја за овакав интригантан спој „две звучне крајности“ уследила је као логичан наставак бављења „праисторијском музиком“ која је углавном дефинисана кроз свакодневне активности праисторијског човека: ритуале, обреде, лов. Музика је једна од највећих непознаница тог доба јер нема материјалних трагова. Остаци одређених инструмената као што су свирале од кости, зујаче, разни типови окарина, музички лук, могу да се тумаче и као „оруђа за рад“. Ако говорим о сегментима спајања „прве музике“ и модерног звука, кренуо сам од идејне тачке приближавања те „две крајности“. Покушао сам да нађем заједничке музичке (звучне) елементе, јукстапонирајући постојеће материјале оба поменута сегмента. Схватио сам то као неку врсту експеримента јер нисам имао много претходних материјала на које бих се могао угледати на основу којих би могао да базирам мој даљи рад у овом необичном споју.

То је заправо део докторског и истраживачког рада што је резултирало компакт диском у сарадњи са неколико значајних музеја у Европи. Који су то музеји и како је дошло до те сарадње?

С обзиром на то да сам прилично активан композиторски, уследио је позив од стране мађарских партнера и Удружења Pro Progressione из Будимпеште да се упустим у европски пројекат који би се базирао на другачијем тумачењу како музеји треба да функционишу у будућности. Пројекат је базиран на интерсекторалној крос-колаборативној сарадњи између ИТ стручњака, музејских радника, артиста и археолога у следећим музејима: Matrica Museum (Мађарска), Вучедол (Хрватска), Iron Gates (Румунија) и Лепенски вир (Србија). Циљ пројекта се односио на креирање театарске авантуристичке игре (theatrical adventure game), која је постављена у форми перфоманса уз подршку АР/ВР технологије, глумаца-перформера и оригиналне музике.

Колико времена је било потребно за истраживање?

Истраживање је трајало 2018 – 2019. године, пређено је око 5000 километара, сакупљена велика база података. Верујем да ће се истраживање наставити све до 2021. године.

Када сте се први пут сусрели са праисторијском музиком и на који начин? Које изворе сте користили? Колико је било захтевно истражити прву музику?

Изворе за проучавање сам проналазио кроз литературу и теренски рад. Што се тиче литературе, првенствено наводим радове канадског композитора Рејмонда Марија Шејфера (Murray R. Schafer) и поновно и субјективно преиспитивање манифеста „Уметност звукова“ (The Art of Noises), Луиђи Русола (Luigi Russolo) италијанског футуристе, сликара, теоретичара и композитора, посвећеног његовом пријатељу, композитору Франческу Барили Пратели (Francesco Barilla Pratella). Тачније, „преиспитивање“ могућности манифеста у праисторији, делом у антици све до значења и улоге истих звукова у модерном времену. Русолова поставка „футуристичког“ оркестра прати серију од шест група звукова који су били моја полазна тачка.

Како сте дошли на идеју да се споје праисторијска и електронска музика? Има ли сличности, односно да ли смо сачували нешто од те прве музике до ове данашње?

Оно што бих навео као главну сличност јесте динамичка експресивност. Незанемарљива је чињеница, да велики број теоретичара оправдано сматра период антике за најбитнији период за каснији развој музике и целокупан њен историјат. С друге стране период праисторије „потцењено” чека да буде „откривен”. Немали број уџбеника представља период праисторије као недовољно познат, или се (због малог броја чињеница и недовољних материјалних доказа) тумачи само у склопу других активности: лова, риболова, жетве, ритуала. Да ли је музика људска активност у оквиру одређених радњи или је то била „духовна“ потреба. Како су праисторијски људи схватали звук? Како је и да ли је звук утицао на емоционални фактор праисторијског човека, јер је недвојбено био окружен „звучним“ колоритом.

Како ће изгледати представљање вашег рада у КС Свилара?

Оно што бих нагласио јесте да ће публика имати ретку прилику да види и чује реконструкцију праисторијске флауте (свирале), grubgraben која датира од пре скоро 20.000 година! Перфоманс је базиран на комбинацији извођења уживо на праисторијским инструментима, повремено уз репродукцију нумера са компакт диска, семплованим/наснимљеним rady-made објектима и инструментима које су креирали аустријски музикоархеолози Beate Maria Pomberge и Maria Hackl.

Посебну вредност чине наснимљени звукови артефаката претежно из периода неолита: три лоптасте свирале, тип окарине из Румуније (Љупчова орница), Македоније (Анзабегово – Вршник култура), Аустрије ((Brunn und Gebirge, култура линеарне керамике) и глинени рог из Француске (Rohnavalley, бакарно доба), који се процесирају уживо у току перформанса „стратиграфски“ граде музички материјал. Видео рад кореспондира аудио материјалу и представља „базу“ сакупљених материјала у покушају синестезије у видео арт форму.

Организатори моле све посетиоце да се, ради очувања здравља и лепшег и квалитетнијег уживања у културним садржајима, придржавају свих мера. Посетиоци су у обавези да носе заштитне маске на свим догађајима. Oрганизатор задржава право измене одржавања програма и формата догађаја у случају промене епидемиолошких мера.

Пројекат „Од Прве Европе до 2021“ један је од 42 пројекта који је добио средства на Јавном конкурсу, у оквиру пројекта „Уметници. Сад!“ који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализација културе и јачање публике.