Резултати пројекта Европске престонице културе полако се сумирају, а истраживања већ показују да више од 70 одсто испитаних грађана тврди да је титуларна година задовољила или чак и превазишла њихова очекивања. Као позитивне промене већ се истичу обнова Дистрикта, подизање културне свести грађана, приближавање културе младима, упознавање различитих култура, отварање ка Европи, развој града, и др.
Бројни су процеси постављени у оквиру пројекта Европске престонице културе, постали примери добре праксе, широко применљиви, који се настављају и ове године, са жељом да живе и у будућности.
Управо се тако изродила потреба и да се те праксе представе и пренесу новим генерацијама младих. Стога је у организацији Катедре за менаџмент културе и медија и продукцију позоришта, јуче, 25. априла, одржано гостујуће предавање за студенте Факултета драмских уметности, Универзитета уметности у Београду.
Гостујући предавачи били су др Лазар Јованов, који је у години титуле био руководилац уметничког тима, а тренутно је у Фондацији „Нови Сад – Европска престоница културе“ на позицији сарадника за програмска партнерства и др Вук Радуловић, који је у години титуле био на месту руководица сектора за развој програма.
Јованов и Радуловић представили су студентима пројекат Европске престонице културе у контексту интегративне практичне политике и градске стратегије културног развоја, који даје огроман допринос мењању градског културног сектора, прихватању нових начина и метода деловања и увећању културног и социјалног капитала града.
Студентима је представљен резултат њиховог истраживања, које ће следеће године бити објављено у научној монографији „Држава и култура у транзицији: Изазови транзиционе културне политике у Србији (2000-2020)“, у издању Института ФДУ-а, коју уређује др Весна Ђукић, редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду.
Фокус предавања је био на интегративном моделу управљања у култури, базираног на емпријском искуству реализатора Европских престоница културе. Практични циљ предавања је био да се представи пројекат Европске престонице културе као реални интегративни управљачки модела, који модификован може бити примењен у различитим културним системима, који теже променама, иновацијама и унапређењу начина и метода деловања.
Представљене су најважније области интегративног управљања које су предавачи истражили:
• Стратегија урбаног развоја вођена културом (културом вођена визија града, интегрисани урбани развој у сагласју са наслеђем града, културна демократија као основ интегрисаног урбаног планирања и економски развој вођен културом);
• ЕПК као повод за интегративно стратешко планирање у култури и синхронизацију легислативе (интегративна програмска политика града, интегративно управљање установама културе, интегративно управљање потребама независне сцене, интегративно управљање комуникацијама, интегративно управљање кроз међувладину и међуресорну сарадњу, интеграција управа, установа, предузећа и служби на локалном ниво
• Стратегија интернационализације културне сцене (изградња и подстицање партерстава, мобилност уметника и делатника у култури, билатерална и мултилатерална сарадња у ЕПК политикама, координација са дипломатским представништвима и ЕУ институцијама у Србији, мобилност уметника и радника у култури, координација са амбасадама и ЕУ институцијама).
Како би студенти боље разумели комплексност реализације ЕПК пројекта и међусобну условљеност са другим градским/регионалним/државним токовима, плановима, очекивањима и интересима, предавачи су такође пружили краћи историјски осврт развоја и еволуције идеје Европске престонице културе.
