Које су то модне навике суграђана, од чега се прави одећа коју носимо, шта је то брза, а шта спора мода – одговор на ова питања добили су присутни, друге по реду, радионице пројекта „ЕкОтисак”, са темом „Одржива мода – зашто брза мода није решење”, која је одржана у Ректорату Универзитета у Новом Саду.

Имајући у виду макро и микро план деловања, циљ радионица је да се сагледа какав далекосежни утицај на климатске промене има одећа коју носимо и индустрија која је производи, шта ми као појединци можемо да урадимо и на кога треба вршити притисак да би се нешто заиста променило.

Проф. др Маја Радетић, професорка на Катедри за текстилно инжењерство Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, говорила је о изазовима и истраживањима у области екологије у текстилне индустрије, као и о текстилном отпаду.

„Спора мода је постојала негде до деведесетих година. Она је подразумевала значајно мању продуктивност у текстилној индустрији, две евентуално четири колекције годишње међутим појава брзе моде донела је значајне промене – производњу огромних количина одевних предмета што значи да до данас на глобалном нивоу износи негде између 90 и 100 милијарди одевних предмета на годишњем нивоу. Предвиђања су, да ће уколико се настави овакав раст становништва, до 2030. године биће, на годишњем нивоу у свету, генерисано око 150 милиона тона текстилног отпада само од одеће”, истакла је Радетић и додала да се у Србији на годишњем нивоу генерише око 6 и 9 хиљада тона текстилног отпада, те да Србија нема организовани систем сакупљања, нити сортирања отпада.

Модна индустрија је у самом врху светских загађивача, истиче модна новинарка, ауторка и водитељка подкаста у оквиру f.fm плаформе Марија Радаковић те наводи да постоје примери добре праксе, као и да би требало да се угледамо на земље западне Европе. Наводи да је прво и основно решење смањење производње, а затим на који начин се производе материјали и који су материјали у питању.

„Данас је 60 одсто гардеробе израђено од полиестера који настаје од исте сировине као и пластична флаша а то је сирова нафта. Мислим да данас сви знамо који проблем загађења пластиком представља за нашу цивилизацију. Такође, још једна алтернатива је прелазак на систем циркуларне економије где постоји управљање отпадом и враћање вишкова опет у систем. Оно што је веома важно да споменем, када причамо о одрживости модне индустрије као алтернативном систему брзе моде, то је достојанствени услови рада и достојанствене зараде и не можемо причати о одрживости ако не причамо о радним правима”, истакла је Радаковић.

Пројекат „ЕкОтисак” посвећен је климатским изазовима кроз спој уметности и науке. Центар за промоцију науке осмишљава нове начине информисања јавности и укључује и саме грађане у научна истраживања, у сарадњи са Филозофским факултетом и Академијом уметности Универзитета у Новом Саду, као и са организацијом Зелени Сад.

Традиционална манифестација art+science ће се кроз пројекат „ЕкОтисак”, током јула и августа 2022. године, реализовати у оквиру програмског лука „Дунавско море” у Новом Саду, овогодишњој Европској престоници културе. Уз активно укључивање уметника, научних истраживача, организација цивилног друштва и грађана, ове године испитиваћемо свакодневне навике грађана и процењивати начине на који се оне рефлектују на угљенични отисак, као својеврсни траг који свако оставља на нашу планету.

Фото: Владимир Јанић