Koje su to modne navike sugrađana, od čega se pravi odeća koju nosimo, šta je to brza, a šta spora moda – odgovor na ova pitanja dobili su prisutni, druge po redu, radionice projekta „EkOtisak”, sa temom „Održiva moda – zašto brza moda nije rešenje”, koja je održana u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu.
Imajući u vidu makro i mikro plan delovanja, cilj radionica je da se sagleda kakav dalekosežni uticaj na klimatske promene ima odeća koju nosimo i industrija koja je proizvodi, šta mi kao pojedinci možemo da uradimo i na koga treba vršiti pritisak da bi se nešto zaista promenilo.
Prof. dr Maja Radetić, profesorka na Katedri za tekstilno inženjerstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorila je o izazovima i istraživanjima u oblasti ekologije u tekstilne industrije, kao i o tekstilnom otpadu.
„Spora moda je postojala negde do devedesetih godina. Ona je podrazumevala značajno manju produktivnost u tekstilnoj industriji, dve eventualno četiri kolekcije godišnje međutim pojava brze mode donela je značajne promene – proizvodnju ogromnih količina odevnih predmeta što znači da do danas na globalnom nivou iznosi negde između 90 i 100 milijardi odevnih predmeta na godišnjem nivou. Predviđanja su, da će ukoliko se nastavi ovakav rast stanovništva, do 2030. godine biće, na godišnjem nivou u svetu, generisano oko 150 miliona tona tekstilnog otpada samo od odeće”, istakla je Radetić i dodala da se u Srbiji na godišnjem nivou generiše oko 6 i 9 hiljada tona tekstilnog otpada, te da Srbija nema organizovani sistem sakupljanja, niti sortiranja otpada.
Modna industrija je u samom vrhu svetskih zagađivača, ističe modna novinarka, autorka i voditeljka podkasta u okviru f.fm plaforme Marija Radaković te navodi da postoje primeri dobre prakse, kao i da bi trebalo da se ugledamo na zemlje zapadne Evrope. Navodi da je prvo i osnovno rešenje smanjenje proizvodnje, a zatim na koji način se proizvode materijali i koji su materijali u pitanju.
„Danas je 60 odsto garderobe izrađeno od poliestera koji nastaje od iste sirovine kao i plastična flaša a to je sirova nafta. Mislim da danas svi znamo koji problem zagađenja plastikom predstavlja za našu civilizaciju. Takođe, još jedna alternativa je prelazak na sistem cirkularne ekonomije gde postoji upravljanje otpadom i vraćanje viškova opet u sistem. Ono što je veoma važno da spomenem, kada pričamo o održivosti modne industrije kao alternativnom sistemu brze mode, to je dostojanstveni uslovi rada i dostojanstvene zarade i ne možemo pričati o održivosti ako ne pričamo o radnim pravima”, istakla je Radaković.
Projekat „EkOtisak” posvećen je klimatskim izazovima kroz spoj umetnosti i nauke. Centar za promociju nauke osmišljava nove načine informisanja javnosti i uključuje i same građane u naučna istraživanja, u saradnji sa Filozofskim fakultetom i Akademijom umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, kao i sa organizacijom Zeleni Sad.
Tradicionalna manifestacija art+science će se kroz projekat „EkOtisak”, tokom jula i avgusta 2022. godine, realizovati u okviru programskog luka „Dunavsko more” u Novom Sadu, ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture. Uz aktivno uključivanje umetnika, naučnih istraživača, organizacija civilnog društva i građana, ove godine ispitivaćemo svakodnevne navike građana i procenjivati načine na koji se one reflektuju na ugljenični otisak, kao svojevrsni trag koji svako ostavlja na našu planetu.
Foto: Vladimir Janić
