Претрага
Close this search box.
Претрага
Close this search box.
Ефемера колектив

Објављено:

02/10/2020
Изложба Ефемерни простори Ефемера колектива од 7. до 15. октобра у Свилари
02/10/2020

Site-specific праксе – светски мејнстрим у домену неконвенционалних архитектонских и уметничких истраживања још од 70-их година XX века, а ипак недовољно познат у нашем локалном контексту – истичу просторе и места као основу сваке креативне праксе, до својих екстрема. Након десетогодишњег присуства у националним и интернационалним site specific круговима, Ефемера колектив доноси у свој град – Нови Сад – избор својих радова. Мултимедијална изложба биће одржана од 7. до 15. октобра у Културној станици Свилара.

Изложбом Ефемерни простори Ефемера колектива представљени су пројекти реализовани у временском периоду од 2012. до 2020. године, пажљиво одабрани тако да прикажу разноврсност приступа, да истакну интердисциплинарност колаборација и, изнад свега, да негују и укажу на вредност неконвенционалне едукације и свих Ефемериних изузетних учесника и њихових високо ентузијастичних доприноса укупном раду који је предузет.

Представљена ефемерна колекција састоји се из осам пројеката, реализованих у Прагу, Новом Саду, Манили и Единбургу у сарадњи са пријатељима који подржавају Ефемерин рад – Прашким квадријеналом (Prague Quadrennial of Performance Design and Space), организацијом The Envelope Room и позоришном компанијом The Grid Iron, универзитетом De La Sale – Колеџом Свете Бенилде, Интернационалним фестивалом новог и алтернативног театра (ИНФАНТ) и Пастеровим заводом у Новом Саду. Уз одабране пројекте, у оквиру изложбе, Ефемера пружа и делимичан увид у један work-in-progress. Овај деликатан пројекат је посвећен вољеној Летњој сцени – маргинализованом, девастираном и напуштеном локалном месту, које је обележило развој праксе колектива, од најранијих дана.

Поводом изложбе, разговарали смо са члановима Ефемера колектива.

Ко стоји иза Ефемера колектива и шта је циљ вашег деловања?

Ефемеру је основала група архитектата, неформално још 2012. године, а формализовали смо групу као удружење 2015. године. Оснивачи групе су Миљана Зековић, Вишња Жугић, Бојан Стојковић, Владан Перић и Јелена Митровић, а ујединио нас је афинитет према разумевању, креативном потенцијалу, презентацији и репрезентацији простора, у оквирима који су отворенији и порознији од конвенционалног архитектонског схватања феномена. Циљ нашег деловања је ширење перспективе, начина и углова посматрања простора од стране разних интердисциплинарних актера у култури и науци.

Шта за вас представља простор? Да ли је простор концептуални оквир вашег деловања или само објективна стварност у којој стварате?

Простор јесте и једно и друго, истовремено и неодвојиво. У свим аспектима Ефемерине праксе, негујемо специфично разумевање простора, не као envelope-овојнице која обухвата догађај, већ као протагонисте догађаја. Овим релација између човека и простора остаје реверзибилна, каква и јесте у својој суштини.

Колико је пандемија корона вируса утицала на коришћење дигиталног, а не физичког простора?

Ковид-19 пандемија је употреби дигиталног простора донела додатно убрзање, у смислу брзог превођења и адаптирања разних полудигитализованих процеса у потпуно дигиталне оквире, уз измештање догађаја на дигиталне платформе. Физички простор је једноставно, привремено, променио функцију. Оно што је интересантно јесте то да се у размени функција између ова два типа простора, у овим надасве специфичним условима, створила могућност за ширење, модификацију и разумевање граничних простора, као категорије која их увезује, подједнако у физичком и менталном оквиру.

Ваш пројекат везан је за конкретан простор Културне станице Свилара, због чега сте баш њега одабрали?

Свилару сматрамо својом базом, још од времена пре оснивања културне станице. Једном приликом смо са студентима Департмана за архитектуру и урбанизам, са предмета Ефемерна архитектура, реализовали site-specific инсталацију Ла Линеа, којом сматрамо да смо обележили простор данашње Свиларе као место на културној мапи града. Реконструкција Свиларе догодила се након тога.

На изложби ће бити представљени радови аутора из целе Европе. Одакле они долазе, из којих држава и на који начин су се укључили у овај пројекат?

Изложба Ефемерни простори Ефемера колектива је ретроспективна изложба, којом представљамо свој рад последњих година. Излажемо осам великих пројеката, од којих је један трилогија, а један представља увид у наш тренутни work-in-progress. Учесници наших пројеката су разни креативци, не само из Европе, већ из целог света! Њих чак осамдесет и осам потписује учешће у сегментима изложених пројеката, а долазе, у овој селекцији радова, из дванаест земаља (из Португала, Мађарске, Немачке, Холандије, Уједињеног Краљевства, Шпаније, Белгије, Србије, Кине, Канаде, са Тајвана и Филипина).

Колико је важна титула Европске престонице културе за рад и развој новосадске уметничке сцене, али и развој културе једног града?

Ефемера га сматра важним првенствено са аспекта едукације публике и пружања подршке локалним актерима у култури да се додатно афирмишу и представе свој рад локалној сцени. Стварање снажне мреже креативаца, као последица оваквих афирмативних и презентацијских формата, јесте неопходно за било какав даљи развој једног града. Тек када се град засити разноликости уметничких формата и броја дешавања, неопходно ће бити спровести и једну врсту пурификације и јачања квалитета формата који ће опстати у будућности.

Изложба Ефемерни простори Ефемера колектива један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу локалним уметницима и удружењима, у оквиру пројекта „Уметници. Сад!”, који има за циљ јачање локалне културне сцене, подизање њених капацитета кроз мрежу културних станица, децентрализацију културе и развој публике.

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.