Уметнице Марија Марковић и Марија Крстић боравиће у Каунасу, у оквиру реципрочног резиденцијалног програма „ДеМо“ (скраћено од Decoding Modernity – Дешифровање модернизма) који су започели Kaunas Artists’ House (КАХ, Литванија) и Културни центар ЛАБ (Нови Сад, Србија).
Циљ програма је истраживање веза између различитих модернизама и разјашњење модернизма као феномена у ширем смислу времена и простора, као и кроз културне, научне, друштвене и индустријске напретке.
Како би се проширио појам модернизма, реципрочан резиденцијални програм „ДеМо” биће посвећен анализи модерног архитектонског термина EXISTENZMINIMUM и јачини његовог значења у овим нестабилним временима. Тема отвореног позива истовремено је концептуално одређена тренутним немогућностима и пандемијом, што такође одређује границе нашег постојања као и ограничења западног модернизма.
Марија Марковић и Марија Крстић прво ће два месеца истраживати и развијати своје пројекте под менторством локалних експерата, а након тога ће три недеље провести у Каунасу где ће их спровести у дело. Ове две уметнице својим пројектима осликаваће историјске, урбане и друштвене развитке који се тичу услова за живот између потреба и захтева, све време проучавајући и позивајући се на кључни термин – EXISTENZMINIMUM, простор за преживљавање.
Поред изузетно широког значења термина, EXISTENZMINIMUM је архитектонска дефиниција која се односи на одржавање људских потреба за удобно и приступачно пребивалиште након Првог светског рата. Термин су осмислиле немачке послератне архитекте „Нове стварности”. Они су желели да стварају што исплативија места за живот, делимично због послератне кризе у Немачкој, а делимично да би испунили обећање Вајмарског устава.
Како изгледају наши минимални егзистенцијални захтеви данас? Како се то променило током карантина? Како сада доживљавамо послератна архитектонска начела?
Уметница Марија Марковић је након завршених мастер студија на ликовној академији у Београду наставила школовање из области савремене уметности на Универзитету Парсонс у Њујорку.
Добитница је бројних престижних награда, иако веома млада, иза себе има три изложбе. Њен пројекат бави се загађењем ваздуха у Србији, док пројекат Марије Крстић истражује тенденцију младих у Србији да се из великих градова селе у рурално окружење како би себи и својој породици обезбедили боље услове за живот.
Марија Крстић мастерирала је на одсеку за алтернативно и луткарско позориште Позоришног факултета на Академији сценских уметности у Прагу. Ауторка је бројних представа, перформанса, документарних репортажа и радио-драма.
Партнери на пројекту су Kaunas Artists’ House, Каунас 2022: Модернизам за будућност, Културни Центар ЛАБ, Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”.
Фото: Стеван Мариновић, Тања Бјелић, Unsplash
