Међународна конференција „Шта наслеђе значи за нас“, престижне Фаро мреже Савета Европе, која је управо Алмашки крај уврстила као један од добрих примера праксе читаве мреже, одржана је јуче у Културној станици Свилара.
На конференцији међу главним говорницима били су представници Фаро мреже – Проспер Ванер из Марсеја, који је између осталог објаснио принципе повезивања унутар Фаро мреже, као и Ед Карол из Каунаса, који је представио пример очувања њиховог културног наслеђа.
Како оба града имају повезницу са Новим Садом управо преко титуле Европске престонице културе, што је Марсеј био 2013. године, а Каунас ће бити носилац заједно са Новим Садом 2022. године, Ванер и Карол истичу да културно наслеђе нису само објекти, већ је кључна локална заједница.
„Ми смо се у Марсеју водили тиме да право културно наслеђе нису простори, већ људи, из бројних разлога међу којима су миграције, учешће различитих актера, тако да су за нас наслеђе људи, локална заједница. Нисмо имали класичан приступ културном наслеђу, већ нови приступ свему томе, због чега нам је Фаро мрежа јако драгоцена јер сада не само да штитимо наслеђе, већ говоримо и о вредности које то културно наслеђе има за заједницу“, рекао је Проспер Ванер.
„За нас културно наслеђе, такође, нису само објекти. Објекти намењени за културу се огледају у идентитету који гради заједница, у њиховим причама, историји, окружењу и то је увек изазов за Европске престонице културе, јер ти градови заправо имају ограничено време да промовишу и уопште се баве питањем културног наслеђа, јер ти процеси захтевају деценије рада“, рекао је Ед Карол. Почетком ове године Фаро мрежа је управо Алмашки крај, као представника Србије, уврстила као пример добре праксе заједно са Културном станицом Свилара, када је ту одржана и промоција српског превода Фаро публикације и чланства Алмашког краја у Фаро мрежи Савета Европе.
„Ја сам био овде пре три године и видео како је првобитно изгледало, тако да је за мене заиста фасцинантно урадити такав посао претварања некадашње фабрике свиле у овакав простор какав је данас, за тако кратко време. Види се да је овај простор направљен према потребама заједнице и да се са њом развија. Имали смо прилике да видимо на различитим местима да нису сви простори тако направљени, они могу одлично да изгледају, али ако нису у складу са идентитетом локалне заједнице то није довољно. Овде заправо видимо интересантан микс између простора, људи и прича“, закључује Ванер о Културној станици Свилара.
„Мени се много допада идеја о улагању у културне станице које су засноване на том локалном идентитету, идентитету заједнице, јер сматрам да култура долази од периферије ка центру, не од центра ка периферији, стога мислим да су Алмашани нашли добар начин да се изборе са прогресивном урбанизацијом да одрже ту повезаност у локалној заједници, да задрже људску причу“, истиче Карол.
Поред њих, на конференцији су учествовале две добитнице награде Европа Ностра – Славица Вујовић, за пројекат „Тврђава Бач“ 2018. године и Елена Петровић Васић за пројекат „Гостуша“ 2016. године, затим Борис Машић, оснивач Музеја Подунавских Шваба у Апатину, као и Виолета Ђерковић, координаторка мреже културних станица пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ и чланица удружења „Алмашани“.
Присутнима су се путем видео позива из Стразбура обратили и генерални секретар Фаро мреже, Францеск Пла и Јована Познан, такође испред Фаро мреже. На конференцији су се такође обратили и члан Градског већа за културу, Далибор Рожић и директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, Синиша Јокић.
Конференцију су заједно организовали Завод за заштиту споменика културе Новог Сада у сарадњи са удружењем „Алмашани“, Фаро мрежом Савета Европе и Културном станицом Свилара.
Фото: Владимир Величковић
