Međunarodna konferencija „Šta nasleđe znači za nas“, prestižne Faro mreže Saveta Evrope, koja je upravo Almaški kraj uvrstila kao jedan od dobrih primera prakse čitave mreže, održana je juče u Kulturnoj stanici Svilara.
Na konferenciji među glavnim govornicima bili su predstavnici Faro mreže – Prosper Vaner iz Marseja, koji je između ostalog objasnio principe povezivanja unutar Faro mreže, kao i Ed Karol iz Kaunasa, koji je predstavio primer očuvanja njihovog kulturnog nasleđa.
Kako oba grada imaju poveznicu sa Novim Sadom upravo preko titule Evropske prestonice kulture, što je Marsej bio 2013. godine, a Kaunas će biti nosilac zajedno sa Novim Sadom 2022. godine, Vaner i Karol ističu da kulturno nasleđe nisu samo objekti, već je ključna lokalna zajednica.
„Mi smo se u Marseju vodili time da pravo kulturno nasleđe nisu prostori, već ljudi, iz brojnih razloga među kojima su migracije, učešće različitih aktera, tako da su za nas nasleđe ljudi, lokalna zajednica. Nismo imali klasičan pristup kulturnom nasleđu, već novi pristup svemu tome, zbog čega nam je Faro mreža jako dragocena jer sada ne samo da štitimo nasleđe, već govorimo i o vrednosti koje to kulturno nasleđe ima za zajednicu“, rekao je Prosper Vaner.
„Za nas kulturno nasleđe, takođe, nisu samo objekti. Objekti namenjeni za kulturu se ogledaju u identitetu koji gradi zajednica, u njihovim pričama, istoriji, okruženju i to je uvek izazov za Evropske prestonice kulture, jer ti gradovi zapravo imaju ograničeno vreme da promovišu i uopšte se bave pitanjem kulturnog nasleđa, jer ti procesi zahtevaju decenije rada“, rekao je Ed Karol. Početkom ove godine Faro mreža je upravo Almaški kraj, kao predstavnika Srbije, uvrstila kao primer dobre prakse zajedno sa Kulturnom stanicom Svilara, kada je tu održana i promocija srpskog prevoda Faro publikacije i članstva Almaškog kraja u Faro mreži Saveta Evrope.
„Ja sam bio ovde pre tri godine i video kako je prvobitno izgledalo, tako da je za mene zaista fascinantno uraditi takav posao pretvaranja nekadašnje fabrike svile u ovakav prostor kakav je danas, za tako kratko vreme. Vidi se da je ovaj prostor napravljen prema potrebama zajednice i da se sa njom razvija. Imali smo prilike da vidimo na različitim mestima da nisu svi prostori tako napravljeni, oni mogu odlično da izgledaju, ali ako nisu u skladu sa identitetom lokalne zajednice to nije dovoljno. Ovde zapravo vidimo interesantan miks između prostora, ljudi i priča“, zaključuje Vaner o Kulturnoj stanici Svilara.
„Meni se mnogo dopada ideja o ulaganju u kulturne stanice koje su zasnovane na tom lokalnom identitetu, identitetu zajednice, jer smatram da kultura dolazi od periferije ka centru, ne od centra ka periferiji, stoga mislim da su Almašani našli dobar način da se izbore sa progresivnom urbanizacijom da održe tu povezanost u lokalnoj zajednici, da zadrže ljudsku priču“, ističe Karol.
Pored njih, na konferenciji su učestvovale dve dobitnice nagrade Evropa Nostra – Slavica Vujović, za projekat „Tvrđava Bač“ 2018. godine i Elena Petrović Vasić za projekat „Gostuša“ 2016. godine, zatim Boris Mašić, osnivač Muzeja Podunavskih Švaba u Apatinu, kao i Violeta Đerković, koordinatorka mreže kulturnih stanica projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i članica udruženja „Almašani“.
Prisutnima su se putem video poziva iz Strazbura obratili i generalni sekretar Faro mreže, Francesk Pla i Jovana Poznan, takođe ispred Faro mreže. Na konferenciji su se takođe obratili i član Gradskog veća za kulturu, Dalibor Rožić i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, Siniša Jokić.
Konferenciju su zajedno organizovali Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada u saradnji sa udruženjem „Almašani“, Faro mrežom Saveta Evrope i Kulturnom stanicom Svilara.
Foto: Vladimir Veličković
