Филозофски системи великих мислилаца биће представљени у једној новој и уметничкој форми – на скицама и цртежима аутора Ненада Ланчушког, новосадског филозофа и критичара. Циљ изложбе је да се на визуелан начин представи филозофска мисао најрелевантнијих филозофа од античких времена до данас, употпуњена интерактивном дискусијом са широм публиком. Изложба се отвара у уторак, 29. јула у 18 сати у Културној станици Еђшег и трајаће до 1. августа.

Ненад Ланчушки је дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду, и бави се писањем прозних, драмских и теоријских текстова, као и филмске критике. Идеју за овакву изложбу добио је током студија, а пројекат „Уметници.Сад!” је омогућио да сада ову анализу види и шира публика.

„Колега и ја смо спремали испите тако што смо цртали шеме и скице, како бисмо себи боље објаснили неке филозофске проблеме. Касније сам пронашао у књизи „Шта је филозофија?“ Жила Делеза и Феликса Гатарија неке сличне скице система Декарта и Канта. Помислио сам како би било добро на тај начин скицирати комплетну историју филозофије и представити је као изложбу, а овај позив културних станица и пројекат „Уметници. Сад!“ ми се учинио као добар моменат за тако нешто“, прича Ненад са надом да ће изложба заинтригирати и ширу новосадску публику да се укључи у филозофске разговоре.

„Када се каже ‘филозофираш’ то у нашем језику обично има негативну конотацију. Шира публика баш тако реагује. Филозофски концепти су им често компликовани и неразумљиви, а притом не виде значај свим тим дубиозним промишљањима. Али ту није крива шира публика што је недовољно заинтересована, већ је ту одговорна сама филозофија што се угњездила у један неразумљив језик. И онда наравно да је опаска: „немој да ми филозофираш“, постала нешто негативно јер филозофе обичан свет ништа не разуме. Оно што је данас кључно за филозофију јесте да се измести из позиције предавача високоумних теорија које ником нису потребне и да филозофију врати на агору и њен првобитни медиј, а то је разговор“, закључује Ненад.

Значај овог пројекта је у томе да се негује филозофска култура у оквиру града, са циљем приближавања филозофске мисли широј популацији јер је она данас запостављена и углавном затворена у академским заједницама:

„Као што је Кант говорио да филозофија у његово време треба да се пробуди из „догматског дремежа” исто тако данас треба да се пробуди из своје херметичне позиције коју гаји унутар академске заједнице. Ако се данас психотерапеути баве лечењем емоција, онда филозофија треба да се бави лечењем мишљења које се такође ‘разболело’. Под тим управо мислим на чињеницу да је најпопуларнија теоријска литература у књижарама псеудо-научна литература и теорије завере. Како смо данас дошли поново до тога да постоје покрети који желе да нас увере у то да је земља равна? Управо због одсуства елементарне логичке мисли и критичке свести“, наводи Лачуншки.

На изложби ће моћи да се виде филозофски системи најрелеватнијих филозофа од хеленског периода до двадесетог века – од Анаксимандра до Жила Делеза, али је акценат на разговорима са публиком, појашњава аутор.

„Овај пројекат треба да буде корак отварања филозофије према широј публици. У суштини и ово је само експеримент јер је питање колико ће да успе да привуче људе. Оно што ја радим са овом изложбом и својим перформансом у њој је филозофска пракса, а то је оно што филозофији недостаје. Сократ је по цео дан стајао на тргу у Атини и разговарао са људима о томе како би дефинисао појам врлине. Жан-Пол Сартр је по цео дан седео у ‘Кафе де Флоре’, пио кафу, пушио и разговарао са људима. На исти начин ћу и ја седети у Еђшегу свакога дана и бити присутан и отворен за разговор. Нећу држати предавање нити трибину. Нећу бити чак ни ауторитет који преноси филозофско знање. Бићу само неко ко је спреман за филозофски разговор.“

Као очекиване резултате пројекта, Ланчушки види један искорак из херметичности академске заједнице у коју је филозофија дубоко уроњена.

„Осим тога што је присутна у средњошколском образовању, филозофија живи искључиво у затвореним академским круговима, дакле, факултетима и институтима који се баве оваквом
врстом теорије. Нисам сигуран колико она заиста постоји у културном животу с обзиром да на конференције и филозофске скупове одлазе искључиво студенти и друге колеге филозофи. На тај начин се ствара један круг истих људи који једни другима предају већ рециклиране теорије или једни друге читају у зборницима. Филозофија треба да се помери из овог херметизма“ каже Ненад и додаје да филозофске дискусије могу да добију свој редован простор у културном животу Новог Сада.

„Данас се често под појмом културе подразумева само уметност, међутим култура је много шири појам који обухвата начин живота једне заједнице и њеног промишљања и уверења о свету у којем обитава. Култура је и то када одлазите код некога у госте да не идете празних руку, култура је и то на који начин се односите према одећи коју носите, култура је између осталог и начин изражавања“, закључује аутор.

Изложба „Скица историје филозофије” један је од 22 пројекта који су добили средства на јавном позиву „Уметници. Сад!” Фондације Нови Сад 2021 – Европска престоница културе, а који има за циљ јачање новосадске културне сцене кроз мрежу културних станица, подизање њених капацитета, децентрализација културе и развој публике.

Партнер на пројекту „Уметници. Сад!“ је компанија Меркатор С.

Фото: Владимир Величковић