Концерт „Саксофоном кроз музичке епохе“, чија је основна идеја да се један нетипични инструмент представи у форми једног типичног реситала и тако приближи публици, у извођењу саксофонисте Срђана Пауновића и пијанисткиње Валентине Ненашеве, биће одржан у среду, 7. октобра од 20 сати, у Културној станици Еђшег.
„За мене лично овај концерт је важан због свог програма који на неки начин сумира сва моја знања и искуства стечена током година студирања и бављења музиком, и као такав представља мој поглед на бављење класичном музиком. Програм је конципиран да прикаже један заиста широк спектар изражајности саксофона у жанру класичне музике, па се надам да ће постићи жељени ефекат, и утицати на поимање овог инструмента код публике”, каже саксофониста Срђан Пауновић.
Публика ће путовати кроз романтизам, импресионизам, савремену музику, односно кроз капитална дела аутора који су кроз цео свој опус прожимали елементе целокупног музичког наслеђа, а изводити их на саксофону у 2020. години, како каже Пауновић, представља посебан „времеплов”.
„Одлучио сам да на програм овог концерта ставим два капитална дела за друге инструменте, што и није устаљена пракса, и помало је „ризичан” потез, али сам покушао да у својој интерпретацији пронађем неке универзалне звучне нијансе, посебно у „Прелуду за поподне једног фауна” који је оригинално симфонијска поема, и захтева од саксофона вештину да се од такта до такта из флауте претвори у обоу, па назад у флауту, затим хорну, кларинет, виолину… а Брамс је једнако извођен на кларинету и на виоли, те сам се потрудио да у Сонати помешам боје кларинета, виоле и саксофона. Савремена музика се све чешће изводи на фестивалима, али је солисти и даље бојажљиво стављају на програм својих солистичких реситала, па ме је то потакло на други ризик – две савремене композиције на програму. Ипак, мислим да ће публика прихватити оба дела, с обзиром на то да су обе композиције програмске, „La Lune en Paradis” је двоставачно дело инспирисано Камијевим „Калигулом” и мотивом Калигулине опсесије и патње за месецом, док је „Ку Ку” духовито осликавање кокошки са органске фарме наспрам оних индустријских, користећи тонске могућности сопран саксофона”, истиче Срђан Пауновић.
Саксофон је млад инструмент, који има релативно скроман репертоар када су у питању дела изворно писана за њега. Нека од првих дела писали су француски аутори средином 19. века. Саксофон није имао „среће”, те није као солистички инструмент привукао пажњу великих неокласичарских композитора или модерниста који су свакако били свесни тонских особина саксофона и повремено их користили у својим оркестрацијама.
„Тек од друге половине 20. века, када бројни солисти широм света испитују границе изражајних и техничких могућности саксофона, овај инструмент добија значајно на популарности, и постаје „виолина савремене музике” – проширене технике, ефекти, четврттонска скала, могућност да у моменту промени динамику из нечујног субтона до фортисима. Све ово постаје врло примамљиво ствараоцима у другој половини 20. века, и тада за саксофон пишу Едисон Денисов, Лучано Берио, Карлхајнц Штокхаузен и многи други. Међутим, у концертној пракси се усталило и свирање транскрипција дела разних епоха, од барока па чак и ренесансне музике, па све до романтизма, а од недавно бројни виртуози пробијају могућности инструмента и успевају да изведу на саксофону неке од најзахтевнијих дела новијег датума за друге инструменте”, објашњава Срђан Пауновић.
Пројекат „Саксофоном кроз музичке епохе“ један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу „Уметници. Сад!“ а један од главних циљева овог конкурса је јачање локалне културне сцене. Срђан Пауновић каже да је „тамна страна“ бављења класичном музиком у Србији то што је често неисплативо, те да је овакав конкурс веома важан за уметнике.
„Улива нам наду да ће се ствари ипак поправити. Јако ми је драго да је Фондација ‘Нови Сад – Европска престоница културе’ мој пројекат препознала као нешто што ће ојачати локалну културну сцену. Имам још неколико занимљивих пројеката ‘у фиоци’, за које се надам да ћу успети да реализујем након овог, којим желим да се за почетак представим публици као уметник и представим своје шватање музике и свог инструмента”, завршава овај музичар.
Фото: Владимир Величковић
