Саксофоном кроз музичке епохе

Објављено:

02/10/2020
Kонцерт у Еђшегу: Саксофоном кроз романтизам, импресионизам и савремену музику
02/10/2020

Концерт „Саксофоном кроз музичке епохе“, чија је основна идеја да се један нетипични инструмент представи у форми једног типичног реситала и тако приближи публици, у извођењу саксофонисте Срђана Пауновића и пијанисткиње Валентине Ненашеве, биће одржан у среду, 7. октобра од 20 сати, у Културној станици Еђшег.

„За мене лично овај концерт је важан због свог програма који на неки начин сумира сва моја знања и искуства стечена током година студирања и бављења музиком, и као такав представља мој поглед на бављење класичном музиком. Програм је конципиран да прикаже један заиста широк спектар изражајности саксофона у жанру класичне музике, па се надам да ће постићи жељени ефекат, и утицати на поимање овог инструмента код публике”, каже саксофониста Срђан Пауновић.

Публика ће путовати кроз романтизам, импресионизам, савремену музику, односно кроз капитална дела аутора који су кроз цео свој опус прожимали елементе целокупног музичког наслеђа, а изводити их на саксофону у 2020. години, како каже Пауновић, представља посебан „времеплов”.

„Одлучио сам да на програм овог концерта ставим два капитална дела за друге инструменте, што и није устаљена пракса, и помало је „ризичан” потез, али сам покушао да у својој интерпретацији пронађем неке универзалне звучне нијансе, посебно у „Прелуду за поподне једног фауна” који је оригинално симфонијска поема, и захтева од саксофона вештину да се од такта до такта из флауте претвори у обоу, па назад у флауту, затим хорну, кларинет, виолину… а Брамс је једнако извођен на кларинету и на виоли, те сам се потрудио да у Сонати помешам боје кларинета, виоле и саксофона. Савремена музика се све чешће изводи на фестивалима, али је солисти и даље бојажљиво стављају на програм својих солистичких реситала, па ме је то потакло на други ризик – две савремене композиције на програму. Ипак, мислим да ће публика прихватити оба дела, с обзиром на то да су обе композиције програмске, „La Lune en Paradis” је двоставачно дело инспирисано Камијевим „Калигулом” и мотивом Калигулине опсесије и патње за месецом, док је „Ку Ку” духовито осликавање кокошки са органске фарме наспрам оних индустријских, користећи тонске могућности сопран саксофона”, истиче Срђан Пауновић.

Саксофон је млад инструмент, који има релативно скроман репертоар када су у питању дела изворно писана за њега. Нека од првих дела писали су француски аутори средином 19. века. Саксофон није имао „среће”, те није као солистички инструмент привукао пажњу великих неокласичарских композитора или модерниста који су свакако били свесни тонских особина саксофона и повремено их користили у својим оркестрацијама.

„Тек од друге половине 20. века, када бројни солисти широм света испитују границе изражајних и техничких могућности саксофона, овај инструмент добија значајно на популарности, и постаје „виолина савремене музике” – проширене технике, ефекти, четврттонска скала, могућност да у моменту промени динамику из нечујног субтона до фортисима. Све ово постаје врло примамљиво ствараоцима у другој половини 20. века, и тада за саксофон пишу Едисон Денисов, Лучано Берио, Карлхајнц Штокхаузен и многи други. Међутим, у концертној пракси се усталило и свирање транскрипција дела разних епоха, од барока па чак и ренесансне музике, па све до романтизма, а од недавно бројни виртуози пробијају могућности инструмента и успевају да изведу на саксофону неке од најзахтевнијих дела новијег датума за друге инструменте”, објашњава Срђан Пауновић.

Пројекат „Саксофоном кроз музичке епохе“ један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу „Уметници. Сад!“ а један од главних циљева овог конкурса је јачање локалне културне сцене. Срђан Пауновић каже да је „тамна страна“ бављења класичном музиком у Србији то што је често неисплативо, те да је овакав конкурс веома важан за уметнике.

„Улива нам наду да ће се ствари ипак поправити. Јако ми је драго да је Фондација ‘Нови Сад – Европска престоница културе’ мој пројекат препознала као нешто што ће ојачати локалну културну сцену. Имам још неколико занимљивих пројеката ‘у фиоци’, за које се надам да ћу успети да реализујем након овог, којим желим да се за почетак представим публици као уметник и представим своје шватање музике и свог инструмента”, завршава овај музичар.

 

Фото: Владимир Величковић

Vreme i vaseljena – izložba o vremenu

Time and Universe – Exhibition About Time

Izložba „Vreme i vaseljena – izložba o vremenu” povešće nas na putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, okvirena pričom o srpskom naučniku Milutinu Milankoviću kroz prizmu umetnosti.
Autor vizuelno-umetničkog dela postavke je Dušan Jovović, koji je ujedno i autor prestižnih multimedijalnih i interaktivnih izložbi koje su imale međunarodni odjek. Autor narativa je prof. dr Aleksandar Petrović, izuzetan poznavalac života i dela Milutina Milankovića, kojim se bavi preko 50 godina.

Džimi Tenor

Jimi Tenor

Finski muzičar i kompozitor Džimi Tenor prisutan je dugi niz godina na muzičkoj sceni. Prvi album objavio je 1988. godine sa bendom Jimi Tenor & His Shamans, da bi solo karijeru otpočeo 1994. albumom Sähkömies. Nastup ovog muzičkog vizionara, koji na autentičan način spaja džez sa drugim umetničkim žanrovima, gledaćemo u okviru Dočeka 2022. godine.

Karminjo

Carminho

Jedna od najboljih portugalskih pevačica dolazi u Evropsku prestonicu kulture početkom 2022. godine! Nova kraljica fado muzike Karminjo potiče iz muzičke porodice i svojim radom spaja tradicionalni i savremeni fado, ali se bavi i drugim žanrovima, kao što je brazilska muzika.

Кармињо

Carminho

Једна од најбољих португалских певачица долази у Европску престоницу културе почетком 2022. године! Нова краљица фадо музике Кармињо потиче из музичке породице и својим радом спаја традиционални и савремени фадо, али се бави и другим жанровима, као што је бразилска музика.

Џими Тенор

Jimi Tenor

Фински музичар и композитор Џими Тенор присутан је дуги низ година на музичкој сцени. Први албум објавио је 1988. године са бендом Jimi Tenor & His Shamans, да би соло каријеру отпочео 1994. албумом Sähkömies. Наступ овог музичког визионара, који на аутентичан начин спаја џез са другим уметничким жанровима, гледаћемо у оквиру Дочека 2022. године.

Време и васељена – изложба о времену

Time and Universe – Exhibition About Time

Изложба „Време и васељена – изложба о времену” повешће нас на путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, оквирена причом о српском научнику Милутину Миланковићу кроз призму уметности.
Аутор визуелно-уметничког дела поставке је Душан Јововић, који је уједно и аутор престижних мултимедијалних и интерактивних изложби које су имале међународни одјек. Аутор наратива је проф. др Александар Петровић, изузетан познавалац живота и дела Милутина Миланковића, којим се бави преко 50 година.