У Новом Саду завршен је Калеидоскоп културе који је својим шестим издањем поставио нове стандарде – у програмима какви до сада још није виђени у Србији, у броју посета, у јединственом и до сада невиђеном уметничком концепту, у спајању домаћих и уметника који су први пут у овом делу Европе.
У готово 70 програма, Калеидоскоп културе понудио је, током пет недеља, најбоље из поља извођачке, примењене и визуелне уметности, архитектуре и књижевности, у два најважнија просторна легата пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ – Дистрикту и Мрежи културних станица.
Већ на самом отварању, на Корзу, који је постао бренд града, публика је уживала у светски познатим нумерама, у извођењу Гинисовог рекордера Петера Бенцеа и Војвођански симфонијски оркестар, док је у три дана отварања у Дистрикту, публика присуствовала несвакидашњем перформансу „Нераскидиве везе“, представљајући сто година Дистрикта кроз најзначајније догађаје у свету у последњих сто година.
„Свиђа ми се концепт Корза! Музика треба да буде доступна, а не ограничена. То је као претварање града у велику позорницу. Такође, верујем у предстојећу ренесансу симфонијске музике, и постоји ли бољи начин него да почнете од тога да делите њену магију са људима”, рекао је најбржи пијаниста на свету Петер Бенце.
Звезде извођачке уметности ове године били су добитник Гремија Џејсон Мајлс, виртуоз на виолини Стефан Миленковић и најпознатији дечији јапански хор Senda Pan flute choir под диригентском палицом Хиромицуа Шимамота, и новосадски Бајићеви славуји, које предводи Ана Ковачић.
„Мислим да је то прелепо јер све то може да функционише заједно и то је оно што чини да Калеидоскоп културе успе. Што ближе људе приближавате, они ће све више ценити аспекте уметности. Невероватно је важно промовисати уметност која укључује свих ових пет врста, посебно млађој публици како би могли да апсорбују оно што им може културно помоћи у будућности“, рекао је светски познати џезер Џејсон Мајлс.
Примењена уметност представљена је кроз поставке које су први пут приказане у Србији – прва изложба и стална поставка о индустријском наслеђу „Дух места – први век Дистрикта“, а неке чак и у свету, попут прве топлотне интерактивне инсталације „Срце“, као и кроз говорне програме познатих имена дизајнерске сцене – Славимира Стојановића Футра и Горана Едија Тадића.
„Мислим да је Калеидоскоп културе сјајна шанса да се уметници афирмишу кроз саму промоцију културе – што мислим да је најбитније од свега. Србији недостају фестивали овог типа. Цели тим који ради у организацији је предивна синергија самог фестивала и његових разноликости и треба да буде пример свима убудуће”, рекла је др Милијана Комад ауторка прве топлотне интерактивне инсталације на свету „Срце”.
У недељи посвећеној визуелној уметности, Калеидоскоп културе представио је три несвакидашње изложбе: „На путевима српске уметности 1923 – 2023: Од Коњовића до Марине Абрамовић“ Галерије БелАрт, Изложба фотографија Владимира Величковића на којој је приказана ретроспектива најважнијих догађаја у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе“ кроз више од 300 радова и Изложба уметника Александра Бајуновића.
„Јединствен је концепт и привилегија новосадске публике да има могућност да пет недеља интензивно доживљава уметност у различитим уметничким формама и дисциплинама. Обичном грађанину је тешко испратити све програме и уметничке догађаје стога је начин комуникације садржаја Калеидоскопа културе и издвајања најквалитетнијег садржаја од огромне важности”, рекла је Весна Латиновић испред Галерије БелАрт.
Новосадски Калеидоскоп културе успео је да направи преседан када је архитектура као уметност у питању, окупивши готово 2000 људи на предавањима чувеног архитекте Алехандра Аравене, који је сада први пут био у овом делу Европе у оквиру недеље посвећене архитектури на овогодишњем Калеидоскопу културе. Недељу архитектуре обележиле су и изложба о концепту кухиња кроз историју и стручни панел о будућој модерности.
„Архитектура може да се практикује на неколико начина. Неки од њих су више уметнички, а неки су више научни. Не сматрам нашу праксу уметничком у конвенционалном смислу те речи. Уметност треба буде у стању да се креће напред са само делимичним информацијама. А то, рекао бих, може да буде решење за један од највећих изазова с којима се сусрећемо у данашњим друштвима”, рекао је Алехандро Аравена.
Финале овогодишњег Калеидоскопа културе било је у знаку књижевности када су гости у Новом Саду били Мухарем Баздуљ, Милица Вучковић, Даница Вукићевић, Јасминка Петровић и Олгица Пушић Угрнов.
„Култура је налик на добар стан за журке, где је важно да се увек зна каква је екипа у дневној соби, каква у кухињи, каква на балкону. Организаторима желим да устрају. Концепт је добар, али је још важнија та верност успостављеној традицији“, закључио је писац Мухарем Баздуљ.
Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка.
